Диригент из бачке вароши
Сунцем окупан дан радо бисте провели у природи, по могућности ван града, а опет не много далеко. Посетили сте многа позната излетишта, па овог пута желите да истражите нова места. Дозволите себи да вас пут одведе и у Бач.
Општина Бач смештена је између Бачке Паланке и Оџака, на 62 км од Новог Сада, 50 од Сомбора, 140 од Београда и 120км од Суботице. Ово мало војвођанско место лежи на обали Дунава дугој 43 километара. Својом историјском лепотом на прву ће вас освојити најочуваније средњевековно утврђење у Војводини, Бачка тврђава, а у план обиласка обавезно морате уврстити и Манастир Бођани, Дидину етно кућу, Фрањевачки самостан, Турско купатило и право место за освежење, Језеро Провалу код Бача. Нећете остати имуни ни на прелепе пределе, пешачке и бициклистичке стазе, игралишта за децу и добру храну. У угостилтељским објектима можете уживати у традиционалним војвођанским јелима, а уколико питате будите сигурни да ћете добити праве препоруке где можете купити тамошњи чувени кулен и кобасицу.
Ако сте на тренутак помислили да сте сурфујући залутали на неки портал туристичког водича, погрешили сте. И даље сте на црвено-белим одбојкашким таласима. А у Бачу, да знате, боме играју и одбојку. И то какву.
Осамнаестогодишњи техничар Матија Милановић (у августу ће напунити 19), прве кораке направио је управо у свом Бачу, а нећемо претерати ако кажемо да већ сада полако прети да надмаши оца Дарка и сестру Ирину.
Управо Матија трећи је играч чију ћемо причу из yоутубе серијала “Усуди се да верујеш” пренети у њеб издање нашег магазина.
Представници медија који су често узимали изјаве од Матије, без сумње су од њега много пута могли чули да не воли да губи. Отуда су сигурно потекле и сузе на крају сезоне, након другог меча четвртфинала са Карађорђем. И можда су те сузе уместо њега потврдиле да су целу сезону саиграчи и он играли свим срцем.
Још увек ми је понекад тешко и криво, јер сам убеђен да смо могли да се боримо даље и за трећи трофеј. Једноставно, концетрација је била слабија и нисмо успели – почиње причу Милановић: Но, срећан сам јер смо имали одличну сезону, којој се нико, мислим пре свега на оне са стране, није надао. Успели смо као велики тим, сви заједно, играчи, тренери, управа.. Сви смо веровали да можемо, борили смо се, потврдили потенцијал и освојили два трофеја.
Матији је ово била друга сезона у првом тиму, с тим да претходне није играо, сем неколико мечева када је Буцуљевић био повређен. Зато је меч за Суперкуп био прави изазов и искушење за њега.
Сећам се те утакмице као да је јуче била. Тада, али и целе сезоне тренери су се максимално трудили да скину терет са нас. Нисмо имали притисак, само подршку, а од нас се тражило да се боримо, да играмо као тим, свим срцем. Мени, а и још неколицини у екипи, била је то прва утакмица такве важности у каријери. Имао сам трему, али сам успео да је смирим.
Како вели Матија, трофеј Суперкупа им је донео самопоуздање, био је ветар у леђа за нове изазове.
Много нам је значило све то, био је то велики успех, али нас то није опустило. Напротив, знали смо да нас чека још много рада, тешких мечева, искушења и да сваки наредни пут на терен морамо изаћи спремни. Увек нам је био циљ да пружимо максимум, водила нас је енергија и красило нас је велико заједништво. Никада нисмо одустајали, а имали смо велики број дугих мечева. Тајна је сигурно била и у физичкој припреми. Не знам да ли неко тако ради у Србији, као што смо ми радили са Ацом и исидором. Такође, увек смо имали подршку тренера, али и слободу – прича новосадски диригент.
Да Суперкуп није случајност Матија и другари потврдили су у Купу Србије, а пут до финала и трофеја није био лак. Највеће ривале морали су прескочити на путу до циља.
Утакмица четвртфинала против црвене звезде била је можда и наша најбоља утакмица. Одиграли смо је у једном даху. Затим су уследила два неизвесна меча у пет сетова против партизана. Знали смо да победа у Земуну од 3:2 не значи ништа, за нас је то било као да је 0:0. А када смо 27. децембра ушли у малу салу Спенса, видели да је дупке пуна и да људи чак и на степеницама стоје, знали смо да само треба дамо све од себе и да ће све бити добро. Ја сам овде четири године, али нисам видео до сада у малој сали, сем у утакмицама финала плеј- офа, такву атмосферу. Имао сам притисак, јер сам знао да ћу, ако изгубим, уједно изгубити једну борбу за нови трофеј. И то ме је држало. Још увек памтим ту атмосферу, подршку свих, публике, стручног штаба, управе, свих у клубу… Осећао сам да морамо да се одужимо – каже Матија.
За резултате су потребни потенцијал, квалитет и рад пре свега. Али, Матија, попут његових саиграча, истиче да је њихова посебна вредност била заједништво.
Екипа, тренери, сви у клубу… Били смо сложни, дисали смо као један тим. Од старта смо градили јединство, а време смо проводили заједно и ван тренинга. Имали смо посебну енергију. Још једна важна ствар је то што имамо такав стручни штаб. Тренери Марко и Синиша саосећали су нама, разумели су нас, давали су нам снагу, подршку. Више пута нам је тренер Марко рекао да заједно можемо ишчупати радијатор из зида. Много значи када вам тренер то каже.
Сада је већ извесно да ће у наредној сезони Војводина бити још млађа. Али, извесно је и то да на домаћој сцени има највећу перспективу, потенцијал и играче који ће тек потврдити да нису случајно обележили сезону за нама.
Jа сам млад играч, морам још много да радим на себи. Као и сви ми. Чињеница је и то да смо показали да с нама не може лако да се игра, да можемо да се боримо за трофеје, па ће због тога наш задатак бити још тежи. Морамо се трудити да оправдамо поверење и да будемо још бољи. Колико год да екипа буде млада, добар рад, пожтвовање, енергија и заједништво могу донети резултат – закључује на крају Матија Милановић.
А спорту је то управо тако, једноставно. Резултати и трофеји су ти који говоре. Њих нико не може обрисати.
