[video]http://www.youtube.com/watch?v=hve3Yl0-M1A[/video]
Todor Veselinović, kralj strelaca
Kakav kralj... Bravo, legendo!
Veliko hvala i Budababi što je veoma brzo uplod-ovao snimak.budababa wrote:Evo i video snimka sa promocije knjige, hvala
Što se tiče sam proslave ponoviću moj komentar sa sajta
Promocija je bila velicanstvena. Ko nije kupio knjigu neka ne zali jer knjigu je napisao ostrasceni partizanovac. Knjiga je sacinjena po jasnim ideoloskim odrednicama forsiranja blizanaca. Mislim da su Rajko Mitic i stjepan bobek vise puta u knjizi pomenuti od Vujadina Boskova ili bilo kog drugog igraca Vojvodine. Pisac je iskoristio tu srecnu okolnost sto je bio prvi komsija naseg Toze u Atini i napisao nam je ovu knjigu.
Nasa je SRAMOTA da je takav covek napisao knjigu o jednom Tozi Veselinovicu!
Kakav me ponos obuzme kada samo pročitam kako takav velikan ističe u prvi plan svoju/našu Vojvodinu. Treba sve mlađe kategorije jednom nedeljno učiti istoriju Voše, kako bi shvatili njenu veličinu...
Pretpostavljam da je to izdavačka kuća člana našeg UO, a ujedno i GD Dnevnika-Dušana Vlaovića. Mlada dama koja sedi za stolom na promociji knjige je njegova ćerka...kowalski wrote:Izdavac je Auto Public Vlaovic (nikad cuo). Probaj da pronadjes info o njima negde na netu.
POŠTO OBRAZ ???!!!
Čitajući ovih par intervjua gospodina Toze, ne mogu da se otmem utisku da bih voleo da čujem ogoljenu i opširnuju verziju čitave priče u vezi Vojvodine i mnogih ljudi i događaja koji su se zbili poslednjih hajde da kažem 20-30-tak godina.
Malo je tužno što ljudi kao što su on, Boškov i ostale legende našeg kluba nisu prisutniji u njemu. Mislim da kao navijači koliko možemo moramo uticati da pravi Vojvodinaši što više budu tamo prisutni.
Malo je tužno što ljudi kao što su on, Boškov i ostale legende našeg kluba nisu prisutniji u njemu. Mislim da kao navijači koliko možemo moramo uticati da pravi Vojvodinaši što više budu tamo prisutni.
-
Grof Žekula
- Administrator
- Posts: 2672
- Joined: Fri Jan 28, 2005 10:25 pm
- Location: Bulevar
Ne. Jedna je bila u Veterniku, druga u MZ Salajka!Voja wrote:imam samo jedno pitanje,nekako sam u zurbi ovih dana,pa sve na forumu gledam povrsno,tako da mi ne zamerite sto ovo sad pitam,jer mozda je vise nego ocigledno,ali ok.U novinama,slika Bate i Toze na promociji,a ovde ove postavljene.Je l to jedna te ista promocija?Jedna te ista prostorija!?
Још мало присећања на Светско првентство из 1958. године.
[video]http://www.youtube.com/watch?v=BY5_v3NUrl4[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=2vFcTk94 ... re=related[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=BY5_v3NUrl4[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=2vFcTk94 ... re=related[/video]
Тоза Веселиновић не само да је био један од најбољих нападача у историји југословенског фудбала већ је био и један од најбољих голгетера и играча у историји фудбалског спорта. Свој таленат је доказао као играч али као и тренер.
Зашто толико мало знају о њему? Зато што је био довољно храбар да каже НЕ армијском и полицијском клубу и да се врати у своју родну Салајку, Нoви Сад и Војводину. Казна за то је заборав који је наметнут у медијима и широј јавности.
Па ево пар лепих слика из његове каријере-
1.Тошкара продужује уговор са Војводином!
2. 1957. година Војводина 1-1 Звезда. Иза Тошкаре, види се играч са кратком косом Милан Вукелић. Захваљујући томе што му је командир касарне био велики Војводинаш, Милан је стигао на меч и постигао једини гол за Војводину. Касније га је партизан отео из Новог Сада у једном од највећих фудбалких скандала старе Југославије.
