Vujadin Boškov

Vaša sećanja na utakmice, bivše igrače, legende...
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Vujadin Boškov

Post od Владика »

Вујадин Бошков, име које се изговара са дубоким поштовањем. 512 утакмица у црвено-белом дресу и 57 мечева у дресу националне селекције. Никада није започео меч са клупе и никада није био замењен!

Као технички директор освојио је са Војводином 1966. године титулу шампиона, а као тренер разних клубова освајао је шампионате Италије, Шпаније и учествовао у финалима најпрестижнијих европских клубских такмичења.

Личност Вујадина Бошкова обележила је најуспешније деценије историје Ф.К. Војводина. Као играч био је члан „Златне Генерације“ Старе Даме српског фудбала, која је успела да сруши мит о тзв. "великој четворки", а као технички директор успео је да Ф.К. Војводину уздигне у сам европски врх. Због тога, већ је за живота постао легенда међу навијачима. Протеран из југословенског фубала убрзо је постао Месија чији су повратак навијачи жељно ишчекивали, како би Војводину још једном повео ка стазама старе славе и успеха. После петоокотобарских промена нашао се на челу Скупштине клуба, али без реалних овлашћења био је немоћан да учини нешто за бољитак Војводине због чега се повукао у пензију.

Али прво да се вратимо педесет година уназад и да се подсетимо какав је Вујке био као играч.

Вујадин Бошков био је један од оних фудбалера које стручњаци највише цене. У доба кад се налазио на врхунцу, он је био претеча савременог типа халфа. Ако би смо се усудили да му данас нађемо парњака, то би сигурно био халф италијанске репрезентације Фабио Канаваро.

Бошков је ступио на фудбалску сцену смело, тумачећи улогу халфа у својој интерпретацији. Ево шта сам Вујке каже о његовим почецима –"Отац, мајстор колар, издржавао је нас четворо. Тешко је било време, окупација. Играли смо фудбал, дечаци из једне улице против друге улице. То су биле моје прве утакмице, а онда је дошла и она права утакмица. Имао сам тада 14. година. Било је то 1945. месеца маја. У томе дивном месецу су се дешавали најважнији догађаји у мојој фудбалској каријери. Играо сам тако на месту центарфора за екипу Бачке из Бегеча. Противник је била војна екипа из Новог Сада и ја сада чувам једну фотографију са те своје прве утакмице. Ишао сам у гимназију у Новом Саду. Заједно са школским друговима отишао бих понекад на стадион Војводине, али ишли смо без плана, само да видимо играче. Војводина је имала добар тим. Није било довољно терена за подмладак. али чика Дамјан рече једног дана: "Хајдемо људи да и ми оснујемо подмладак. Има ту талентованих дечака.“. И тако је основан подмаладак 1945. или 1946. године. Ја сам играо упоредо и за свој сеоски тим и за подмладак Војводине. Сећам се добро и свог првог гола. Постигао сам га 1945. године за екипу Бегеча, против Кисача. Био је то волеј ударац, а ако вас интересује и резултат, ми смо победили са 3-1. Био сам, углавном, вођа навале или центархалф све до 9. маја 1949. године када сам обукао дрес првог тима Војводине, против Наших Крила. Како сам од вође навале постао играч одбране? То је било на утакмици подмладака Војводине и Еђшега (Јединство, мађарски клуб из Н.С.) 1947. године. Опет сам био центарфор, водили су противници са 3–1 и наш је центархалф био крив за голове. Тренер је тада рекао: "Бошков, врати се назад, од сада си центархалф". Тренер Бане Секулић убацио ме је у први тим директно из подмлатка. И тако, никад нисам играо у Б тиму, нити био резерва, у своме клубу или репрезентацији. На тој својој првој утакмици за сениоре тренер ми је сам одредио месту. Рекао је играћеш десног халфа. Ми смо победили 3-1 и то је био стварни почетак моје фудбалске каријере“. Треба напоменути да је Вујке морао кришом да тренира. Фудбал је до тада био несретан спорт за дом породице Бошков. Наиме, његов старији брат након одигране фудбалске утакмице оболео је од запаљења мождане коре, због чега је касније преминуо. Брижни отац, је бранио Вујадину да тренира, због чега је он своје прве фудбалске кораке направио кришом.

