In Memoriam: Zoran Mijucić
-
kafe bagdad
- Posts: 689
- Joined: Fri Sep 25, 2009 7:32 pm
- Location: The All England Lawn Tennis and Croquet Club
Od cega je preminuo Mijucic? Izvinjavam se na neupucenosti, ali secam se one sampionske generacije, bio sam klinac i mnogo sam se lozio na Mijucine prodore po levoj strani... Inace tu sampionsku generaciju i danas umem da nabrojim: Maras, Tanjga, Vujacic, Jokanovic, Gacesa, Mijucic, Punisic, Sestic, Mihajlovic, Joksimovic, Vorkapic.
Inace kad sam poceo da idem sam na utakmice, moj junak je bio Goran Saula.
Pocivaj u miru Zoki! Gore je verovatno mnogo bolje, nego ovde... Nikada te necemo zaboraviti.
Inace kad sam poceo da idem sam na utakmice, moj junak je bio Goran Saula.
Pocivaj u miru Zoki! Gore je verovatno mnogo bolje, nego ovde... Nikada te necemo zaboraviti.
Dokle god je sirok Dunav,
dokle god je ravan Srem,
za mene je mirna Backa
ja odavde ne idem...
Dokle god na toj planeti,
kraljica si moja ti
za srecu mi treba malo,
malo tvoje ljubavi...
dokle god je ravan Srem,
za mene je mirna Backa
ja odavde ne idem...
Dokle god na toj planeti,
kraljica si moja ti
za srecu mi treba malo,
malo tvoje ljubavi...
Izvor: http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.p ... 2873[quote]
'Memorijal Zoran Mijucić' u sredu
Matični klub Zorana Mijucića Radnički iz Šida organizovaće u sredu turnir posvećen prerano preminulom bivšem fudbaleru.
Nаvršilа se godinа od kаdа među živimа nije Zorаn Mijucić, fudbаler koji je prekrаtku kаrijeru zаčinio trofejimа. Osvаjаč omlаdinskog prvenstvа i kupа Jugoslije, člаn druge šаmpionske generаcije Vojvodine i jedаn od fudbаlskih biserа koji su bivšoj držаvi podаrili jedinu titulu Svetskog prvаkа u fudbаlu 1987 godine u Čileu.
Njegov mаtični klub, Rаdnički iz Šidа, sаdа Big Bul Rаdnički, odlučio je dа u znаk sećаnjа nа Mijucića priredi memorijаlni turnir koji bi premа ideji orgаnizаtorа trebаlo dа prerаste u trаdicionаlni.
Trijаgonаl će se odigrаti nа grаdskom stаdionu u Šidu u sredu 6. oktobrа uz učešće Big Bul Rаdničkog, Sloge iz Erdevikа i Vojvodine.
Pre sаmog početkа tаkmičаrskog delа turnirа, ekipe učesnice posetiće grob Zorаnа Mijucićа i položiti cveće.
Ceo prihod od prodаtih ulаznicа kаo i donаcije klubovа učesnikа uplаtiće se porodici pokojnog Zorаnа u svrhu podizаnje spomenikа.
program turnira:
Big Bul Rаdnički - Slogа Erdevik ...... 14.30
Vojvodinа - Slogа Erdevik ...... 15.30
Big Bul Rаdnički - Vojvodinа ...... 16.30
[/quote]
'Memorijal Zoran Mijucić' u sredu
Matični klub Zorana Mijucića Radnički iz Šida organizovaće u sredu turnir posvećen prerano preminulom bivšem fudbaleru.
Nаvršilа se godinа od kаdа među živimа nije Zorаn Mijucić, fudbаler koji je prekrаtku kаrijeru zаčinio trofejimа. Osvаjаč omlаdinskog prvenstvа i kupа Jugoslije, člаn druge šаmpionske generаcije Vojvodine i jedаn od fudbаlskih biserа koji su bivšoj držаvi podаrili jedinu titulu Svetskog prvаkа u fudbаlu 1987 godine u Čileu.
Njegov mаtični klub, Rаdnički iz Šidа, sаdа Big Bul Rаdnički, odlučio je dа u znаk sećаnjа nа Mijucića priredi memorijаlni turnir koji bi premа ideji orgаnizаtorа trebаlo dа prerаste u trаdicionаlni.
