Stexman wrote:Kritikovati trenera, bolje reći bilo kojeg trenera posle Dzimija je smesno i neumesno! Zaga mozda nije Ferguson ali je za Dzimija doktor.
Rece covek I osta ziv!
Reče čovek i osta živ... i zdrav!
Stexman-e, DRUŽE, jel ti baš bila neophodna ovakva glupost?
Ili si sam Zaga lično! Druge nema!
Kad smo vec kod trenera, on je po meni za neki seoski klub a ne za Vojvodinu! Ne znam za druge, ali njega kada slusam da daje izjave je prilicno mucno, kao da prica sebi u bradu. Ako ga ja ne razumem sta prica, kako li ga tek fudbaleri razumeju
Ni ja ne mislim da je Zaga neki specijalni trener, ali je za klasu bolji od Dzimija, barem zna da sastavi tim i da uradi dobre izmene.
Iznenadjujuca reakcija Pankova, verovatno je i sam svestan da je vec previse njegovih gresaka, vec sam poceo da mislim kako to (polu)namerno radi. Da sam ja trener, pre oporavka Pekare bi mi Dinga igrao na prvenstvenim.
Џими је прошле године започео сезону без икаквих очекивања од стране навијача. Убацио је у ватру све саме клинце и Воша се ненадано нашла у врху табеле. Смењен је после пар нерешених резултата и враћен Зага који је одмах вратио бесперспективне менаџерске играче, самим тим нанизао је и поразе. Мислим да му је скор у нашој лиги, рачунајући и ову сезону негативан. Мислим да је то одраз снисхођења управи и менаџерима, а не нестручног рада.
Џими је два пута добио отказ у клубу и поред солидних резултата које је остварио домаћинском промоцијом наше омладинске школе. Мислим да је један од легенди клуба о кога смо се највише огрешили.
То је мој утисак, не знам колико је исправан.
(PS: нисам Џими )
Протомајстор wrote:Џими је прошле године започео сезону без икаквих очекивања од стране навијача. Убацио је у ватру све саме клинце и Воша се ненадано нашла у врху табеле. Смењен је после пар нерешених резултата и враћен Зага који је одмах вратио бесперспективне менаџерске играче, самим тим нанизао је и поразе. Мислим да му је скор у нашој лиги, рачунајући и ову сезону негативан. Мислим да је то одраз снисхођења управи и менаџерима, а не нестручног рада.
Џими је два пута добио отказ у клубу и поред солидних резултата које је остварио домаћинском промоцијом наше омладинске школе. Мислим да је један од легенди клуба о кога смо се највише огрешили.
То је мој утисак, не знам колико је исправан.
(PS: нисам Џими )
Протомајстор wrote:Џими је прошле године започео сезону без икаквих очекивања од стране навијача. Убацио је у ватру све саме клинце и Воша се ненадано нашла у врху табеле. Смењен је после пар нерешених резултата и враћен Зага који је одмах вратио бесперспективне менаџерске играче, самим тим нанизао је и поразе. Мислим да му је скор у нашој лиги, рачунајући и ову сезону негативан. Мислим да је то одраз снисхођења управи и менаџерима, а не нестручног рада.
Џими је два пута добио отказ у клубу и поред солидних резултата које је остварио домаћинском промоцијом наше омладинске школе. Мислим да је један од легенди клуба о кога смо се највише огрешили.
То је мој утисак, не знам колико је исправан.
(PS: нисам Џими )
I igrali smo prilicno lep fudbal!
'Smenjen posle par neresenih rezultata', 'igrali lep fudbal'?!?
Ljudi, jel ste vi gledali Vosu ovog proleca?
Mislim da je smena Džimija bila bez ikakvog razloga, jer proletos smo igrali katastrofalno pošto smo imali katastrofalan tim, na šta je on upozoravao na vreme. Dok je tim bio pristojnog kvaliteta, rezultati su bili iznad očekivanja. Međutim, protiv sam i smene Zage jer i za to ne postoje nikakvi razlozi. Čoveku treba dati priliku, kao i svakom treneru. Uostalom, koga dovesti? Murinjo neće doći a u fudbalu postoji masa šarlatana gorih i od Džimija i od Zage koji bi rado došli u klub da se tale. Jedino smisleno bi po meni bilo postaviti za šefa struke Kosana, čoveka koji je stvorio izvanrednu generaciju igrača zahvaljujući kojoj klub sada uopšte može da se finansijski pokriva. Ako to iz nekog razloga nije moguće, ne treba ishitreno praviti nikakve promene.