Бошков је као играч био опрезан и није се упуштао у пустоловине; он је у својој зони суверено владао и спутавао активност противничке навале. У његовој игри није било виртуозности, али играч који му је био поверен на чување био је онемогућен. У директним дуелима с противником Бошков је готово увек односио победу. Он је стартовао на "прву лопту", он је настојао да лопту одмах дотури даље, тражећи најбоље решење и избегавајући кратак пас кад год је то било могућно. Играње дугачком лоптом један је од најтежих елемената у фудбалској игри, јер је тешко остварити пуну прецизност, али, преимућство дугачког паса састоји се у томе што се тежиште игре брзо пребаци на слободан део терена и омогућују се корисни маневри управо тамо где су редови противника проређени. То је у ствари био нов стил, нова концепција отварање књиге на њеним најузбудљивијим странама.

У једном великом тиму, који је у то време владао Европом, један ас, мађарски репрезентативац Јожеф Божик, лансирао је нов начин играња халфа. Младом Вујадину Вошкову он је био узор. Божик је вештином мађионичара отварао врата својим саиграчима, упућујући их најкраћим путем према противниковом голу. Мађарски славни тим, који је предводио Ференц Пушкаш, имао је у то време два диригента: Хидегкутија и Божика, који су на свој начин градили игру, организовали одбрану и припремали напад. Они су владали средином терена. Чувена формула 4—2—4 већ тада је била остварена, само се о њој није говорило тако бучно, ни тако опширно, као онда када су је Бразилци лансирали у Шведској, четири године доцније, можда с више префињености и виртоузности од Мађара.

Фудбал није мазио Вујадина Бошкова, мада је његов успон био метеорски. И поред тога што је од почетка своје каријере репрезентативца настојао да буде искључиво "свој тип" и што је освежавао игру корисним потезима, њему је требало прилично времена да нађе самога себе у вртлогу великих фудбалских збивања. Он је од увек тежио да игра „првом лоптом" и да форсира "игру", али су му баш ти потези, поготову у почетку, најмање успевали. Он је био "полетарац" баш у доба пуне ренесансе "магијског чегвороугла". И ма колихо де се трудио да не подлегне његовом утицају, он је прихватао кратак пас као стил у игри, просто зато јер су га на то присилиле све околности које су га окружавале. Изразити играч одбране, офанзиван само у фази напада свога тима, неуморан у свим акцијама, он је тражио себе у свакој утакмици кроз брижљиву анализу своје игре. Био је то дуг процес, али тај упорни човек, висок само 165 см. и тежак 65 кг, иначе аскета, коме је једини хоби лов, на крају је успео да оствари све оно што је желео у фудбалу. Изградио је свој сопствени стил и игру халфа уздигао на највиши ниво савременог схватања фудбалске игре.

У томе му је можда помогло највише то што се од почетка своје каријере веома интересовао за сва питања система, начина играња и тактике. Он је био убедљив теоретичар, оштар критичар, првенствено своје игре и интелигентан стратег.

Вујке није запоставио своје образовање због фудбала. Након завршене Гимназије "Јован Јовановић Змај“, уписао је Филозофски факултет где је дипломирао на групи за историју и географију.

Он је имао срећу да је свршио основну школу фудбала код једног учитеља који је проникао у све тајне фудбалске вештине. Бане Секулић је једно од најславнијих имена нашег фудбала, било је то крило светског гласа, још онда кад је наш фудбал опрезним, несигурним корацима ступао на европску арену.

