Пожега је лево а до њега се налази Воја Рогић
Звонимир Звонко Пожега рођен је 1910. године у Земуну. Запажен је као врсни фудбалер у тиму "Грађанског" из Загреба 1926. године. Са 19 година ступио је у морнарску-подофицирску школу у Дивуљама и убрзо заиграо у сплитском "Хајдуку". Као хидро-авијатичар прекомандован је 1938. године у Дунавску речну морнарницу и приступио "Војводини". Његова најзапаженија игра у црвено-белом дресу била је 21. априла 1940. године када су Новосађани у сред Београда савладали вишеструког државног првака екипу "Југославије" са 1:0. Победоносни гол постигао је Јошка Велкер, а одбрана "Војводине" са Звонком Пожегом на челу била је за фаворизоване Београђане нерешив проблем.
Припадао је генерацији Аце Петровића, Љубомира Ловрића и осталих јунака који су у Београду славили победу над неосвојивом енглеском тврђавом.
Дуго година је играо у Хајдуку на месту бека и центархолфа. Његов долазак у Војводину поздравили су сви симпатизери црвено-белих. Био је центархалф какав се само пожелети може.
Снажан, робусан, бескомпромисан борац и несавладива препрека за сваки противнички напад. Постављао се изврсно и увек благовремено интервенисао, тако да је била милина иза његових леђа чувати мрежу.
Подједнако добро је играо са обе ноге и противничким навалним играчима у дуелима главом односио сваку лопту.
Као наредник - ваздухопловац пао је ујесен 1940. хидроавионом у Панчевачки рит, на периферији Београда, у коме је мокар и прозебао провео целу ноћ. Последице су биле кобне: наступила је тзв. "галопирајућа" туберкулоза, од које је наредне године умро.
У репрезентацији Југославије, Звонко Пожега одиграо је шест утакмица (четири у "А" и две у "Б" селекцији). Дебитовао је против Румуна у Букурешту 1939. године, а најуспешнији је био његов наступ против Енглеске у Београду 18. маја 1939. године, на јубиларној 100. утакмици нашег државног тима. Југославија је победила Енглезе са 2:1.
