fkvojvodina.com

Slava mu i hvala za sve što je učinio za Vojvodinu.
Počivaj u miru.

Ostali smo bez najveće legende našeg kluba, čoveka koji je zadužio čitav fudbalski svet. Počivaj u miru Vujke, nikada te nećemo zaboraviti.

Vecna slava legendi nase Vojvodine.

Otisao je veliki Vujke. Slava mu.

Imao sam 4 ili 5 godina, kada me je baka vodila u Dunavski park, Vojvodina je predhodnu utakmicu izgubila, te sam je stalno pitao:Sto?Sto?Kada je ulicom naisao Vujke I baka rece ja ne znam pitaj Vujketa."Vujke sto je Vojvodina izgubila?", na sta mi Vujke rece: "Ne brini sine, sledecu cemo dobiti!To ti obecavam!".Sledecu utakmicu je Vojvodina tukla Zvezdu 2:0.

Slava mu.

Najveca legenda koju je ovaj klub imao,zivece vecno u srcima svih slaninara.

Nije docekao trofej koji nam fali, pa hajde da ga ovi nasi klinci osvoje ove godine njemu u cast..

Zamolio bih sve Vojvodinaše da se sutra od 19h pojave u ulici Vase Stajica, ispred broja 27, kako bismo zajedno odali počast velikom Vujadinu Boškovu. Vujke nas je bar toliko zadužio...

Isto tako bih vas podsetio da ce se sahrana obaviti u Begeču, 30.04.2014 u 14:00 časova.

Ko nije u mogućnosti da u sredu ode na sahranu zbog radnih ili nekih drugih obaveza, neka dođe sutra u Ulicu Vase Stajića. To je najmanje što možemo učiniti za Vujketa.

Svako ko moze neka se pojavi sutra, jedna upaljena sveca ili cvet su najmanje sto mozemo da uradimo za nasu legendu. Vidimo se u 19h

Neka je laka crna zemlja najvećoj legendi Vojvodine.
Njegova duša će uvek biti nad "Karađorđem" a njegov duh će voditi naše do pobeda i trofeja. A sve će to početi za nekoliko dana...

Nas Vujadin Boskov nas je bar toliko zaduzio. Vidimo se sutra Vojvodinasi.

Збогом Вујке,и хвала ти за све!

Pred mec sa Hrvatskom Ciro Blazevic je izjavio tipa: "Nemaju sto oni trazit' na maksimiru mi smo treci na svijetu..."
Vujketa pitaju za odgovor na ovu izjavu: "Da sam ja imao takvu ekipu, ja bih bio prvak sveta!"

Neka Vam je vecna slava gospodine Boskov, da nije Vas i dr. Koste Hadzija ne bismo navijali za ovako velik klub sa velikom i ponosnom istorijom. Mi navijaci i fk Vojvodina smo Vam vecno zahvalni

Vujketa sam prvi put imao priliku da lično upoznam na prijateljskoj utakmici u Begeču, ima nekih desetak godina, kada je Vojvodina gostovala na obeležavanju jubileja tamošnjeg kluba Bačka. Nas par se potrpalo u jedna kola, načuli smo da će utakmici prisustvovati veliki Boškov, pa ko vele da iskoristimo priliku da ovekovečimo neki pogodan trenutak slikom sa legendom kluba. Stigli tamo, utakmica počela, a na tribini sede Vujke, Toza, valjda bejahu i Krstić, Vasić... Mi se k’o klinci domunđavamo kada je pravi trenutak, da li da čekamo poluvreme ili kraj, šta ako uteknu negde, ili uđu u kafanu, ko će ih izvaditi odande. Na kraju meča, ošacujemo putanju kojom su te veličine evropskog fudbala krenule i iskusno napravimo busiju.

- Gospon Boškov, može jedna slika sa navijačima?
- ’Ajde, kak’ da ne može.

Divanimo još malo usput, podbara ga pita:

- Gospodine Boškov, hoćete se vraćati u klub?
- Ta nisam lud (smeje se).