Пун искуства, одличан, упоран и стрпљив, увек достојанствен и горд, Секулић је као ретко ко умео да освоји своје пулене, можда баш зато што их је задивљавао вештином штоповања, додавања и ударцем главом. Он је био мајстор фудбала и у улози учитеља и само му је снага недостајала па да и у најзрелијим годинама дели лекције и у најтежим фудбалским биткама. Он је окупио групу дечака и створио најбољи омладински тим у Војводини, а највише се поносио баш најмањим асом у екипи — Вујадином Бошковим. Тај шврћа "папир категорије" био је најдисциплинованији и најбољи ученик. Зато га је искусни учитељ сигурном руком водио до фудбалске матуре и онда га препустио самом себи, јер није имао више шта да га научи. Метеорски успон Бошкова објашњава се темељитим школовањем у најбољој школи тог времена у нас.

У осамнаестој години првотимац, у двадесетој репрезентативац, у двадесет и трећој прославио је мали, а у двадесет и шестој велики јубилеј у репрезентацији, у двадесет четвртој обукао дрес ФИФА у Белфасту, а у двадесет и шестој години одиграо петстоту утакмицу за Војводину. Фантастичан биланс, коме још треба додати да је 24 пута узастопно носио дрес са државним грбом.

Са Војводином је 1951. године играо финале купа. У сезони 1956/57. године Војводина је била је другопласирана, 1952/53. године и 1959/60. године освојила је четврто место, а у сезони 1958/59. године била је трећа. У сезони 1957/58. Војводина је стигла и до свог првог европског финала у Средњевропском купу, у ком је на жалост поражена, а две године касније Војводина се пласирала у полуфинале истог такмичења.

На Олимпијским играма 1952. године у Хелсинкију Вујке је био члан државног тима који је освојио сребро, а као члан репрезентације учествовао је на Светским првенствима одржаним 1954. године у Швајцарској и 1958. године у Шведској.

Као што обично бива са вансеријским играчима са наших простора, 1961. године дошло је време да се Војводина и Вујке растану. Своју играчку каријеру наставио је у иностаранству у италијанској Сампдорији. И пре 1961. године Вујке је добијао бројне ласкаве понуде од режимских клубова, али он никада није хтео да напусти црвено-беле и Нови Сад. Након сезоне проведене у Серији А, Вујке је каријеру наставио у швајцарском тиму Јанг Бојс, где је 1964. године завршио ирачку каријеру

Исте године враћа се у Нови Сад, где је на велико одушевљење навијача постао технички директор Ф.К. Војводина. Ту функцију обављаће све до 1974. године.

Бошков, обогаћен личним искуством играња у капиталистичким земљама, свесно је напустио праксу социјалистичког самоуправљања у спорту, која је тада владала у нашем фудбалу и огранизовао је клуб по угледу на западноевропске тимове. Ојачао је инфраструктуру клуба наставком изградње стадиона, постављањем рефлектора и градњом спортског центра у Ветернику (од 1996. године СЦ Ветерник носи име по свом оснивачу Вујадину Бошкову). Вујке је био директор без радног времена, пратио је рад са младим играчима, да ли је подшишана трава, какво је стање на рачуну и да ли играчи професионално извршавају радне обавезе.

Био би премали читав "Хук" када би написали само део анегдота и прича везаних за Вујкета. За писца ових редова најупечатљивија она прича како је успео да направи шампионски тим. Онда, као и данас, Војводина није спадала у ред богатијих и утицајних тимова у држави, тако да су скупа играчка појачања била незамислива. Због тога је Вујке сео у свој Пежо 404 и обишао читаву Војводину, свако село и засеок и фактички без потрошеног динара окупио тим који ће касније харати Европом. Његова филозофија је била да свако војвођанско место има бар једног даровитог играча и да их само треба пронаћи, одшколовати и направити играче од њих.