3. Мајстор на делу
Зашто толико мало знају о њему? Зато што је био довољно храбар да каже НЕ армијском и полицијском клубу и да се врати у своју родну Салајку, Нoви Сад и Војводину. Казна за то је заборав који је наметнут у медијима и широј јавности.
Па ево пар лепих слика из његове каријере-
1.Тошкара продужује уговор са Војводином!
2. 1957. година Војводина 1-1 Звезда. Иза Тошкаре, види се играч са кратком косом Милан Вукелић. Захваљујући томе што му је командир касарне био велики Војводинаш, Милан је стигао на меч и постигао једини гол за Војводину. Касније га је партизан отео из Новог Сада у једном од највећих фудбалких скандала старе Југославије.
3. Мајстор на делу
Један од најлегендарнијих момената екс-Ју фудбала. Сви овај меч памте по коментару Младена Делића а ми са поносом можемо рећи да је тада репрезентацију предводио наш Тошкара!
[video]http://www.youtube.com/watch?v=OwTSLA6w ... re=related[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=OwTSLA6w ... re=related[/video]
-
novosadjanin
- Posts: 1352
- Joined: Mon Nov 13, 2006 12:30 pm
- Location: CURVA OCCIDENTALE
Re: Todor Veselinovic, kralj strelaca
DNEVNIK:
Сви играју, Барса царује
Суб, 09/10/2011 - 21:15
чланак | фудбал | спорт
Прелепо септембарско јутро било је увод у јутарњу кафу, али не уобичајену, коју окружује свакодневно, добро познато друштво. Овога пута саговорник је био заиста посебан.
Довољно је рећи Тоза, да у делу града који се граничи са Салајком асоцијација буде и више него јасна: Тодор Тоза Веселиновић, некадашњи голгетер Фудбалског клуба Војводина и репрезентације Југославије, а касније познати тренер...
Последњи сусрет с њим имали смо пролетос, на промоцији књиге „Тоза, тобџија са Салајке”, аутора Јове Вуковића, када Тоза, али буквално, тек да је стизао повремено да дође до речи од бројних званица, које су, с правом или не, хтеле да по сваку цену кажу коју реч о познатом асу. Овога пута за столом је седео потпуно опуштен човек. Без обзира на осам деценија живота, одавао је утисак вечитог младића, којег оптимизам не напушта упркос годинама. Дакле, баш онакав Тоза, о којем смо ми млађи толико пута слушали...
– Како ми је необично када ме ословљавате с „господине” – одмах ће Тоза. – Ја сам одувек био друг, па вас молим да то останем и данас, под старе дане. Мој отац је био партизан, а ја сам одрастао у време радних акција, на које сам, упркос слабашном стасу, увек настојао да будем међу првима и најбољима. Истина, нису ме ономад одабрали у првој врсти, када су нас поређали испред позоришта код Дунавског парка. Плакао сам као киша, па сам на крају ипак примљен на упорно инсистирање мојих другова. И нисам их обрукао, напротив...
А разговор потом, неминовно, одлази у фудбалске воде. Ближи се почетак Лиге шампиона, о чему наш саговорник има свој суд.
– Сви играју, а Барселона царује. И ове сезоне Каталонци ће бити највећи фаворити за освајање титуле. Колико год је ослабљен, не треба потценити Арсенал. Арсен Венгер је чудо. Да није, не би се толико задржао на клупи „тобџија”. У Ф групи су, поред Арсенала, још Олимпик из Марсеја, Борудија Дортмунд и мој Олимпијакос. Уколико у такмичење уђу с намером да се затворе, Атињани немају шансу. У супротном, нада постоји, јер имају брзе играче, квалитетне, али не и довољно искусне за тако јаку групу и такмичење...
Фудбал је Тоза почео да игра на пољанчету под дудом у близини дедине куће у Карађорђевој улици.
– Шутирали смо ону малу, тениску лоптицу, а кад би палац прокрварио од каменчића, мелем је била прашина... Мој фудбалски дар први је приметио Аца Петровић Пикавац, док сам упорно враћао лопте старијим фудбалерима Војводине. Дивио сам му се, да би на крају дочекао и да заиграм с њим у црвено-белом дресу.
