ПРВИ СЕКРЕТАР
Миленко Шијаков је рођену Новом Саду 11. септембра 1900. године. У родном граду је завршио основну школу и гимназију а затим је студирао на Машинском факултетуу Брну. Као специјалиста за производњу текстшла радио је у Фабрици текстила у Новом Саду, апи је тешко оболео и млад умро.
Још као гимназијалац заинтересовао се за фудбал и фотографију. Снимио је осниваче Фудбалског клуба «Војводина», чијије дрес и сам носио неколико година након Првог светског рата, заједно сарођеним братом Ђорђем. После повратка са студија и оживљавања рада нашег најстаријег прволигашког клуба, 1919. године, Шијаков је постао први секретар у историји «Војводине». Ту дужност је обављао годину дана након чега се посветио стручном раду у Новосадској свилари.
Године 1914. у Новом Саду је основано Фудбалски клуб «Војводина». Са деведесет година «Војводина» је најстарији клуб у нашој најелитнијој, прволигашкој, фудбалској лиги. У том периоду је, два пута, 1966. и 1989. године била шампион некадашње Југославије и запажен учесник у Купу европских шампиона. За девет деценија су безброј фоторепортера овековечили њене најзначније победе и најистакнутије актере утакмица Војводине на хиљадама занимљивих фотографија. Међутим, једна међу њима, на којој су снимљени оснивачи Војводине, заслужује посебну пажњу, јер представља значајан документ о утемељењу овог великог клуба.
Прва фогографија
Познати новосадски адвокат Коста Хаџи, један од оснивача Фудбалског клуба «Војводина», сачувао је најстарију фотографију из историје тога клуба. На њој је «прва постава» од једанаест играча, односно оснивача «Војводине». Својевремено смо више детаља о настанку ове фотографије сазнали од Љубице и Наде Шијаков, кћерки штрикера Саве Шијакова који је имао радионицу на почетку Темеринске улице у Но-вом Саду. У дворишту његове радионице је 1914. године одржан први састанак оснивача «Војводине».
-У нашој кући родила се «Војводина», - поносно је говорила Нада Шијаков, која је као економиста дуго заједно радила са Ђуром Живићем, незаборавним капитеном «Војводине» у периоду између два светска рата. -У радионици нашег оца Саве окупљали су се другови моје браће Миленка и ЂОРЂА. Они су се договорили да оснују фудбалски клуб, односно ногометно друштво како се тада говорило. Приликом једног таквог састанка они су се и фотографисали у дворишту испред радионице.
Било је то у пролеће 1914. године. Миленко и Ђорђе Шијаков, студенти машинства текстилне струке (студирали су у Брну), донели су из Чешке фотоапарат. Миленко се више бавио фотографијама па их је сам и израђивао. У Новом Саду су тада, осим професионалних фотографа, апарате за снимање имали само имућнији адвокати, лекари, инжењери,. . . Мало их је имало могућност да сами снимају и израђују своје фотографије. Браћа Шијакови су имали добростојећег занат-лију, оца Саву, који их је финансирао.
Изостао због фризуре
-Добро се сећам тог лепог сунчаног дана када је Миленко изнео фотоапарат у двориште и почео да намешта другове за сликање. Мама је раширила шарени ћилим по трави, а мом-ци су се затим поређали у три реда. Била је то атракција и за нас посматраче. Ја и сестра Нада смо биле девојчице и старији брат Миленко нас је терао да му не сметамо, да не покваримо фотографије јер је требало дуго да експонира. Они који су сликани, морали су да буду мирни све док Миленко не да знак да је готово, објашњавала нам је Љубица Шијаков, као да се све то недавно догодило.
На слици оснивача «Војводине» нема штрикера Саве Шијакова, главног иницијатора, нити његовог сина Миленка који је стајао иза своје фото-камере.
-Ево, видите, на слици се лепо види, на крову радионице, иза момака на фотографији, налази се татин качкет. Он га је ту оставио и ушао у радионицу да пред огледалом, пре слика-ња, намести фризуру. Док се он лицкао Миленко је активирао апарат у којем се тада налазила само једна стаклена плоча за сликање, па је тако мајстор Сава изостао на фотографији.
Миленко Шијаков, аутор прве фотографије у историји «Војводине» највероватније је снимио и друге фотографије из најранијег периода нашег најстаријег фудбалског прволигаша. Био је и први секретар тог клуба а заједно са братом Миленком стандарни играч «Војводине».
Од сестара Шијаков сазнали смо да су у штрикерској радионици њиховог оца Саве направљене прве штуцне за играче «Војводине» и то од разнобојних остатака вунице од муштерија. Више пута су штрикани и дресови, као и разне друге ствари, за потребе омиљеног фудбалског клуба.
- Последњи прилог из наше радионице дат је «Војводини» уочи Другог светског рата. Био је то један диван штрикани дрес, специјално иамењен прослављеном голману Еди Плацу, -рекла нам је Нада Шијаков.
(«Дневник», 2. октобар 2004)