Резултати нису изостали. Војводина је 1966. године више него убедљиво освојила прву титулу шампиона, 1967. године је стигла до четвртфинала Купа шампиона а 1968. године је догурала до четвртфинала купа Уефа.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Након ових успеха, природан след околности је био да Вујке постане и национални селектор. Ту дужност је вршио од 1971. па до 1973. године. Ипак, уместо части и поштовања, ова дужност је била узрок Вујкетовог пада и протеривања из југословенског фудбала. Као национални селектор Бошков је добио задатак од државних власти да направи програм за опоравак и напредак југословенског фудбала. Тврдокорни комунисти нису били задовољни са Вујкетовим предлозима и оптужили су га да је антикомуниста и либерал који покушава да уведе капиталиситчке идеје у спорт. Након ових тешких оптужби било је јасно да Вујадин Бошков мора да напусти земљу „самоуправљачког раја“. Због тога је Вујке спаковао кофере и отишао у иностранство. Стара Дама је остала без свог најбољег директора и то пред сезону 1974./75. године када је Војводини после сумњивих работа у последњем колу измакла титула.

Прогнаник из нашег спорта и земље, морао је да почне од нуле и да се докаже на европској сцени. Нећемо претерати, ако кажемо да је Вујке био ако не нај, онда бар један од најуспешнијих тренера из Србије који је радио у иностранству. У периоду од 1974. до 1999. године Бошков је тренирао следеће клубове: Ден Хаг, Фејенорд , Реал Сарагосу, Реал Мадрид, Реал Спортинг де Хихон, Асколи, Сампдорију, Рому, Наполи, Сервет и Перуђу. Након блиставе играчке и директорске каријере уследила је још славнија тренерска:

1976- победник купа Холандије са екипом Ден Хага
1980- првак и освајач купа Шпаније са екипом Реал Мадрида
1981- финалиста Купа шампиона са Реалом (изгубио од Ливерпула 1-0)
1982- победник купа Шпаније са Реалом
1988- освајач купа Италије са екипом Сампдорије
1989- финалиста Купа победника купова са Сампдоријом (изгубио од Барселоне 2-0)
1990- освајач купа победника купова са Сампдоријом (победио Андрлехт са 2-0)
1991- првак Италије са Сампдоријом
1992- финалиста Купа шампион са Сампдоријом (0-1 за Барселону)
1993- финалиста купа Италије са Ромом.

Вујке је додирнуо само фудбалско небо са постигнутим успесима, али увек и свугде је наглашавао да му је највећи успех што је са Војводином успео да узме национално првенство. За разлику од других европских лига, у нашем првенству Вујке је морао да се избори за титулу не само на зеленом терену, већ и против фаворизованих режимских клубова.

Иако прогнан, Вујке никада није заборавио своју Војводину, Нови Сад и свој родни Бегеч. Када год је имао времена долазио је и пратио утакмице црвено-белих али на жалост никада се нису остварили услови за његов повратак. Ипак пред крај тренерске каријере прихватио је позив да помогне националном савезу и преузме водство репрезентације у тешком тенутку. Вујке се увек држао оне народне: „Ако можеш ти помози“ и због тога је био спреман да се врати и опрости својим прогонитељима. У паклу Максимира, Бошков је успео да избори реми и одведе репрезентацију на Европско првенство које је одржано 2000. године у Холаднији и Белгији, на ком је наш национални састав успео да се пласира у четвртфинале. Престоничка штампа оценила је овакав резултат као неуспех и затим покренула невиђену кампању мржње према Вујкету. Портретисан је као излапели старац који не зна шта ради, који говори чудно и то од стране људи који нису били достојни ни пертле да му одвежу. Данашњи „успеси“ наше репрезентације најбоље говоре колики је резултат тада направио.

Касније је био члан селекторске комисије која је помагала селектору Савићевићу у вођењу репрезентације. Човек који је играо два финала купа шампиона и остварио мање више све у фудбалу није успео да се снађе у мутним водама српско-црногорског фудбала и због тога је напустио репрезентацију.

