Milan wrote:Freaks, da se ne bi nastavljalo pisanje u temi o transferima, priupitacu te ovde... Da li tvrdis da je prethodna uprava bila postena i radila iskljucivo u interesu kluba?
Прво ћу те питати која је предходна управа? Много људи се испреплитало кроз управе па је тешко неком са стране ко чита да похвата ко је која управа.
Оно што је чињеница да Јокићева и Павловићева управа није задужила клуб ни динара и вратила је одређена дуговања из предходног периода. То се лако да проверити кроз папире. Стабилизован је клуб после Кежмановог брљања, отишли су сви скупи играчи, направљен је добар тим, спој неколико искуснијих играча и клинаца из школе. Освојен је куп, направљена добра атмосфера у екипи, играчима подигнута цена на тржишту до озбиљних цифри... Значи јако пуно добрих ствари за клуб.
Оно што очекујем је твоје питање за меницу и проценте. Вуковић и Павловић су улетели са озбиљном цифром у клуб (да се разумемо позајмица је у питању). Пре њих сви који су давали, давали су своје новце али уз одређену камату. Једино је још Гајић позајмио паре клубу за време док је био председник без камате. Овде причам о позајмицама од неколико стотина хиљада евра, да би се боље разумели, јер истина је да има доста њих коју су позајмљивали и раније али далеко мање своте па да се неко не осети увређеним.
Када су видели да ће у клуб доћи други људи, наравно да су хтели да заштите себе и своје паре, да ли је то исправно донеће одговор надлежне институције. Е сада зашто меница на два милиона. И врапци на грани знају да је трансфер Сергеја преко 1,5 милион. Човек неће да га нико правим магарцем па отуда и толика цифра на меници. То ти је оно када имаш две стране где ни једна није скроз чиста и онда дође до таквог расплета, где трпи трећа страна у овом случају клуб. План "старе" управе за продају Сергеја је био да се прода после оног ЕП за младе, где би био продат сигуран сам по много већој цени од оне која је представљена на крају. Тако да су ти меница и проценти, као што рекох, само средство за сукоб две стране.
Пошто су овде Вуковић и Павловић направљени бабарогама (причам само о њиховом односу према клубу не о другим стварима из њиховог живота јер за то нисам компетентан), истина је да је тај Вуковић годинама помагао клуб где се на крају дође до јако озбиљне цифре, да је притом све што је давао давао без икаквог каснијег потраживања, а да притом до новембра прошле није био ни у једној управи па чак ни члан скупштине. Што се тиче Павловића све играче које је клуб продао преко њега наплаћено је у најкраћем року комплетан износ за клуб, а ту спадају и трансфери Шкулетића и Трајковића у Партизан за које се сумњало овде на форуму да нећемо видети динара.
И да поновим, никога од тих бивших не занима повратак у клуб чисто да неко не помисли да представљају потенцијалне противнике, занима их само истина око тога шта су урадили док су водили клуб.
Milan wrote:p.s. Nevezano iskljucivo za tebe, ja se samo pitam zasto ste se svi redom poprodavali, dozvolili da vas zavade, pa zavladaju? A pritom ste sjebali jednu od najvrednijih stvari u klubu-grupu F89...
Бићу толико безобразан да ти напишем да се осећам одговорним за сјебавање Севера исто колико и ти. Напустили смо га и ти и ја, у различитом периоду, али онда када смо му били најпотребнији.
Када сам отишао са Севера на њему је било преко 2000 људи, био је на климавим ногама али је издржавао све ударе са стране. После тога нисам спреман да коментаришем где се погрешило, али кривицу носе сви који су бар некада били у некој озбиљнијој причи кроз историју групе.
Из ове перспективе када размишљам група је била од самог почетка осуђена на пропаст. Направили смо нешто, озбиљну организацију, што овај провинцијски град са својим сељачким менталитетом није био спреман да прихвати. У малом градићу где влада мржња, сујета и завист тешко је дуго одолевати нападима. Ми смо у томе доста дуго успевали јер смо веровали у ту идеју и имали смо свој циљ. Када је нестало идеје и када смо сами себи постали сврха постојања дошао је до изражаја наш менталитет, дозволили смо да нам руководе људи којима је одговарало да група слаби и данас смо ту где јесмо.
Шта мислиш како се осећа човек када уложи већи део свог живота у једну идеју, живи са њом 24 часа, и онда гледа како се све руши?
Не бих овде да пишемо дубље о групи јер није ово место за то, а и неко може нешто погрешно да протумачи.