I meni je drago kada se dovede igrac i onda da gol ubrzo po dolasku. Tako nesto je potrebno kako igracu za dizanje samopouzdanja, tako i celom timu da znaju da mogu da racunaju da neko moze da zavrsi akciju. Samo jos Meri da da gol i to je to Ipak ocekujem Mrdakovicev povratak u prvih 11 uskoro.
Протомајстор wrote:Џими је прошле године започео сезону без икаквих очекивања од стране навијача. Убацио је у ватру све саме клинце и Воша се ненадано нашла у врху табеле. Смењен је после пар нерешених резултата и враћен Зага који је одмах вратио бесперспективне менаџерске играче, самим тим нанизао је и поразе. Мислим да му је скор у нашој лиги, рачунајући и ову сезону негативан. Мислим да је то одраз снисхођења управи и менаџерима, а не нестручног рада.
Џими је два пута добио отказ у клубу и поред солидних резултата које је остварио домаћинском промоцијом наше омладинске школе. Мислим да је један од легенди клуба о кога смо се највише огрешили.
То је мој утисак, не знам колико је исправан.
(PS: нисам Џими )
I igrali smo prilicno lep fudbal!
'Smenjen posle par neresenih rezultata', 'igrali lep fudbal'?!?
Ljudi, jel ste vi gledali Vosu ovog proleca?
Mislio sam na jesen. Nisam davno gledao bolju Vojvodinu, jos od Brzica I Pavkovica
Жао ми је што примамо тако глупе голове. Мора да поправи форму Панков, нема шта, баш кикса...
Све у свему, момци су лепо одговорили након 2:0, баш су се борили. Мислим да смо заслужили да их победимо, али голман им је био расположен, нема шта. Срећа па Иванић био расположен, баш се видело колико нам значи када је у форми. Ожеговић одиграо добро, баш се борио! Види се да ће нам требати десно крило, значи Асани да се врати, да може да се ротира са Стаменковићем јер ће човек изгорети, сваку игра.
Иначе, домаћин нам честитао пласман у 3. коло квалификација, тапшали нам сви. Можда није ништа специјално, али лепо је било видети и чути то. Хвала им!
Djisa wrote:Mislio sam na jesen. Nisam davno gledao bolju Vojvodinu, jos od Brzica I Pavkovica
To je tacno, sve do utakmice sa partizanom nakon cega je usledio pad. Da li zbog zamora materijala (ne mozes mlade igrace tako da forsiras bez ikakvih rotacija a da ne bude posledica u padu forme, kartonima, povredama i slicno, a onda nemas spremne zamene) da li zbog neceg drugog jebemliga.
U tom periodu na otvaranju sampionata jedino se utakmica sa ciganima u trecem kolu izdvaja po beskrvnosti i nedostatku zelje, i uklapa se u sliku sa kraja polusezone.
Ali je zato pocetak proleca najgora Vojvodina koju pamtim, a pamtim i ono zadnje ispadanje u drugu ligu. Tek pred sam kraj zadnjih 3-4 kola smo se malo trgli i zaigrali fudbal. Naravno, oba blizanca su nam napunila bulju kako odavno nisu.
Stexman wrote:Kritikovati trenera, bolje reći bilo kojeg trenera posle Dzimija je smesno i neumesno! Zaga mozda nije Ferguson ali je za Dzimija doktor.
Rece covek I osta ziv!
Reče čovek i osta živ... i zdrav!
Stexman-e, DRUŽE, jel ti baš bila neophodna ovakva glupost?
Ili si sam Zaga lično! Druge nema!
Jeste i svesni sta pricate? Jeste gledali jesenas utakmice? Covek gubi utakmicu i ne izvrsi ni jednu izmenu do kraja? To trener? Trener koji vija rezultat, fali mu gol i uvodi stopera!?