Након тога дошла је и дуго очекивана пензија. Пензионерске дана проводи на Дунаву са пецаљком у руци. Иако у годинама, Вујке је увек спреман да стане и прозбори са навијачима о нашој Војводини.

Вујадин Бошков, Војводинаш од главе до пете, један од нас и истинска легенда нашег вољеног клуба!
Korisnikov avatar
Radoye
Administrator
Postovi: 8760
Pridružio se: Ned Feb 06, 2005 1:11 am
Lokacija: preko okeana

Post od Radoye »

Jedan je Vujke!
Korisnikov avatar
Turija
Postovi: 10574
Pridružio se: Čet Feb 03, 2005 11:25 pm
Lokacija: Vojvodina

Post od Turija »

Sjajno :!:
Uvek se posebno osećam kada čitam bilo šta o Vujketu.To su divna i emotivna podsećanja na nezaboravnu Legendu FK Vojvodine.
Sada bi, posle zadivljujućih činjenica, lepo legla jedna umetnička priča o Vujketu i Tozi BY Djordje Balašević. Međutim, u kućnoj biblioteci, trenutno, ne mogu da pronađem baš tu knjigu (mora da sam je nekom pozajmio, pa smo na nju ,,zaboravili" oboje :wink: )? Ali, zdaću se u potragu.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Korisnikov avatar
Milan
Postovi: 4043
Pridružio se: Sre Sep 14, 2005 5:44 pm
Lokacija: Vojvodina

Post od Milan »

Sjajno!!!
POŠTO OBRAZ ???!!!
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Неки моменти из пребогате тренерске каријере

http://www.youtube.com/watch?v=tQhpnfXx ... re=channel
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Анћелоти цитира старог вука из Бегеча-
http://www.youtube.com/watch?v=1AA2fgRu ... re=related
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Вујкетова европска финала

Куп шампиона 1981 Реал Мадрид - Ливерпол
http://www.youtube.com/watch?v=ENv6XgdSPKQ

Куп шампиона 1992 Барселона - Сампдориjа
http://www.youtube.com/watch?v=7YaqOibFjog

Куп победника купова 1989 Барселона- Сампдорија
http://www.youtube.com/watch?v=R6kMls0Kzso

Куп победника купова 1990 Сампдорија - Андерлехт
http://www.youtube.com/watch?v=QJSPQtkxeCE

И Миљанић испаде најбољи српски тренер ? :oops:
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

1980- првак и освајач купа Шпаније са екипом Реал Мадрида
http://www.youtube.com/watch?v=CyUIEwtIl9c

1982- победник купа Шпаније са Реалом
http://www.youtube.com/watch?v=snFTjUf2S2w

1988- освајач купа Италије са екипом Сампдорије
http://www.youtube.com/watch?v=FsFugvlePb8

1991- првак Италије са Сампдоријом
http://www.youtube.com/watch?v=p-icP02t ... re=related

1993- финалиста купа Италије са Ромом.
http://www.youtube.com/watch?v=0G2RTELelPM
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Олимпијске игре у Хелсинкију 1952. године. Југославија је поражена у финалу од Мађарске са 2-0. Вујке се види скроз лево на фотографији.
Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Вујке као играч на Светским првенствима

Швајцарска- (1954) Југославија - Француска 1-0, Вујке носи број 6.
http://www.youtube.com/watch?v=2hOP__hEDuA

Шведска- (1958) Југославија 3-2 Француска (други и трећи гол за нас постигао је Веселиновић)
http://www.youtube.com/watch?v=5DqA7siC ... re=related

Шведска- (1958) Југославија 3-3 Парагвај (други и трећи гол за нас су постигли Веселиновић и Рајков)
http://www.youtube.com/watch?v=uyv6Pd1D ... re=related
Korisnikov avatar
Grof Žekula
Administrator
Postovi: 2658
Pridružio se: Pet Jan 28, 2005 10:25 pm
Lokacija: Bulevar

Post od Grof Žekula »

Vujadin Boškov je u svojoj prebogatoj trenerskoj karijeri, u čak četiri navrata bio selektor reprezentacije svoje zemlje (samostalno ili kao član stručne komisije), koju je ukupno predvodio na 54 utakmice.

