Silvester Takač

Vaša sećanja na utakmice, bivše igrače, legende...
Odgovori
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Silvester Takač

Post od Владика »

Такач Силвестер,фудбалер,играч новосадске «Војводин и државни репрезентативац, олимпијац, фудбалски тренер,инструктор,интернационалац,економиста(Ђурђево,8.новембра 1940.године).
Поникао је у сиромашној породици са деветоро деце која су рано остала без оца(настрадао у фашистичкој рацији« време Другог светског рата) и са болесном мајком којај је,рано умрла. Силвестер је имао пет година када се породица доселила у Нови Сад,у трошну кућу на Телепу,где је завршио основну школу и изучио кројачки занат,а касније је дипломирао на Вишој економској школи.
Већ као ученик основне школе показао је велико интересовање за фудбал,играо га са друговима на пољанама, затим постао члан јуниорске екипе «Војводине» коју су видели искусни стручњаци Миливој Дракулић и Фрања Хирман.Они су у Такачу брзо препознали потенцијалнога црвено-белих, одмах га поставили за капитена талентовне младе екипе која је побеђивала све противнике на најпознатијим међународним турнирима. Од 1955 до 1958.године подмладак «Војводине» је са капитеном Такачем освајао републичка и савезна такмичења а брзоноги стрелац «Војводине» два пута је био члан јуниорске репрезентације Југославије,једном Младе репрезентације Југославије и постигао два гола.Потом наступа за сениорску екипу «Војводине»(на 426 званичних утакмица са постигнутих 245 голова) и репрезентацију Југославије(15 утакмица и два постигнута гола).Био је члан наше репрезеннтације и на Олимпијским играма у Риму 1960.године,када( освојили златну медаљу) и у Јапану 1964.године. У такмичарској сезони 1965/66.године за фудбала првенство Југославије «Војводина» је први пут освојила шампионску титулу.Један од најзаслужнијих за таја тријумф је Силвестер Такач,који је својим изванредним играма у навали црвено-белих,постао ,уз голмана Илију Пантелића,најпопуларнији фудбалер Новог Сада а затим и целе земље јер се прославио играма у Купу европских првака. После победе у дуелима са бечком «Адмиром» Новосађани су елиминисали фаворизованог "Атлетика» из Мадрид и несрећно изгубили у Глазгову од «Селтика» потоњег првака Европе и света.
Шампионску титулу «Војводина» је убедљиво освојила Iпобедивши све екипе из тадашње чувене четворке) а Такач јеш грао свих тридесет утакмица и дао тринаест голова,као најефикаснији у тиму првака државе.Он је те године одиграо и највише(49) пријатељских утакмица са 10 постигнутих лова.
У Купу шампиона европских земаља плавокоси голгетер "Војводине», постигао је четири гола,скренуо пажњу себе иностраних менаџера и након драматичне треће утакмице у Мадриду,у којој је тријумфовала «Војводина», пре свега захваљујући Такачевим головима,он је своју фудбску каријеру наставио у иностранству.
Новцем добијеним за Такачев трансфер у француски «Рен" Новосађани су на стадиону «Војводине» изградили рефлекторе и већ утакмицу против «Селтика» у Купу европских првака одиграли под вештачким осветљењем. Да је сјајни Такач играо и у дуелима штотив првака Шкотске могло се догодити да «Војводина» ,уместо Селтика«, стигне на трон светског фудбала!
Своје изванредне људске квалитете,највише фудбалско мајсторство играча а потом и тренера,Силвестер Такач је потврдио богатом каријером у иностранству.Након «Рена» играо је пет година у белгијском прволигашу «Стан-дарди» из Лијежа и два пута узастопно био првак Белгије и два пута финалиста Купа те земље.Уз играње Такач је завршио чувену фудбалску школу Сепа Хербергера и стекао диплому тренера,а потом и диплому професионалног инструктора фудбала.
Свој високи рејтинг у светском фудбалу Такач је доказао и као тренер.Почео је да ради са мање познатим екипама у Немачкој,затим преузео кормила «Лијежа»,»Келна-»,»Сошоа»(увео га у Прву лигу),париског «Расинга»(увео га у Прву лигу),»Нице",»Борисије» из Дортмунда,мароканске «Казабланке»,туниских и прволигаша Саудијске Арабије. Са Келном је био победник Купа Немачке,два пута је био финалиста Купа Француске,шампион Марока а 1997.године је,освојивши Куп Француске са екипом «Нице» примио пехар и честитке лично из руку председника Француске Жака Ширака.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Slika




Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Slika
Korisnikov avatar
Turija
Postovi: 10574
Pridružio se: Čet Feb 03, 2005 11:25 pm
Lokacija: Vojvodina

Post od Turija »

Podbara, hvala za topik.Vrlo dirljiva priča.
Takač je sam vrh Vošinih najboljih igrača.Možda i odmah iza Boškova.Šteta je za sve nas koji nismo mogli da vidimo na terenu takve vrhunske igrače.
Kao igrački simbol posleratne Vojvodine, uz Boškova se uvek vezuje Toza, a Takač je pomalo neopravdano ostao u drugom planu, za sve ono što je dao Vojvodini (između ostalog i REFLEKTORE, kada ih je malo ko imao, čak i u Svetu).
Još jedanput:VELIKO HVALA TAKAČU. ZA SVE.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Evo još jednog zanimljivog teksta, pozajmljenog iz knjige"Prva šampionska kruna" autora Borivoja Mirosavljevića!

Силвестер Такач - Таки, дете је «Војводине». Она га је прихватила под своје окриље и даровала му крила, да узлети и да се вине, до највиших спортских висина и највећих људских и племенитих достигнућа. Он је један од највећих и најзаслужнијих играча екипе, која је освојила прву шампионску титулу. Својим спортским достигнућима сврстао се у сам врх новосадских спортиста којима припада вечита спортска слава и захвалност Новог Сада.
Такач је запамћен као покретач свих акција на терену, а својим головима допринео је да тадашња »Војво-дина» оствари такве резултате у државном првенству и у Купу европских шампиона, који до данашњих дана нису превазиђени. Не само у нашем клубу већ и шире у Покрајни, у којој се игра фудбал већ стотину година. По нашем обичају, сви они који су драгуљи, у нашем друштву, па и у фудбалу, одлазе у иностранство, да тамо наставе своју играчку каријеру и да се тамо доказују.Тако су и нашег Такија, људи у клубу «продали» за неке паре, па саградише рефлекторе на стадиону и навијачи их назваше «Такачеви рефлектори«. Али богами у тој продаји многи су се огребали и поприлично зарадили девиза, а по оној народној - ни лук јели, ни лук мирисали-.
Ово је кратка прича о Такију или Таџи, како смо га звали, у свим нашим радосним тренуцима, а који су се посебно дешавали када је он постизао голове. Остаће нам у незаборавном сећању његова спортска радост и радост животу и успеху, која није била никад надмена, већ она тиха, душевна која подстиче на успех, па и када се губи. Када он подигне руке, по-сле постигнутог поготка, а нама срце хоће да искочи и онда јуримо према нашем Таџи да му честитамо и поделимо радост.
Наш шампионски тим био је прилично изједначен, по квалитету играча, али смо сви молили Бога да нам Пантелић - Панта и Таки буду здрави и да им се не догоде повреде на терену. Они су у ствари били наше узданице и наша нада.
Панта је доминирао на голу и у шеснаестерцу, па онако курпулентан, снажан и одлучан и када интер-венише ми остајемо мирни и спокојни. Бранио је оно што се не може одбранити и стварао такву атмосферу у шеснаестерцу која нам је увек уливала охрабрење и веру у крајњу победу. А наш плавокоси Таки, кога смо звали и Брашњави, када крене са лоптом у велеслалому, све руши пред собом, оставља бекове и друге одбрамбене играче за собом и чини их немоћним.
Велика је маштовитост била у његовој игри, изазивао је прави страх, а када уђе у шеснаестерац ретки су били тренуци да не постигне гол. Љубимац својих саиграча, љубимац публике, љубимац противничких играча, који су га ценили и поштовали, али и често фаулирали. То је био играч који је израстао у највише спортске висине, био је на две Олимпијаде у Риму и Токију, одигарао је 15 утакмица за репрезентацију, а 426 за наш клуб и постигао 245 голова. Остао је у нашим срцима као нешто што се ретко рађа са племенитошћу и добротом људског и спортског духа. Он је био у сталном расположењу и смеху, као да је без проблема, а у сталном оптимизму и нади за успех. А у ствари, његов живот био је више него трновит.
То је велика људска прича за једног дечака, који је рођен 1940. године у Ђурђеву, у породици са деветоро деце, крајње сиромашној, која је у фашистичкој рацији прерано изгубила главу породице. Са мајком, нарушеног здравља 1949. године прешли су у Нови Сад и настанили се у једној трошној кући на Теле-пу. Тада је настала права борба за живот и опстанак. Многобројној деци најмилије је било када би им мајка намазала маст на парчету хлеба, а онда би они отрчали у башту да уберу лук и да се тако насладе до миле воље.