Nemojte da se zajebavamo. Sve i da je Zaga los trener(mozda i jeste, ne zelim da ga ocenjujem dok ne odradi bar polusezonu) ali Dzimi je ispod njega i tacka.
Iako smo prevalili 900 km u oba pravca i vratili se rano jutros oko 03,00 časa u Novi Sad, mi navijači mogli smo kolektivno da se složimo da put u Surdulicu, na utakmicu Radnik – Voša nije bio uzaludan i da smo svi generalno zadovoljni rezultatom i prikazanom igrom.
Na tribinu živopisnog stadiona Radnika, ušli smo na vreme pa smo prisustvovali zagrevanju naših igrača dok su ostali gledaoci na kraju popunili skoro sva mesta na stadionu. Odmah se dalo primetiti da se radi o jako malom terenu, prekratkom i preuskom, ali sa savršenom pripremljenom travnatom podlogom. Meni se činilo da je gol na drugoj strani terena toliko blizu da bi i Žakula, da je bio na našoj tribini, mogao degažirati loptu direktno do suprotne mreže. Na zagrevanju se primetilo da nema Nastića i Sekulića i da su njihova mesta zauzeli Radović i Puškarić. Ispred nas je Perić kao rezerva zagrevao Kordića, pa smo Marku dali buču podršku u njegovom prvom ovosezonskom nastupu. Protivnička ekipa se zagrevala na suprotnoj strani terena, ali je odamah bilo uočljivo da su njihovi igrači mnogo viši i fizički korpulentniji od naših igrača. Naš Đura je recimo, skoro za glavu niži od njihove četvorice igrača.
Utakmica je počela, a mnogi domaći gledaoci nisu ni zauzeli svoja mesta, kada smo primili prvi gol. Pankov je nastavio tamo gde je i stao, u poslednjim minutima iz Letonije, kada je lošom postavkom i nikakvom reakcijom dopustio da protivnički igrač bude u šansi boljoj od penala. Šut je bio odličan i Kordić tu ništa nije mogao da učini. Greška je bila katastrofalna, što se ogledalo na našim licima, kao i na licima igrača i članova stručnog štaba jer svi smo mogli samo da pokunjimo bradu i prevrćemo očima. Jedini je reagovao pomoćni trener Sabo, koji je prodornim glasom tražio od igrača da se vrate u utakmicu i da izgaraju. To je donekle delovalo na sve osim na Pankova koji je nastavio sa nesigurnom igrom i u roku od narednih 4-5 minuta, ponovo je izgubio dva duela. Srećom, te greške nisu kažnjne, ali treći put kada je umesto da ispuca daleko loptu, on je samo poslužio njihovog igrača i spasa tom prilikom nije bilo. Usledio je gol i strahovit udarac u kontra rašlje koji je Kordić mogao samo da ulepša svojom paradom. Takav gol Surdulica nikada nije videla! Na tribinama je nastalo opštenarodno veselje, koje je ubrzo spalasnulo, jer je Voša krenula da igra fudbal. Ipak pre opisa nastavka utakmice, moram napomenuti da je uz Pankova jako loše u utkmicu ušao i Puškarić koji je slabo vladao loptom. Loptu nije mogao čestito da primi, ili ju je takođe često dodavao protivničkim igračim. Našeg igača, jednostavno nije mogao da pogodi ni na dva metra udaljenog od sebe. Bledunjavi su takođe bili i Vasilić, Maksimović i Urke Stamenić.
Nemajući dalje kud, bruka stoleća koja je bila u najavi, morala se zaustaviti. Uz gromko ohrabrivanje Saboa sa klupe, proigrao je Ožegović. Počela je da se pleta mreža ispred Radnikovog gola. Radović je baš bio agilan, Đurić konkretan, a Stanisavljević poslovično nepredvidljiv i u svakom momentu opasan po gol protivnik. Ipak, havala Bogu, najzad se razigrao, mogu slobodno reći Doktor Ivanić! Mislim da je juče odigrao najbolju utakmicu u karijeri. Uzeo je stvar u svoje ruke, tj. loptu u noge i počeo driblinzima da izluđuje protivničke igrače. Vrteo je po dvojicu-trojicu protivnika na ionako malom petoparcu, a gledaocima je izgledalo kao da prisustvuju igrici „Ubacite žetone, krećemo“.