U periodu od 18. septembra do 6. novembra 1966. godine, zajedno sa Aleksandrom Tirnanićem, Miljanom Miljanićem, Brankom Stankovićem i Rajkom Mitićem, predvodio je reprezentaciju na četiri meča, na kojima je ostvario po dve pobede i poraza. Ova komisija, nasledila je onu koju su sačinjavali samo Tirnanić i Miljanić, a posle nje je rukovođenje, u svoje ruke, preuzeo samostalno Mitić.

Od 4. aprila 1971, Boškov menja na funkciji Mitića, a selektor će biti sve do 21. oktobra 1973. godine. U tom periodu, reprezentacija je pod njegovom komandom odigrala 27 mečeva, na kojima je zabeležila 10 pobeda, 12 nerešenih ishoda i 5 poraza. Boškova je nasledila komisija u sastavu Miljan Miljanić, Milan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić i Milovan Ćirić.

Pretposlednju priliku da sedi na klupi državnog tima, dobio je u periodu jul 1999 – jun 2000 godine. Pozvan je kao “vatrogasac“ u trenucima kada je trebalo, nakon Nato agresije, jednim velikim uspehom obradovati narod u zemlji. Prihvatio je tada da se lati posla bez ikakve novčane nadoknade, a nasledivši Milana Živadinovića, odveo je reprezentaciju na Evropsko prvenstvo u Belgiju i Holandiju (naše poslednje na kojem smo učestovali, a dogurali smo do četvrtfinala). Iz ovog ciklusa, ostala je upamćena utakmica u Zagrebu, kada smo odigravši 2:2, sebi i trasirali put na EP. Ukupno je reprezentaciju, u ovom periodu, vodio na 15 mečeva i ostvario skor od 6 pobeda, 5 nerešenih duela i 4 poraza. Nasledio ga je Ilija Petković.

Poslednji put, na klupi nacionalnog tima, boravi od juna do oktobra 2001. godine, u sastavu komisije u kojoj su pored njega bili i Ivan Ćurković i Dejan Savićević. Zajednički su nasledili Milovana Đorića, a nakon rada ove komisije, selektor je (p)ostao Savićević. Na 8 mečeva, zabeležen je skor od 4 pobede i po dva poraza i nerešena ishoda.

Sve ovo dokazuje koliko je Vujadin Boškov bio “velik“ i cenjen i u struci, pa je četvorostrukim boravkom na mestu selektora i obeležio jednu eru fudbala u našoj državi. Zato će ime Vujadina Boškova biti ispisano krupnim slovima, na svim onim stranicama koje svedoče o igrama nacionalnog tima i njenim rezultatima. To mesto pripada samo najvećima, a Vujadin Boškov i jeste jedan od njih.


Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je
Vujadin Boškov bio selektor
________________________________________

PRVI PUT:

PU 18.09.1966 Jugoslavija - SSSR 1-2

PU 12.10.1966 Izrael- Jugoslavija 1-3

PU 19.10.1966 Jugoslavija - Čehoslovačka 1-0

PU 06.11.1966 Bugarska- Jugoslavija 6-1


DRUGI PUT:

