Члан " Милионерског тима " Ф.К. Вoјводина. Веома успешно је носио црвено-бели дрес од 1940. године па до рата 1941. године.
Рођен 7. новембра 1912. у Сиску, умро 1991. у Загребу.Каријеру је почео у родном Сиску, где је за домаћу Сегесту играо вођу навале, а 1935, заједно са клупским другом Јозом - "Кељом" Ковачевићем, приступио је прво ХАШК-у, а брзо потом загребачком ХШК. Градански, у чијем је дресу 1937. освојио титулу државног првака. Следеће године поново је прешао у загребачки ХАШК-и опет 1938. освојио назив шампиона Југославије, тако да је само у две сезоне освојио две титуле првака и то за боје два клуба! Пред сам други светски рат носио је и дрес новосадске Војводине (1940-1941), а онда је отишао у партизане.
Постао је члан Партије у 20. години и неколико пута је због овога хапшен, први пут као ученик осмог разреда гимназије, а после поново 1931. и 1935. године. Као студент ветерине у Загребу учествовао је у илегалним акцијама КПЈ.
Као истакнуто десно крило, истицао се одличним ударцима са обе ноге, а посебно је био запажен на турнеји Грађанског у Енглеској 1936. године. Након рата био је и играч загребачког Динама. Играо је 1946/1947. и за сарајевски Жељезничар, (14 утакмица -седам голова), а каријеру је завршио у Сиску 1948.
После рата краће време био је тренер Наприједа из Сиска и Локомотиве из Загреба. Добитник Сребрне плакете ФСЈ. Као пензионисани ветеринар живео у Загребу.
Што се тиче Војводине његова прича је излгедала овако-
Серију успешних игара "Војводина" је у јесен 1940. године наставила блиставом победом против "Бате" из Борова са 5:2. Све линије су савршено функционисале од голмана Черића до левог крила Јошке Велкера. Новине су тада посебно хвалиле игру Пожеге и новајлије Ивице "Меде" Медарића, придошлице из загребачког "ХАШК"-а. Медарић је тада већ био познати репрезентативац који је с Велкером у истом тиму носио дрес са државним грбом. Осврћући се на игру Медарића против "Бате" новинар "Спортске ревије" од 21. новембра 1940. године закључује: "Медарић се већ потпуно снашао у новој средини. Док се до сада истицао углавном својом савршеном техничком игром, и сјајним триковима, којима нико није могао доскочити (па ни Дубац!) Медарић је био бурно поздрављен од новосадске публике. Данас се Медарић истакао и својим страховитим шутом. Пуцао је из свих положаја и то оштро и прецизно".
Новине су објавиле и вест да је Медарић за постигнуте голове на утакмици против екипе из Борова награђен са три кошуље које му је даривала једна позната новосадска фирма.
Да је Медарић заслужио награду потврђује и опис његових голова на тој утакмици:
"Медарић пакленом брзином одмиче низ аутлинију и муњевитим шутем искоса погађа стативу од које се лопта, неодбрањиво, одбија у гол..."
Али, најлепши гол дана постигао је Медарић пред крај игре:
"Велкер је добацио лопту Рогићу, коме иде у сусрет Лојанчић, Рогић паметно додаје Медарићу. Ђоле Поповић, одлични голман "Бате" истрчава и сасвим заклања Медарићу гол из вида. Али га Медарић дивно пребацује и лопта улази под саму горњу пречку..."
Хвалоспеви новинара о играма Медарића и Велкера нису престајали. Нови Сад је очигледно имао најбоља крила у земљи. И Велкер и Медарић не само да су били изванредни стрелци него су и својим саиграчима, пре свега центарфору Рогићу слали тако употребљиве лопте да су голови били неминовни. Статистичари су забележили да је, баш захваљујући доброј игри Велкера и Медарића изванредни Рогић био најбољи стрелац "Војводине" са чак 47 постигнутих голова у 1940. години.
О Медарићу су својевремено новине још забе-лежиле:
"Медарић располаже једним нарочитим триком, коме ретко који бек може да парира. Кад добије лопту, Медарић једном ногом, ис-пруженом напред, држи је испред себе, затим је нагло повуче себи и другом ногом да јак фор. Захваљујући великој брзини, којом рас-полаже, Медарић убрзо стиже лопту и центри-ра. Ово чини, такође, кад је окренут леђима противничком голу".
Савременици Медарића су запамтили да је "Меда" био љубимац целог стадиона а нарочито публике на стајању која га је аплаузима и повицима поздрављала током целе утакмице.
