Žao mi je što ovaj komentar o gospodinu Vujketu nije potpisan, jer mislim da bi mnogi današnji novinari (te oni koji sebe tako zovi, kojekakvi blogeri, twiteraši, forumaši i ostale osobe koje, iz ko zna kojih razloga, imaju pristup "javnoj sferi"), mogli malo da se nauče šta je smisao i poenta teksta, kultura izražavanja i pre svega pismenost!
PS Ovo je verovatno već za temu o marketingu kluba, ali ako je klupski list postojao pedesetih godina prošlog veka...
Vujadin Boškov
Светско првенство 1954 - Југославија 1-1 Бразил
[video]http://www.youtube.com/watch?v=p0cGkamzmUA[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=p0cGkamzmUA[/video]
Ništa posebno (za sad), ali novo je to (bar za mene, jer ja prvi put to vidim) da su i u dnevnim novinama Blic naše Legende, najzad, dobile svoje (davno) zasluženo mesto.
Isto tako, dobio je mesto i naš Grb, uz dva blizanačka, za pitanje: za koji klub navijate (od ponuđena tri)?
No, da se vratim temi.
Zapanjujuće je da i kod takvih svetskih veličina i Legendi, ne mogu da napišu tekst bez velikih propusta u poznavanju materije, pa npr pišu:,, Boškov se brzo probio do desnog krila reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je 1952 godine osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Helsinkiju"
(šta je onda igrao sjajni Tihomir, Bata, Ognjanov?)
Za početak da im se oproste takvi gafovi učinjeni na možda i najslavnijoj našoj fudbalskoj reprezentaciji, ali ozbiljno se nameće pitanje: kako bi tek izgrešili na nečemu manje poznatom?
Isto tako, dobio je mesto i naš Grb, uz dva blizanačka, za pitanje: za koji klub navijate (od ponuđena tri)?
No, da se vratim temi.
Zapanjujuće je da i kod takvih svetskih veličina i Legendi, ne mogu da napišu tekst bez velikih propusta u poznavanju materije, pa npr pišu:,, Boškov se brzo probio do desnog krila reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je 1952 godine osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Helsinkiju"
(šta je onda igrao sjajni Tihomir, Bata, Ognjanov?)Za početak da im se oproste takvi gafovi učinjeni na možda i najslavnijoj našoj fudbalskoj reprezentaciji, ali ozbiljno se nameće pitanje: kako bi tek izgrešili na nečemu manje poznatom?
EDIT lični.Morao sam i ja da promenim deo teksta, jer se i tamo menja (na bolje)Vujadin Boškov
13.05.1931.Klub: FK VojvodinaKarijera: U Vojvodini od 1946-1960, Najveći uspeh: Prvo ime kojeg se setite kada pomenete Fudbalski klub Vojvodina je svakako Vujadin Boškov, koji je dres Novosađana nosio punih 14 godina.
Za “lale” je debitovao 1946. kao 15-godišnjak, a u rodnom Begeču ga je otkrio legendarni trener Bane Sekulić. Boškov se brzo probio i do desnog krila reprezentacije Jugoslavije sa kojom je 1952. godine osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Helsinkiju.
Posle deceniju i po u Novom Sadu, Boškov se 1961. godine seli u redove Sampdorije za koju će ostati dugo, dugo vezan i po završetku fudbalske karijere. U Đenovi je ostao samo sezonu, jer se 1962. prihvatio da bude igrač/trener u švajcarskoj ekipi Jang Bojs, u kojoj je 1964. i okačio kopačke o klin.
Ako je Boškov bio uspešan fudbaler, šta onda reći o njegovj trenerskoj karijeri?!
On se 1964. vratio u Vojvodinu sa kojom je u sedam uspešnih godijna osvojio prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1965/66. Od 1971. do 1973. predvodio je reprezentaciju Jugoslavije, da bi naredne četiri godine proveo u Holandiji - po dve u Hagu i Fejenordu.
Boškovu je jedan godina u Saragosi bila dovoljna da 1979. dobije poziv slavnog madridskog Reala s kojim je osovjio špansku titulu i dva Kupa kralja. Posle Reala trenirao je Sporting Hihon, Askoli, Sampdoriju (dva puta), Romu, Napoli, Servet i Peruđu, kao i ponovi naš nacionalni tim. Od 2006. je skaut u Sampdoriji.
Last edited by Turija on Wed Jan 19, 2011 10:54 pm, edited 1 time in total.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Вујке је можда овде заборављен али не и у Италији.
Занимљив микс
[video]http://www.youtube.com/watch?v=RYakmDsgVZw&NR=1[/video]
Занимљив микс
[video]http://www.youtube.com/watch?v=RYakmDsgVZw&NR=1[/video]
Нaш Вујке, Вуја, Легенда, Највећи, напунио је своје осамдесето црвено-бело лето. Баш да видим да ли ће се неко од превејаних спортских пера и независних медија сетити овог важног јубилеја. Вујке је без сумње најуспешнији тренер који потиче са ових простора. Главни разлог зашто је његово дело скренуто у заборав је личност Миљана Миљанића. Он као звездин човек морао је да буде најбољи. Да би се Миљан уздигао, пробали су да избришу Вујкета из нашег колективног сећања. "Damnatio memoriae" овде није успео, Вујке да си нам жив и здрав!
п.с. Свака част Гарију за честитку!the Gari wrote:Legendo,
Na današnji dan, osam decenija nakon što se 3. maja 1931. godine u Begeču kraj Dunava rodio mali Vujadin Boškov, mi sadašnji navijači Fudbalskog kluba Vojvodina koji smo za slavnog Vujketa prvo čuli od deda i očeva, želimo da Ti čestitamo 80. ređendan i poželimo Ti mnogo zdravlja, sreće i barem ješ jednu titulu naše Voše!