KEP 04.04.1971 Jugoslavija - Holandija 2-0

PU 21.04.1971 Jugoslavija - Rumunija 0-1

KEP 09.05.1971 Nemačka DR- Jugoslavija 1-2

PU 18.07.1971 Brazil-Jugoslavija 2-2

PU 01.09.1971 Mađarska- Jugoslavija 2-1

PU 22.09.1971 Jugoslavija - Meksiko 4-0

KEP 16.10.1971 Jugoslavija - Nemačka DR 0-0

KEP 27.10.1971 Jugoslavija - Luksemburg 0-0

KEP 30.04.1972 Jugoslavija - SSSR 0-0

KEP 13.05.1972 SSSR- Jugoslavija 3-0

PU 14.06.1972 Jugoslavija - Venecuela 10-0

PU 18.06.1972 Jugoslavija - Bolivija 1-1

PU 22.06.1972 Jugoslavija - Paragvaj 2-1

PU 25.06.1972 Jugoslavija - Peru 2-1

PU 29.06.1972 Jugoslavija - Škotska 2-2

PU 02.07.1972 Brazil- Jugoslavija 3-0

PU 06.07.1972 Jugoslavija - ehoslovačka 2-1

PU 09.07.1972 Jugoslavija - Argentina 4-2

PU 20.09.1972 Italija- Jugoslavija 3-1

PU 11.10.1972 Engleska- Jugoslavija 1-1

KSP 19.10.1972 Španija- Jugoslavija 2-2

KSP 19.11.1972 Jugoslavija - Grčka 1-0

PU 04.02.1973 Tunis -Jugoslavija 0-5

PU 09.05.1973 Nemačka SR- Jugoslavija 0-1

PU 13.05.1973 Poljska- Jugoslavija 2-2

PU 26.09.1973 Jugoslavija - Mađarska 1-1

KSP 21.10.1973 Jugoslavija - Španija 0-0


TREĆI PUT:

KEP 18.08.1999 Jugoslavija - Hrvatska 0-0

KEP 01.09.1999 Republika Irska- Jugoslavija 2-1

KEP 05.09.1999 Jugoslavija - Makedonija 3-1

KEP 08.09.1999 Makedonija- Jugoslavija 2-4

KEP 09.10.1999 Hrvatska- Jugoslavija 2-2

PU 23.02.2000 Makedonija- Jugoslavija 1-2

PU 28.03.2000 Jugoslavija - Kina 1-0

PU 25.05.2000 Kina- Jugoslavija 0-2

PU 28.05.2000 Južna Koreja- Jugoslavija 0-0

PU 30.05.2000 Južna Koreja- Jugoslavija 0-0

PU 03.06.2000 Hong Kong Liga Sve Zvezde- Jugoslavija 4-2

EP 13.06.2000 Jugoslavija - Slovenija 3-3

EP 18.06.2000 Jugoslavija - Norveška 1-0

EP 21.06.2000 Španija- Jugoslavija 4-3

EP 25.06.2000 Holandija- Jugoslavija 6-1


ČETVRTI PUT:

KSP 02.06.2001 Rusija- Jugoslavija 1-1

KSP 06.06.2001 Farska Ostrva- Jugoslavija 0-6

KiK 28.06.2001 Jugoslavija - Paragvaj 0-2

KiK 04.07.2001 Japan- Jugoslavija 1-0

KSP 15.08.2001 Jugoslavija - Farska Ostrva 2-0

KSP 01.09.2001 Švajcarska- Jugoslavija 1-2

KSP 05.09.2001 Jugoslavija - Slovenija 1-1

KSP 06.10.2001 Jugoslavija - Luksemburg 6-2


Napomena:
PU – Prijateljske utakmice
KSP – Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo
KEP – Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo
EP – Evropsko prvenstvo
KiK – Kirin kup
Poslednja izmena od Grof Žekula u Sub Apr 24, 2010 11:57 am, izmenjeno 5 puta ukupno.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

grof zekula napisao: KEP
09.10.1999 Hrvatska- Jugoslavija 2-2
Са играчем мање, покорио је Загреб! Вујке, вечна ти хвала!!!!
http://www.youtube.com/watch?v=d-iA8RRyApM
Korisnikov avatar
torrente
Postovi: 500
Pridružio se: Čet Avg 06, 2009 3:16 pm
Lokacija: Srem bato

Post od torrente »

Boškove velemajstore stari!!!
Uvek s puno hvale i postovanja pričam o vama!!!
moja familija je došla u Vojvodinu pre žaba...
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Slika
Odgovori