Рогановићев интервју из 1964. године+
Једну за А репрезентацију, 10 за олим-пијски тим и четири утакмице за Б екипу Југославије.Прву утакмицу сам одиграо против репрезентације Марока у Казабланци. Славили смо високу победу од 5:1. Био је то тим, који је требало да заступа нашу земљу на Олимпијади у Риму. На турнеју по афричким земљама кренула су четири бека: Дурковић, Сом-болац, Јусуфи и ја. Руководство је решило да ме на овој турнеји испроба на месту центар-халфа.
У игру сам ушао са великом нервозом. Иако центархалфа пре тога нисам никада иг-рао, а то ми је био и први наступ у државној репрезентацији, моја игра је добро оцењена. До краја турнеје све боље сам се скалазио на новом месту.
- Најпријатнији тренутак? — Мислим да ту нема двоумљења. Свакако финална утакмица Олимпијских игара у Риму. Тим је наступио у овој формацији: Видинић — Рогановић, Јусуфи - - Жанетић, Дурковић, Перушић— Анковић, Матуш, Галић, Костић, Кнез. Игра-ли смо са Данцима и победили са 3:1. Стварно сам на тој утакмици доживео највећу радост.
Никада нећу заборавити драматичне тренутке после завршетка утакмице. Колико смо само били сви срећни, када се први пут на Олимпијади, наша застава вијорила на победничком јарболу. Из грла око пет стотина Југословена, допирала је са трибина до нас, југословенска химна.
- Када је судија на истој утакмици без-разложно искључио нашег капитена Галића. Водили смо већ у самом почетку са 2:0. После једнот брзог Костићевог продора по десној страни, Галић је спровео лопту у мрежу. На опште запрепашћење, судмја је поништио потпуно регуларан гол. Галић је, као капитен, пришао судији и приговорио му, па га је овај искључио са терена.
Иако смо у тим тренуцима водили са 2:0, сви смо стрепели да не изрубимо добијену у-тамицу и златну олимпијску медаљу. Јер, Данци су, само три дана раније, лако савла-дали Мађаре.
— Скоглунд, Гварантињо, Фењвеши, Ри-вара, Алберт и Тихи. Свако, најдуже ћу се свћати Скоглукда, који ми је задавао највеће тешкоће. Држао сам га у време, када је био проглашен за најбољег фудбалера на Светском првенству у Шведској.
— Првенство је прошло. Заборавимо све што је било. А жаље... Нека се мој некадашњи клуб боље пласира у новом првенству, како више не бисмо морали са зебњом да очекујемо крај. Имао сам прилике да видим подмлађени тим Војводине. У потпуности сам сигуран да су младићи стасали за борбу за сам врх табеле.