Posle par prilika koje su propuštene uglavnom posle zamalo neuspešnih šuteva, sevnula je spektakularna akcija po levoj strani koju je još spektakularnije završio Ožegović topovskim udarcem glavom. Sama akcija u kojoj su učestvovali Ivanić, Radović i Puškarić je bila toliko lepa da ja jednostavno ne mogu rečima da je opišem, ali mogu da kažem da se Puška baš istakao centaršutem kada je između dva za glavu viša centarhalfa, uspeo da pogodi levom nogom Ožegovića, bukvalno u trepavicu. Puška se od tog momenta boljom igrom priključio ostalima, a polako mu se pridodavao i Maksimović. Moguće da je na Puškarića za posledicu ostavilo stavljanje u drugi plan nakon utakmice u Budimpešti kada je bio među najboljima na terenu. Do kraja poluvremena, nastavile su da se ređaju šanse pred golom Radnika koje su propuštali Stanisavljević, Ivanić, Ožegović...
Drugo poluvreme je započelo našom inicijativom, ali je to u početku delovalo malo jalovo. Posle 15-ak minuta u igru je ušao Paločević umesto Stamenića. Za razliku od predhodinh utakmica, ta izmena nije značila da će Ivanić preći na levu stranu koju je pokrivao Urke, već je to u neku ruku obavljao Maksimović. Ćomi i Paločko su zagospodarili terenom i ponovo se igrala viktorija, a šanse se stvarale pred golom Radnika. Ubrzo, sasvim na vreme, Ianić je sam uzeo jednu loptu po levoj strani, ušao u sredinu i iskopirao gol koji je dao ovog proleća Donjem Sremu u Pećincima. Bila je to kruna na njegovu doktorsku igru na ovoj utakmici. Ni domaći gledaoci nisu mogli ostati ravnodušni na Ćomijeve poteze osim oficijalnog spikera koji je za strelca gola objavio Aleksandra Paločevića!? Delovalo je da će mo do kraja uspeti da u potpunosti preokrenemo rezultat, a šanse su se smenjivale kao na filmskoj traci. Međutim, isprečio nam se domaći goša, koji je branio sve živo i neživo. Bukvalno nam je priredio fatamorganu, kada smo bar u tri-četiri navrata loptu već videli u golu i skakali od sreće, da bi na kraju samo konstatovali da se ona nekim čudom nalazi u njegovom naručju. Ožegovićev udarac glavom, izbio je vrhovima prstiju tik iznad prečke. Ianićev šut sa istog mesta kao kada je dao gol, uhvatio je spektakularnom paradom – živu. Stanisavljevićev šut iz igre jednom je završio na stativi, a drugi put je goša krajnjim naporom izbio u korner. Na kraju je došao i zaustavni period i vrhunac naše uzaludne ekstaze, kada su većina naših igrača učestovala u akciji, napravili pravu ševu i kada je čini mi se Ožegović zatresao mrežu. Žičana ograda je jedva izdržala naše, ispostaviće se uzaludno slavlje kada smo se sjurili niz tribinu na nju. Visoko podignuta zastavica pomoćnog sudije nije dopirala do naših očiju i mozgova, ali pognute glave i odobravanje sudijske odluke od strane naših igrača stavili su nam do znanja da je gol najverovatnije sa pravom poništen. Žal, tuga neverica...
Poslednji zvižduk sudije i dolazak igrača do naše tribine obeležila je uzajamna podrška za četvrtak i predstojeća uzbuđenja u Italiji.
PS Stvarno nismo poznavali protivničke igrače, a vreme čekanja od 30-ak minuta, po završetku utakmice, obeležilo je uporno istraživanje našeg potparola sa novinarskih konferencija, koji je uzgred sve vreme navijao sa nama i koji je uzaludno pokušavao da sazna imena igrača koji su nam dali golove. Pitao je redare i njihovog šefa, zatražio informaciju od njihovog ekonoma i činimi se doktora ekipe. Na kraju je pitao oficira policje i policajce koji su nas okruživali. Niko nije znao odgovor, a policajaci su nam rekli da su došli iz Leskovca i da su oni kao i mi po prvi put došli u Surdulicu i na stadion Radnika!