Набрајати Тозине голове био би узалудан посао. Довољно је рећи да их је за Војводину у 196 првенствених утакмица било 126 (Тодор Веселиновић је – према евиденцији нашег колеге Боривоја Миросављевића – у свим утакмицама одиграним за Војводину од 1949. до 1962. године постигао 586 голова у 546 мечева), док је за репрезентацију Југославије 28 пута тресао супарничке мреже. На питање који му је најдражи, најлепши, шеретски ће:
– Сви су ми и драги и лепи.
На упорно инсистирање, присећа се неких својих мајсторија...
– У Кардифу смо играли с Велсом квалификациони меч. Губили смо 1:0, а селектор Тирнанић ми је пружио шансу у другом полувремену уместо Дворнића. Дао сам Велшанима три гола, победили смо 3:1, а сутра је у британској штампи освануо наслов „Тоза Ис Тхе Боy Фор Ме„, као алузија на велики хит из 1953. године Лес Пола и Мери Форд „Јохннy Ис Тхе Боy Фор Ме”.
Две године Тоза је играо за Партизан, а у финалу Купа Маршала Тита победио је Црвену звезду.
– Приликом извођења једанаестерца, Мркушић ми је искусно оставио отворен десни угао, настојећи да ме испровоцира да лопту упутим у ту страну. Приликом залета, он је већ кренуо да се баци где је наумио, а ја сам лопту послао у супротан угао, уз опаску „ено је тамо”. Звезду је тада водио Бане Секулић, тренер који је много учинио за Војводину у „златним„ 50-им. Приликом честитања после утакмице, с обзиром на то колико га поштујем и ценим, рекао сам му „да се не љути”, а он ми одговори: „Тозо, да си нам и пет дао, не бих се љутио”.
У богатој каријери вели да само двапут није реализовао најстрожу казну.
– Оба пенала одбранио ми је голман Загреба, али не могу да се сетим његовог имена.
Као тренер с Војводином је у сезони 1974/75. био вицешампион Југославије.
– Рекао сам по доласку да ћемо се борити за прво место и мало ко ми је веровао. Основно је било да играмо фудбал какав сам ја волео док сам био активни играч. Напад и само напад, игра на гол више. Када смо победили Хајдук у Новом Саду, наговестили смо да се нећемо шалити. У другом делу првенства, сплитски новинари су ме пре меча питали: „Како ће бити у реваншу?” Одговорио сам: „Тамо смо вам дали два, а сад ћемо четири!” Погледали су ме с неверицом, а победили смо 4:1 и заслужили аплауз од незадовољне, али објективне сплитске публике.
Од старих асова дивио се, каже, Ференцу Пушкашу.
– Био је мајстор дриблинга.
Од наших играча ценио је много Милоша Милутиновића. А од данашњих мајстора фудбала, обожава...
– Месија, наравно. Уживам док га гледам. И њега и Барселону. Оног другог, Роналда, не волим.
Родни Нови Сад воли, али је Атина његов град.
– Тамо већ дуго живим са супругом и не бих могао да се вратим за стално.
А када смо код Грчке и Атине, Тозин избор је Олимпијакос.
– Нећу претерати ако кажем да је Олимпијакосов успон кренуо с мојим доласком на место тренера. Позвао сам све нерегистроване младиће и оне из мањих клубова да дођу и окушају се не би ли постали фудбалери познатог тима. Јавило их се преко 200, а четворица су досегла висине: Ванвакулас, Сантопулос, Коколакис и Лемунис.
Какав фудбал је волео Тоза, сведочи и податак да је, водећи Фенербахче у Турској, забележио фантастичан рекорд: његов је тим постигао 103 гола у сезони!
– Турци до фанатизма обожавају фудбалске јунаке. Дешавало се да ме пресретну на улици и кажу: Ми смо навијачи Бешикташа, али ти си наш хоџа (учитељ) – присећа се Тоза.
Новог Сада каквог памти, одавно више нема. Салајка и Подбара су му се, вели, најмање променили. Пријатеља и познаника је много, а дана предвиђених за боравак у родном граду, све мање. Стигао је Тоза сваког да обиђе. Баш као и сваку лопту које није чекао да му други додају, већ се најчешће сам за њих отимао и потом мајсторски постизао голове. Зато је, ваљда, и био омиљен и остао упамћен.
Сава Савић
„Долазим, ако ме позову”
Тодор Веселиновић радује се 100. рођендану ФК Војводина.