Trijаgonаl će se odigrаti nа grаdskom stаdionu u Šidu u sredu 6. oktobrа uz učešće Big Bul Rаdničkog, Sloge iz Erdevikа i Vojvodine.
Pre sаmog početkа tаkmičаrskog delа turnirа, ekipe učesnice posetiće grob Zorаnа Mijucićа i položiti cveće.
Ceo prihod od prodаtih ulаznicа kаo i donаcije klubovа učesnikа uplаtiće se porodici pokojnog Zorаnа u svrhu podizаnje spomenikа.
program turnira:
Big Bul Rаdnički - Slogа Erdevik ...... 14.30
Vojvodinа - Slogа Erdevik ...... 15.30
Big Bul Rаdnički - Vojvodinа ...... 16.30
[/quote]
Дневник
Триагонал у помен Зорану Мијуцићу
Пре годину дана на вечни починак отишао је Зоран Мијуцић, некадашњи фудбалер Војводине, члан друге шампионске генерације.
Тим поводом данас се у Шиду игра Меморијални триагонал чији су учесници: новосадска Војводина, Слога из Ердевика и Биг бул Раднички. Триагонал отварају Слога и Биг бул Раднички од 14.30 сати, а потом ће новосадски суперлигаш одмерити снаге са поменутим екипама. Сваки дуел трајаће по 45 минута, а Новосађани су најавили долазак у најјачем саставу изузев репрезентативаца Бркића (Србија), Меребашвилија (Грузија), Ђуровског и Мојсова (Македонија).
И данас је довољно рећи Мијуца, па да се љубитељи фудбала одмах сете играча који продире по крилу као вихор, са лакоћом дрибла, асистира и постиже голове - такав је био играч Зоран Мијуцић.
Рођен у Шиду 23. децембра 1968. године, врло рано је почео каријеру у пионирима Радничког. За први тим је дебитова са 16 година. Његов таленат су преметили и великани југословенског фудбала. Убрзо је почела потера Црвене звезде, Партизана, Динама и Војводине да га приволе свом царству. Војводина је била најбржа и успела је да га доведе у своје редове.
Мијуца је брзо напредовао. Одмах по доласку у Војводину, те 1986. год. својио је Куп Југославије са омладинцима. За први тим је дебитова са 17 година, када се Војводина налазила у д
Другој лиги и са неколико важних голова допринео је да се Војводина врати у елитно деуштво. Дебитанску утакмицу у прволигшкој конкуренцији одиграо је у првом колу у сезони 1987/88. године против тада јаког Сарајева у Новом Садује, у коме су играли репрезентативци Југославије: Сушић, Пашић, Јозић и Хадибегић. Воша је победила 2:0 , а оба гола постигао је Мијуцић. Исте године с омладинским тимом Војводине освојио је Првенство Југославије у незабораној утакмици против Црвене звезде у Новом Саду пред 6.000 гледалаца.Крајем те 1987. год. члан је Омладинске репрезентације Југославије на Светком првенству у Чилеу, где наши изабраници освајају прво место. Мијуца се тада нашао раме уз раме са будућим светским асовима: Шукером, Мијатовићем, Бобаном, Јарнијем, Просинечким, Штимцем и осталима. Још се памти победнички почасни круг из Сантијага, када Мијуца носи југословенску тробојку. Треба и напоменути да је Мијуца био један од само три играча из Србије, који су се нашли у тој селекцији. Колико је то био значајан успех, говори и чињеница, да ни пре, а ни после тога, наша земља није била у завршници тог такмичења.
У походу на другу титулу ФК Војводина 1989/89. године Мијуца је дао велики допринос. И ако није био стартер на свим утакмицама, постигао је велики број голова, имао је много асистенција, а над њим је начињен и велики број пенала. Његови постигнути голови у Загребу и Крушевцу били су можда и пресудни за освајање друге титуле првака Југославије.
Мијуцићева каријера је била релативно кратка, али је он, веровали или не, најтрофрјнији играч Војводине у њеној готово стогодишњој историји. За само четири године осојио је четири вредна трофеја, што до сада ником у Воши није пошло за ногом.
Након Војводине, Мијуцић је играо још и у Новом Саду, Бечеју Цемент и Грчкој. У свим тим тимовима такође је оставио снажан печат и утисак. Каријеру је завршио 1996. у 28. години.