Силвестер је био један од најмлађих у породици и као дете долазио је у «Војводину», пошто му је фудбал била преокупација .Често се по цео дан играо лоптом на пољанама тадашњег Телепа. Био је ниског раста, неухрањен, па и мршавко, али некако ведра духа и никада се на ништа није пожалио, нити је испољио противљење. Те његове необичне особине, које су се разликовале од играча који су припадали имућнијим градским породицама, врло брзо су, рекао бих и очински, запазили Миливоје Дракулић и Фрања Хирман, људи који су бринули о подмлатку клуба. Дали су максималну подршку и посветили пажњу том омаленом дечаку, ретке упорности и истрајности.
Постаде Таки врло брзо и капитен подмлатка, а уписао се у школу ученика за привреду, на изучавање кројачког заната. Све је он то јуначки подносио и фудбал и занат, којег је успешно завршио. Међутим, никада се није више опробао у шивењу одела, већ је његова преокупација у животу била како доћи до првога тима и сврстати се међу велике фудбалске легенде клуба, које су новинари тада прогласили златном генерацијом. Тај велики сан остварио се 1957. године на утакмици у Новом Саду са «Левским» из Софије. Био је то успешан наступ, али још увек имао је велику препреку у Здравку Рајкову на десном крилу, који је већ тада одиграо близу 30 утакмица за државни тим. И тако наш Таки постаде стандардан првотимац, популарно десно крило «Војводине», општи љубимац публике и својих саиграча.
Већ у то време, његов материјални положај се значајно изменио. Хлеб са машћу отишао је у заборав, али у заборав нису отишли његова браћа и сестре које је Таки несебично почео помагати и то баш у времену када им је мајка преминула. Тада је бригу о породи-ци преузела најстарија сестра Марија - Марча. Двоје завршише факултете (Амалија и Влада) а Таки Вишу комерцијалну школу и уписа се на ванредне студије на Економском факултету у Београду.
И тако дође фудбалска сезона 1965/66.године. Наш клуб постаде први пут, у 52 године свога постој-ања, шампионски клуб. Освојисмо првенство са осам бодова разлике од другопласираног загребачког «Динама» и по први пут у историји клуба наступисмо у Купу европских шампиона. У четвртфиналу Куп-а, у сусрету са «Селтиком» из Глазгова, у Новом Саду победисмо 1:0, а на реваншу изгубисмо 2:0, највише због тога јер на тој утакмици није играо Таки. Људи-ма у клубу је било важније, од спортскога успеха, да га «продају» у баш том историјском тренутку. Селтик је освојио Куп и постао најбољи у Европи.
Оде наш Таки у Француску, затим Белгију па Немачку где му је било најважније да у Келну заврши најпризнатију школу фудбала у свету школу Сепа Хербергера. Научио је брзо немачки и француски, али ипак није достигао своју ћерку Соњу која сада говори и пише шест светских језика. Играо је и тренирао у неколико клубова у Немачкој, Белгији, Француској и Емиратима и постао један од најпризнатијих играча и тренера Евро-пе. После Такијевог одласка у иностранство, људи у клубу, који су бринули о нама, приредише му многе непријатности. Прво му одузеше стан, у којем је становала његова сестра Марча са породицом. После некога времена дође Таки у Нови Сад да одслужи војни рок и то у договору, али уместо у касарну, одведоше га на привремени двомесечни, боравак у затвору на Клиси.
Наш драги Таки обећао нам је чврсто да ће из Нице, где сада живи са породицом свакако доћи да заједно обележимо наш спортски јубилеј 40 година од освајања прве шампионске титуле, да се загрлимо и заједнички исплачемо и заборавимо неправде, не нашега клуба, који је за нас увек био светиња, већ недела људи који су погрешним путем дошли у њега.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Evo jedna mala tema za razmišljanje! Svi ovde volimo i poštujemo Vujadina Boškova ali ne mogu a da ne pitam kakva je to bila računica da se proda najbolji igrač pred utakmice četvrt-finala Kupa šampiona ako uzmemo u obzir da nam cela navala zbog suspenzija nije imala prava nastupa?
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Takac i Sirak