– Нас старије полако заборављају, али ми се трудимо да сећања не избледе. Свакако да ћу доћи на прославу великог јубилеја, наравно, ако ме здравље буде служило као до сада, али и ако ме из Војводине позову.
Сви играју, Барса царује
Суб, 09/10/2011 - 21:15
чланак | фудбал | спорт
Прелепо септембарско јутро било је увод у јутарњу кафу, али не уобичајену, коју окружује свакодневно, добро познато друштво. Овога пута саговорник је био заиста посебан.
Довољно је рећи Тоза, да у делу града који се граничи са Салајком асоцијација буде и више него јасна: Тодор Тоза Веселиновић, некадашњи голгетер Фудбалског клуба Војводина и репрезентације Југославије, а касније познати тренер...
Последњи сусрет с њим имали смо пролетос, на промоцији књиге „Тоза, тобџија са Салајке”, аутора Јове Вуковића, када Тоза, али буквално, тек да је стизао повремено да дође до речи од бројних званица, које су, с правом или не, хтеле да по сваку цену кажу коју реч о познатом асу. Овога пута за столом је седео потпуно опуштен човек. Без обзира на осам деценија живота, одавао је утисак вечитог младића, којег оптимизам не напушта упркос годинама. Дакле, баш онакав Тоза, о којем смо ми млађи толико пута слушали...
– Како ми је необично када ме ословљавате с „господине” – одмах ће Тоза. – Ја сам одувек био друг, па вас молим да то останем и данас, под старе дане. Мој отац је био партизан, а ја сам одрастао у време радних акција, на које сам, упркос слабашном стасу, увек настојао да будем међу првима и најбољима. Истина, нису ме ономад одабрали у првој врсти, када су нас поређали испред позоришта код Дунавског парка. Плакао сам као киша, па сам на крају ипак примљен на упорно инсистирање мојих другова. И нисам их обрукао, напротив...
А разговор потом, неминовно, одлази у фудбалске воде. Ближи се почетак Лиге шампиона, о чему наш саговорник има свој суд.
– Сви играју, а Барселона царује. И ове сезоне Каталонци ће бити највећи фаворити за освајање титуле. Колико год је ослабљен, не треба потценити Арсенал. Арсен Венгер је чудо. Да није, не би се толико задржао на клупи „тобџија”. У Ф групи су, поред Арсенала, још Олимпик из Марсеја, Борудија Дортмунд и мој Олимпијакос. Уколико у такмичење уђу с намером да се затворе, Атињани немају шансу. У супротном, нада постоји, јер имају брзе играче, квалитетне, али не и довољно искусне за тако јаку групу и такмичење...
Фудбал је Тоза почео да игра на пољанчету под дудом у близини дедине куће у Карађорђевој улици.
– Шутирали смо ону малу, тениску лоптицу, а кад би палац прокрварио од каменчића, мелем је била прашина... Мој фудбалски дар први је приметио Аца Петровић Пикавац, док сам упорно враћао лопте старијим фудбалерима Војводине. Дивио сам му се, да би на крају дочекао и да заиграм с њим у црвено-белом дресу.
Набрајати Тозине голове био би узалудан посао. Довољно је рећи да их је за Војводину у 196 првенствених утакмица било 126 (Тодор Веселиновић је – према евиденцији нашег колеге Боривоја Миросављевића – у свим утакмицама одиграним за Војводину од 1949. до 1962. године постигао 586 голова у 546 мечева), док је за репрезентацију Југославије 28 пута тресао супарничке мреже. На питање који му је најдражи, најлепши, шеретски ће:
– Сви су ми и драги и лепи.
На упорно инсистирање, присећа се неких својих мајсторија...
– У Кардифу смо играли с Велсом квалификациони меч. Губили смо 1:0, а селектор Тирнанић ми је пружио шансу у другом полувремену уместо Дворнића. Дао сам Велшанима три гола, победили смо 3:1, а сутра је у британској штампи освануо наслов „Тоза Ис Тхе Боy Фор Ме„, као алузија на велики хит из 1953. године Лес Пола и Мери Форд „Јохннy Ис Тхе Боy Фор Ме”.
Две године Тоза је играо за Партизан, а у финалу Купа Маршала Тита победио је Црвену звезду.
