Александар Аца Петровић Пикавац одиграо је за репрезентацију Југославије шеснаест утакмица у разним селекцијама, а после рата је неколико година бранио боје новосадске "Слоге", односно "Војводине" у време када се она борила да уће у друштво најбољих.
Рођен 8. септембра 1914. у Рачи Крагујевачкој, умро 31. јула 1987. у Суботици.
Играч навалног трија београдске СК Југославије који се прославио последњих година пред други светски рат 1941, веома популаран код љубитеља фудбала у Београду (на утакмици против Италије 1939. у Београду навијачи су громогласно скандирали: - "Бољи Аца нег' Меаца!"
Био је и одличан стрелац: са 51 голом заузима шесто место на "вечитој" ранг-листи најбољих лигашких стрелаца до 1941.
Почео је да игра 1930. у београдском Палилулцу, наставио у Чукаричком (1932-1936), а прославио се у "црвеном" дресу СК Југославија Београд (1936-1943). После теже повреде колена (менискус) морао је да паузира чак три године! Играо је још за ФК Војводина Нови Сад (1945-1949) и ФК Жељезничар Сарајево (1950), одигравши у Сарајеву само 14 утакмица (осам голова).
Дрес градске селекције Београда облачио је 11 пута, а за репрезентацију Југославије одиграо је девет утакмица (1938-1940) и постигао пет голова. Дебитовао је 22. маја 1938. против Италије (0:4) у Ђенови као десна полутка, а од националног тима опростио се 22. септембра 1940. против Румуније (1:2) у Београду за Дунавски куп, постигавши једини гол за Југославију. Био је центарфор репрезентације Југославије , која је 18. маја 1939. победила Енглеску (2:1) у Београду и остварила наш највећи фудбалски успех до 1941.
Више од две деценије био је успешан тренер: Јесеница, Пролетера Зрењанин, Жељезничара Сарајево, Новог Сада, Радничког Ниш, Звезде Суботица, а највећи успех постигао је 1970. кад је ФК Црвенку увео у Прву лигу.
Aleksandar Petrović - Pikac
У првим послератним годинама када је "Војводина" ("Слога") на једвите јаде састављала тим, за црвено-беле је играо и Аца Петровић Пикавац, прослављени репрезентативац. Једне недеље требало је да се гостује у Осијеку а у возу се нашло једва једанаест играча. Одједном нестаде и Пикац, па се тренер Бане Секулић озбиљно забринуо како ће комплетирати тим. Одједном у хотелу је зазвонио телефон.
-Овде је Аца, - јавио се голгетер свом тренеру. - Заборавио сам опрему па сам остао у Новом Саду. Поред мене је таксиста који би ме довезао у Осијек, до почетка утакмице, али тражи велике паре...
-Ацо, долази одмах, - завапио је Бане Секулић. - Не питам колико кошта, само долази- Што пре!
Аца Пикавац је, у ствари, телефонирао из суседне осијечке јавне говорнице. Појавио се на стадиону пред почетак утакмице и у име "таксисте" ставио у џеп позамашну своту новца.