Da, to je sve što imamo da Ti poželimo. Jer vrlo dobro znamo da si se za sve ostalo, što čovek može zaželeti u životu, Ti pobrinuo sam. Tvoje fudbalsko znanje, Tvoj um, vizija i obrazovanje, široki osmeh, bačvanski šmek, evropska rešenost i disciplina, neobična snaga volje i Tvoj prepoznatljivi "kicoški" geg, omogućili su Ti da sam ostvariš dečačke snove i stekneš svetsku slavu, međunarodno priznanje, mnoštvo prijatelja, sećanja, porodicu, pa na kraju i materijalnu situiranost. Mi Ti samo želimo da, kao i svaki penzioner, svoj zaslužen odmor provodiš "dosadno" i "bez jeda". Srećno i zadovoljno.
Dragi Vujke, znamo da se Ti ne ljutiš što Te oslovljavamo sa "Ti". Ne, to nije izraz nepoštovanja ili nedostatka kućnog vaspitanja - naprotiv. To je upravo način na koji međusobno komuniciraju stari slaninari: kao pravi drugovi, braća, saborci...
Ti si uvek bio autentičan i drugačiji i ubeđeni smo da ćeš i u svojoj devetoj deceniji to ostati. Ostani onako drčan i sa stilom, "bezobrazan" i elegantan, kao i u ono romantično doba kada si crveno-beli dres oblačio 512, a reprezentativni plavi 57 puta, a da nikad nisi zamenjen niti se našao na klupi. A mi obećavamo da ćemo ostati ponosni, kao što su svi Vojvodinaši bili kada si postao prvi Bačvanin reprezentativac Evrope.
Tih pedesetih godina prošlog veka zajedno sa Tozom Veselinovićem, Dobroslavom Krstićem i Zdravkom Rajkovim činio si "Četiri bisera u đerdanu Vojvodine" i s ostalim drugovima iz "Zlatne generacije" razbio fabrikovani mit o takozvanoj "Velikoj četvorki", da bi u deceniji koja je usledila postavio temelje modernoj Vojvodini i zauvek postao legenda ovog grada i istovremeno noćna mora škvadre nedoraslih. Ali niko od njih ne može izbrisati stvarnost koja jasno govori da si Ti stvorio prvu šampionsku Vojvodinu i jedini tim koji je u Kupu šampiona pobedio moćni Seltik iz 1967.
Ipak, nekima koji su nekako po pravilu locirani u glavnom gradu i kao slučajno delegerini iz "ona" dva kluba ništa od toga nije bilo dovoljno i od njih nikada nisi dobio poštovanje koje zaslužuješ. Neka... Ovako je tvoja veličina još čistija i značajnija. Ono što si imao da kažeš u svoju "odbranu" rekao si igrajući na tri svetska prvenstva, osvajajući olimpijsku medalju, govorile su ekipe koje si trenirao i koje su osvajale trofeje u Jugoslaviji, Španiji, Holandiji, Italiji. S kraljevskim Realom Ti si osvojio i titulu i kup, ono što ni "Posebnom" Murinju ne uspeva, Ti si Sampdoriji doneo jedini naslov šampiona u istoriji, nacionalni kup Den Hagu, i da ne nabrajamo...
Danas je tvoj rođendan (u "papirima" je upisan 16. maj, ali mi znamo da si se zapravo rodio 13 dana ranije) i Ti sigurno ne bi voleo da se razmećeš svojim dostignućima, ali mi koji danas Vojvodinu volimo, verovatno drugačije, ali s jednakim intenzitetom kao i Ti, osećamo potrebu i obavezu prema svim generacijama koje su uzdizale "Staru damu" da barem jednom godišnje damo sebi oduška i punim ustima se hvalisamo kako je naš nekadašnji half koji je krišom pikao loptu po begečkoj prašini, na "Čizmi" postao "El Grande Boskov". Kako je naš Vujke svoje ekipe vodio do finala Lige šampiona i to protiv Liverpula na "Parku prinčeva" ili na "Vembliju" protiv Barselone. Mnogi to pokušavaju da sakriju i zaborave, ali mi Ti samo možemo reći: "Hvala Ti, najveća faco u Novom Sadu 20. veka"!
Mi sada duvamo svećice i niko nam drugi nije bitan. Uz slavljeničku tortu, podsećamo se kako na listi trenera koji su osvajali evropski Kup pobednika kupova piše da si Ti tron preuzeo od Johana Krojfa, a prepustio ga ser Aleksu Fergusonu. To je Tvoje društvo, Ti tu pripadaš!
Dragi Vujke, uživaj u svojim penzionerskim danima. Ne brini se, radovaćeš se i Ti trećoj tituli naše Vojvodine. Vrlo brzo, mnogo brže nego što mi mislimo, a "oni" strepe. Stazom koju si ti krčio prateći svog večitog kapitena Simu MIlovanova, ovih dana naš Brka predvodi Medu, Vuka, Tumbu, Vuleta, Bosketa, Kataija... Momke koji odrastaju na sportskom centru koji ponosno nosi tvoje ime.
Srećan rođendan i drži se, legendo!
Srećan rođendan i sve najbolje Gospodinu Boškovu
JEDAN JEDINI, NEPONOVLJIVI!
KAD KAŽEM FK VOJVODINA, MISLIM VUJADIN BOŠKOV.
JEDAN JEDINI, NEPONOVLJIVI!
KAD KAŽEM FK VOJVODINA, MISLIM VUJADIN BOŠKOV.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