Poređasmo se svi mi, pored Vujketa stale i ostale „face“ iz zlatne i šampionske generacije, pola istorije Voše bi ušlo u tu sliku. Ja poneo stari fotoaparat u koji se još film gurao i, srećom, par rezervnih baterija, pošto se ispostavilo da je prvi par mučki zabio nož u leđa svom vlasniku. Frka, menjaj baterije, okide se jedna slika, još jedna „za svaki slučaj“, starine odoše u kafanu, nama kez od uha do uha. Ali, ne lezi vraže. Stara tehnologija je još jednom pokazala svoje ružno lice, da li je film bio osvetljen ili nešto drugo, tek slike su otišle u nepovrat. Treba li da kažem da me nijedan poraz Vojvodine nije pogodio kao gubitak tih slika?

Par godina kasnije, rano proleće, moj drugar T***a i ja pičimo kroz Vojvođansku prema busevima, Voša gostuje OFK Beogradu. Sasvim slučajno, na početku ulice u parkiranom autu snimim poznato lice. Da li je on, nisam 100% siguran. Prođosmo par meteri, kažem: „Čekaj“. U najgorem slučaju zbunićemo nekog penzoša, a dobitak, sa druge strane, može biti nemerljiv. Kucam na prozor, Vujke (sad sam definitivno siguran) spušta isti.

- Dobar dan gospodine Boškov.
- Dobar dan.
- Da li biste nam učinili tu čast da se slikate sa nama?
- Naravno deco.

Izlazi iz kola, mi dozivamo prvog prolaznika da uzme moju Nokiu 6630 i ispravi bar delimično nepravdu od pre par godina. Vujketu stavljamo šal oko vrata, objašnjavamo mu usput da smo navijači i da baš idemo da ispratimo Vošu u Beogradu. Vidim, drago mu je. Prinudni fotograf lupa jednu sliku, pa još jednu. U međuvremenu, nailazi radnik „Parking servisa“ koji vreba žrtvu za kačenje „čestitke“ za nečiji brisač. Šmeka auto u kojem je do malopre sedeo Vujke, kreće prema njemu i onda tek skreće pažnju na nas trojicu koji „poziramo“. Staje za tren, pali mu se „lampica“ i prilazi čoveku u sredini.

- Izvinite, da niste Vi Vujadin Boškov?
- Jesam.
- Jel’ može i sa mnom jedna slika?
- Može.

Ovaj put sam ja u ulozi fotografa, naravno opet dve okidam (drugu „za svaki slučaj“), zahvaljujemo se Vujketu i nastavljamo put stadiona. Kažem T***i: „Ovo mora biti dobar znak“. I bio je. Iako smo te sezone bili užasno loši, tog popodneva nenadano smo tukli OFK na Karaburmi sa 0:1. A meni je utisak dana, ipak, bila fotografija koju ću sa ponosom čuvati do kraja života. Fotografija sa Vojvodinom u ljudskom obliku.

Minja wrote:Detalj iz današnjeg pisanija mog prijatelja i enigmate Zorana Radisavljevića, posvećenog velikom Boškovu:

...ovde bih, budući da je reč o blogu sa enigmatskim sadržajem, primetio da VUJADIN BOŠKOV u sebi sadrži slova koja anagramiranjem daju reč VOJVODINAŠ. Kako se kaže, neke stvari u životu nisu slučajne...

Lepo napisano

Divno rečeno...

I onda, pored ovakve veličine, ko smo svi mi da smatramo, da se delimo, da se optužujemo. Nebitni smo u svetu fudbala. Ovaj čovek je zadužio planetu svojim znanjem.

Neka ti je večna slava i bila je velika čast poznavati te, razgovarati sa tobom i uživati u tvom društvu.

budababa wrote:Fotografija sa Vojvodinom u ljudskom obliku.

Vojvodina u ljudskom obliku, ako se za nekog to može reći onda je to naš Vujke. O njegovoj veličini dovoljno govore i pisanja inostranih medija o ovom tužnom trenutku za fudbal.
U godini kada Stara dama napušta prvi vek svoga postojana i ulazi u drugi, napustio nas je i njen najbolji sin.
Večna slava legendi, dok je nas slaninara zaboravljen neće biti!