Вјечнаја памјат!
In Memoriam: Novak Roganović
In Memoriam: Novak Roganović
Danasnji Dnevnik nam donosi tuznu vest da je preminuo /Novak Roganovic. Ko moze nek sutra ode do Spensa na komemoraciju!
Вјечнаја памјат!
Вјечнаја памјат!
Рогановићев интервју из 1964. године+
Једну за А репрезентацију, 10 за олим-пијски тим и четири утакмице за Б екипу Југославије.Прву утакмицу сам одиграо против репрезентације Марока у Казабланци. Славили смо високу победу од 5:1. Био је то тим, који је требало да заступа нашу земљу на Олимпијади у Риму. На турнеју по афричким земљама кренула су четири бека: Дурковић, Сом-болац, Јусуфи и ја. Руководство је решило да ме на овој турнеји испроба на месту центар-халфа.
У игру сам ушао са великом нервозом. Иако центархалфа пре тога нисам никада иг-рао, а то ми је био и први наступ у државној репрезентацији, моја игра је добро оцењена. До краја турнеје све боље сам се скалазио на новом месту.
- Најпријатнији тренутак? — Мислим да ту нема двоумљења. Свакако финална утакмица Олимпијских игара у Риму. Тим је наступио у овој формацији: Видинић — Рогановић, Јусуфи - - Жанетић, Дурковић, Перушић— Анковић, Матуш, Галић, Костић, Кнез. Игра-ли смо са Данцима и победили са 3:1. Стварно сам на тој утакмици доживео највећу радост.
Никада нећу заборавити драматичне тренутке после завршетка утакмице. Колико смо само били сви срећни, када се први пут на Олимпијади, наша застава вијорила на победничком јарболу. Из грла око пет стотина Југословена, допирала је са трибина до нас, југословенска химна.
- Када је судија на истој утакмици без-разложно искључио нашег капитена Галића. Водили смо већ у самом почетку са 2:0. После једнот брзог Костићевог продора по десној страни, Галић је спровео лопту у мрежу. На опште запрепашћење, судмја је поништио потпуно регуларан гол. Галић је, као капитен, пришао судији и приговорио му, па га је овај искључио са терена.
Иако смо у тим тренуцима водили са 2:0, сви смо стрепели да не изрубимо добијену у-тамицу и златну олимпијску медаљу. Јер, Данци су, само три дана раније, лако савла-дали Мађаре.
— Скоглунд, Гварантињо, Фењвеши, Ри-вара, Алберт и Тихи. Свако, најдуже ћу се свћати Скоглукда, који ми је задавао највеће тешкоће. Држао сам га у време, када је био проглашен за најбољег фудбалера на Светском првенству у Шведској.
— Првенство је прошло. Заборавимо све што је било. А жаље... Нека се мој некадашњи клуб боље пласира у новом првенству, како више не бисмо морали са зебњом да очекујемо крај. Имао сам прилике да видим подмлађени тим Војводине. У потпуности сам сигуран да су младићи стасали за борбу за сам врх табеле.
Једну за А репрезентацију, 10 за олим-пијски тим и четири утакмице за Б екипу Југославије.Прву утакмицу сам одиграо против репрезентације Марока у Казабланци. Славили смо високу победу од 5:1. Био је то тим, који је требало да заступа нашу земљу на Олимпијади у Риму. На турнеју по афричким земљама кренула су четири бека: Дурковић, Сом-болац, Јусуфи и ја. Руководство је решило да ме на овој турнеји испроба на месту центар-халфа.
У игру сам ушао са великом нервозом. Иако центархалфа пре тога нисам никада иг-рао, а то ми је био и први наступ у државној репрезентацији, моја игра је добро оцењена. До краја турнеје све боље сам се скалазио на новом месту.
- Најпријатнији тренутак? — Мислим да ту нема двоумљења. Свакако финална утакмица Олимпијских игара у Риму. Тим је наступио у овој формацији: Видинић — Рогановић, Јусуфи - - Жанетић, Дурковић, Перушић— Анковић, Матуш, Галић, Костић, Кнез. Игра-ли смо са Данцима и победили са 3:1. Стварно сам на тој утакмици доживео највећу радост.
Никада нећу заборавити драматичне тренутке после завршетка утакмице. Колико смо само били сви срећни, када се први пут на Олимпијади, наша застава вијорила на победничком јарболу. Из грла око пет стотина Југословена, допирала је са трибина до нас, југословенска химна.