Post od Владика »

Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Re:

Post od Владика »

podbara napisao:Evo jedna mala tema za razmišljanje! Svi ovde volimo i poštujemo Vujadina Boškova ali ne mogu a da ne pitam kakva je to bila računica da se proda najbolji igrač pred utakmice četvrt-finala Kupa šampiona ako uzmemo u obzir da nam cela navala zbog suspenzija nije imala prava nastupa?
Ево, после пет година да сам себи одговорим на питање
podbara napisao:Да ли је "Така" разумно продат? Треба ствар погледати из више углова. "Така"(Русин из Ђурђева) потписао је уговор са Реном после другог меча са Атлетиком. Целокупни стручни штаб је сматрао да немамо шансе у мајсторици , због чега су и пристали да се трећа утакмица одигра у Мадриду. Што је рекао Вујке- да им узмемо лову а можда их и победимо. Такач је постао првотимац Војводине 1958. године, одиграо је преко 400 утакмица и постигао преко 200 глова. У том моменту, Така је био пред женидбом и желео је материјално да обезбеди себе. Војводина је са друге стране желела да искористи моменат и прода Такача у моменту када му је цена била највећа. Због тога су се Такач, Рен и Војводина договорили. Ко је могао да очекује да ће се догодити оно чаробно вече и да ћемо победити после трилера у Мадриду. Војводина узела паре, средила стадион и поставила рефлекторе.
На крају крајева, да је било више среће посао са Шкотима би решили већ у првом мечу у Новом Саду. Остаје нам само да жалимо, и да очекујемо дан када ћемо Селтику вратити велики дуг.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Re: Silvester Takac

Post od Владика »

Такач као тренер Келна
Slika
као тренер Сошоа
Slika
У Рену
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Потпис Такача са Олимпијских игара које су одржане 1960. године.
Slika
Korisnikov avatar
Daljac
Postovi: 632
Pridružio se: Pon Maj 09, 2011 8:12 pm
Lokacija: Војводина

Re: Silvester Takac

Post od Daljac »

Slika



Slika



Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Re: Silvester Takac

Post od Владика »

Интервју из 1970. године
Slika
Odgovori