Зорана Мијуцића је красила још једа врлина-био је заиста скроман момак у правом смислу те речи. Скромно се облачио, није лудовао за скупим аутомобилима, није излазио на престижна места у граду, а иако је био препознатљив у Новом Саду, није тежио да буде у друштву познатих фацама. Такав је био Мијуца, због чега ће вечно остати у срцима сећањима навијача Војводине.
С. С. – Ц. С.
Триагонал у помен Зорану Мијуцићу
Пре годину дана на вечни починак отишао је Зоран Мијуцић, некадашњи фудбалер Војводине, члан друге шампионске генерације.
Тим поводом данас се у Шиду игра Меморијални триагонал чији су учесници: новосадска Војводина, Слога из Ердевика и Биг бул Раднички. Триагонал отварају Слога и Биг бул Раднички од 14.30 сати, а потом ће новосадски суперлигаш одмерити снаге са поменутим екипама. Сваки дуел трајаће по 45 минута, а Новосађани су најавили долазак у најјачем саставу изузев репрезентативаца Бркића (Србија), Меребашвилија (Грузија), Ђуровског и Мојсова (Македонија).
И данас је довољно рећи Мијуца, па да се љубитељи фудбала одмах сете играча који продире по крилу као вихор, са лакоћом дрибла, асистира и постиже голове - такав је био играч Зоран Мијуцић.
Рођен у Шиду 23. децембра 1968. године, врло рано је почео каријеру у пионирима Радничког. За први тим је дебитова са 16 година. Његов таленат су преметили и великани југословенског фудбала. Убрзо је почела потера Црвене звезде, Партизана, Динама и Војводине да га приволе свом царству. Војводина је била најбржа и успела је да га доведе у своје редове.
Мијуца је брзо напредовао. Одмах по доласку у Војводину, те 1986. год. својио је Куп Југославије са омладинцима. За први тим је дебитова са 17 година, када се Војводина налазила у д
Другој лиги и са неколико важних голова допринео је да се Војводина врати у елитно деуштво. Дебитанску утакмицу у прволигшкој конкуренцији одиграо је у првом колу у сезони 1987/88. године против тада јаког Сарајева у Новом Садује, у коме су играли репрезентативци Југославије: Сушић, Пашић, Јозић и Хадибегић. Воша је победила 2:0 , а оба гола постигао је Мијуцић. Исте године с омладинским тимом Војводине освојио је Првенство Југославије у незабораној утакмици против Црвене звезде у Новом Саду пред 6.000 гледалаца.Крајем те 1987. год. члан је Омладинске репрезентације Југославије на Светком првенству у Чилеу, где наши изабраници освајају прво место. Мијуца се тада нашао раме уз раме са будућим светским асовима: Шукером, Мијатовићем, Бобаном, Јарнијем, Просинечким, Штимцем и осталима. Још се памти победнички почасни круг из Сантијага, када Мијуца носи југословенску тробојку. Треба и напоменути да је Мијуца био један од само три играча из Србије, који су се нашли у тој селекцији. Колико је то био значајан успех, говори и чињеница, да ни пре, а ни после тога, наша земља није била у завршници тог такмичења.
У походу на другу титулу ФК Војводина 1989/89. године Мијуца је дао велики допринос. И ако није био стартер на свим утакмицама, постигао је велики број голова, имао је много асистенција, а над њим је начињен и велики број пенала. Његови постигнути голови у Загребу и Крушевцу били су можда и пресудни за освајање друге титуле првака Југославије.
Мијуцићева каријера је била релативно кратка, али је он, веровали или не, најтрофрјнији играч Војводине у њеној готово стогодишњој историји. За само четири године осојио је четири вредна трофеја, што до сада ником у Воши није пошло за ногом.
Након Војводине, Мијуцић је играо још и у Новом Саду, Бечеју Цемент и Грчкој. У свим тим тимовима такође је оставио снажан печат и утисак. Каријеру је завршио 1996. у 28. години.
Зорана Мијуцића је красила још једа врлина-био је заиста скроман момак у правом смислу те речи. Скромно се облачио, није лудовао за скупим аутомобилима, није излазио на престижна места у граду, а иако је био препознатљив у Новом Саду, није тежио да буде у друштву познатих фацама. Такав је био Мијуца, због чега ће вечно остати у срцима сећањима навијача Војводине.
С. С. – Ц. С.
Seti se kako se provuk'o Sisley, seti se kako se provuk'o Werder!