- Када је судија на истој утакмици без-разложно искључио нашег капитена Галића. Водили смо већ у самом почетку са 2:0. После једнот брзог Костићевог продора по десној страни, Галић је спровео лопту у мрежу. На опште запрепашћење, судмја је поништио потпуно регуларан гол. Галић је, као капитен, пришао судији и приговорио му, па га је овај искључио са терена.
Иако смо у тим тренуцима водили са 2:0, сви смо стрепели да не изрубимо добијену у-тамицу и златну олимпијску медаљу. Јер, Данци су, само три дана раније, лако савла-дали Мађаре.
— Скоглунд, Гварантињо, Фењвеши, Ри-вара, Алберт и Тихи. Свако, најдуже ћу се свћати Скоглукда, који ми је задавао највеће тешкоће. Држао сам га у време, када је био проглашен за најбољег фудбалера на Светском првенству у Шведској.
— Првенство је прошло. Заборавимо све што је било. А жаље... Нека се мој некадашњи клуб боље пласира у новом првенству, како више не бисмо морали са зебњом да очекујемо крај. Имао сам прилике да видим подмлађени тим Војводине. У потпуности сам сигуран да су младићи стасали за борбу за сам врх табеле.
Рогановић о себи-"Рођен сам 14.јануара 1932.године у Сенти у којој сам почео фудбалску каријеру још као средњошколац, а 1950.године мој матични клуб «Сента» постао је првак Војвођанске лиге.После тога сам прихватио позив да пређем у «Војводину» и у њој са-м,током наредних десетак година,одиграо 412 званичних утак-мица(157 првенствених) и постигао 57 голова.
У Нови Сад сам дошао као навални играч и од мене се очекивало да дајем голове.али се касније испоставило да могу успешно да обављам задатке и у одбрани па сам се усталио на месту бека.
Моје добре игре у «Војводини» запазили су и селектори државног тима па су ми плави дрес поверили на десет утакми ца,седам у «А» селекцији и три у «Б» репрезентацији.Дебититовао сам уКазабланци 1.јануара 1960.године када је Југославија победила Мароко,у пријатељском мечу,са 5:1,а од репрезентативног дреса опростио сам се 10.септембра исте године у Риму,када смо у финалном сурету на олимпијском турниру савладали репрезентацију Данске са 3:1 и освојили златну медаљу. Играчку каријеру завршио сам у иностранству.Прво сам играо за бечку «Аустрију» у сезони 1963/1964.године, а потом сам наредну сезону одиграо у дресу «Твентеа»(Еншеде) у Холандији. За Војводину ме везују најпријатније успомене јер сам у њој играо заједно са играчима који су је прославили широм света: Бошковим,Веселиновићем,Рајковим, Ивошем, Крстићима,Миловановим,Верешом....а потом и представницима млађе генерације- Пантелићем,Брзићем,Такачом,Николићем,Секерешом и осталима који су били окосница првог шампионског тима «Војводине» 1965/1966. године.
И када сам престао активно да играм фудбал никада нисам
прекидао везу са мојим клубом.Увек сам био члан управе или комисија кроз које је «Војводина» организовано деловала."
У Нови Сад сам дошао као навални играч и од мене се очекивало да дајем голове.али се касније испоставило да могу успешно да обављам задатке и у одбрани па сам се усталио на месту бека.
Моје добре игре у «Војводини» запазили су и селектори државног тима па су ми плави дрес поверили на десет утакми ца,седам у «А» селекцији и три у «Б» репрезентацији.Дебититовао сам уКазабланци 1.јануара 1960.године када је Југославија победила Мароко,у пријатељском мечу,са 5:1,а од репрезентативног дреса опростио сам се 10.септембра исте године у Риму,када смо у финалном сурету на олимпијском турниру савладали репрезентацију Данске са 3:1 и освојили златну медаљу. Играчку каријеру завршио сам у иностранству.Прво сам играо за бечку «Аустрију» у сезони 1963/1964.године, а потом сам наредну сезону одиграо у дресу «Твентеа»(Еншеде) у Холандији. За Војводину ме везују најпријатније успомене јер сам у њој играо заједно са играчима који су је прославили широм света: Бошковим,Веселиновићем,Рајковим, Ивошем, Крстићима,Миловановим,Верешом....а потом и представницима млађе генерације- Пантелићем,Брзићем,Такачом,Николићем,Секерешом и осталима који су били окосница првог шампионског тима «Војводине» 1965/1966. године.
И када сам престао активно да играм фудбал никада нисам
прекидао везу са мојим клубом.Увек сам био члан управе или комисија кроз које је «Војводина» организовано деловала."
-
SezioneFCV
- Posts: 131
- Joined: Wed Jan 19, 2005 1:57 pm
- Location: Slaninarski logor