– Приликом извођења једанаестерца, Мркушић ми је искусно оставио отворен десни угао, настојећи да ме испровоцира да лопту упутим у ту страну. Приликом залета, он је већ кренуо да се баци где је наумио, а ја сам лопту послао у супротан угао, уз опаску „ено је тамо”. Звезду је тада водио Бане Секулић, тренер који је много учинио за Војводину у „златним„ 50-им. Приликом честитања после утакмице, с обзиром на то колико га поштујем и ценим, рекао сам му „да се не љути”, а он ми одговори: „Тозо, да си нам и пет дао, не бих се љутио”.
У богатој каријери вели да само двапут није реализовао најстрожу казну.
– Оба пенала одбранио ми је голман Загреба, али не могу да се сетим његовог имена.
Као тренер с Војводином је у сезони 1974/75. био вицешампион Југославије.
– Рекао сам по доласку да ћемо се борити за прво место и мало ко ми је веровао. Основно је било да играмо фудбал какав сам ја волео док сам био активни играч. Напад и само напад, игра на гол више. Када смо победили Хајдук у Новом Саду, наговестили смо да се нећемо шалити. У другом делу првенства, сплитски новинари су ме пре меча питали: „Како ће бити у реваншу?” Одговорио сам: „Тамо смо вам дали два, а сад ћемо четири!” Погледали су ме с неверицом, а победили смо 4:1 и заслужили аплауз од незадовољне, али објективне сплитске публике.
Од старих асова дивио се, каже, Ференцу Пушкашу.
– Био је мајстор дриблинга.
Од наших играча ценио је много Милоша Милутиновића. А од данашњих мајстора фудбала, обожава...
– Месија, наравно. Уживам док га гледам. И њега и Барселону. Оног другог, Роналда, не волим.
Родни Нови Сад воли, али је Атина његов град.
– Тамо већ дуго живим са супругом и не бих могао да се вратим за стално.
А када смо код Грчке и Атине, Тозин избор је Олимпијакос.
– Нећу претерати ако кажем да је Олимпијакосов успон кренуо с мојим доласком на место тренера. Позвао сам све нерегистроване младиће и оне из мањих клубова да дођу и окушају се не би ли постали фудбалери познатог тима. Јавило их се преко 200, а четворица су досегла висине: Ванвакулас, Сантопулос, Коколакис и Лемунис.
Какав фудбал је волео Тоза, сведочи и податак да је, водећи Фенербахче у Турској, забележио фантастичан рекорд: његов је тим постигао 103 гола у сезони!
– Турци до фанатизма обожавају фудбалске јунаке. Дешавало се да ме пресретну на улици и кажу: Ми смо навијачи Бешикташа, али ти си наш хоџа (учитељ) – присећа се Тоза.
Новог Сада каквог памти, одавно више нема. Салајка и Подбара су му се, вели, најмање променили. Пријатеља и познаника је много, а дана предвиђених за боравак у родном граду, све мање. Стигао је Тоза сваког да обиђе. Баш као и сваку лопту које није чекао да му други додају, већ се најчешће сам за њих отимао и потом мајсторски постизао голове. Зато је, ваљда, и био омиљен и остао упамћен.
Сава Савић
„Долазим, ако ме позову”
Тодор Веселиновић радује се 100. рођендану ФК Војводина.
– Нас старије полако заборављају, али ми се трудимо да сећања не избледе. Свакако да ћу доћи на прославу великог јубилеја, наравно, ако ме здравље буде служило као до сада, али и ако ме из Војводине позову.
Sergej Milinković-Savić: "Navijač sam Vojvodine, Mislim da mi koji smo ponikli u Vojvodini ne treba da igramo za crvenu zvezdu i partizan".
Re: Todor Veselinovic, kralj strelaca
Дај Боже да га здравље послужи, и да тада у клубу буду људи свесни величине и дела Тозе Веселиновића!novosadjanin wrote: „Долазим, ако ме позову”
Тодор Веселиновић радује се 100. рођендану ФК Војводина.
– Нас старије полако заборављају, али ми се трудимо да сећања не избледе. Свакако да ћу доћи на прославу великог јубилеја, наравно, ако ме здравље буде служило као до сада, али и ако ме из Војводине позову.