fkvojvodina.com

Kad se setim njegovih prodora po levoj strani i skandiranja sa zapada... Saucesce njegovoj porodici i prijateljima.

Od cega je preminuo Mijucic? Izvinjavam se na neupucenosti, ali secam se one sampionske generacije, bio sam klinac i mnogo sam se lozio na Mijucine prodore po levoj strani... Inace tu sampionsku generaciju i danas umem da nabrojim: Maras, Tanjga, Vujacic, Jokanovic, Gacesa, Mijucic, Punisic, Sestic, Mihajlovic, Joksimovic, Vorkapic.

Inace kad sam poceo da idem sam na utakmice, moj junak je bio Goran Saula.

Pocivaj u miru Zoki! Gore je verovatno mnogo bolje, nego ovde... Nikada te necemo zaboraviti.

Kamenica wrote:Od cega je preminuo Mijucic?

...alkohol...

Strasno... Hvala na odgovoru...

Izvor: http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.p ... 2873[quote]
'Memorijal Zoran Mijucić' u sredu
Matični klub Zorana Mijucića Radnički iz Šida organizovaće u sredu turnir posvećen prerano preminulom bivšem fudbaleru.


Nаvršilа se godinа od kаdа među živimа nije Zorаn Mijucić, fudbаler koji je prekrаtku kаrijeru zаčinio trofejimа. Osvаjаč omlаdinskog prvenstvа i kupа Jugoslije, člаn druge šаmpionske generаcije Vojvodine i jedаn od fudbаlskih biserа koji su bivšoj držаvi podаrili jedinu titulu Svetskog prvаkа u fudbаlu 1987 godine u Čileu.

Njegov mаtični klub, Rаdnički iz Šidа, sаdа Big Bul Rаdnički, odlučio je dа u znаk sećаnjа nа Mijucića priredi memorijаlni turnir koji bi premа ideji orgаnizаtorа trebаlo dа prerаste u trаdicionаlni.

Trijаgonаl će se odigrаti nа grаdskom stаdionu u Šidu u sredu 6. oktobrа uz učešće Big Bul Rаdničkog, Sloge iz Erdevikа i Vojvodine.

Pre sаmog početkа tаkmičаrskog delа turnirа, ekipe učesnice posetiće grob Zorаnа Mijucićа i položiti cveće.

Ceo prihod od prodаtih ulаznicа kаo i donаcije klubovа učesnikа uplаtiće se porodici pokojnog Zorаnа u svrhu podizаnje spomenikа.

program turnira:
Big Bul Rаdnički - Slogа Erdevik ...... 14.30
Vojvodinа - Slogа Erdevik ...... 15.30
Big Bul Rаdnički - Vojvodinа ...... 16.30

[/quote]

Дневник

Триагонал у помен Зорану Мијуцићу

Пре годину дана на вечни починак отишао је Зоран Мијуцић, некадашњи фудбалер Војводине, члан друге шампионске генерације.

Тим поводом данас се у Шиду игра Меморијални триагонал чији су учесници: новосадска Војводина, Слога из Ердевика и Биг бул Раднички. Триагонал отварају Слога и Биг бул Раднички од 14.30 сати, а потом ће новосадски суперлигаш одмерити снаге са поменутим екипама. Сваки дуел трајаће по 45 минута, а Новосађани су најавили долазак у најјачем саставу изузев репрезентативаца Бркића (Србија), Меребашвилија (Грузија), Ђуровског и Мојсова (Македонија).
И данас је довољно рећи Мијуца, па да се љубитељи фудбала одмах сете играча који продире по крилу као вихор, са лакоћом дрибла, асистира и постиже голове - такав је био играч Зоран Мијуцић.
Рођен у Шиду 23. децембра 1968. године, врло рано је почео каријеру у пионирима Радничког. За први тим је дебитова са 16 година. Његов таленат су преметили и великани југословенског фудбала. Убрзо је почела потера Црвене звезде, Партизана, Динама и Војводине да га приволе свом царству. Војводина је била најбржа и успела је да га доведе у своје редове.
Мијуца је брзо напредовао. Одмах по доласку у Војводину, те 1986. год. својио је Куп Југославије са омладинцима. За први тим је дебитова са 17 година, када се Војводина налазила у д
Другој лиги и са неколико важних голова допринео је да се Војводина врати у елитно деуштво. Дебитанску утакмицу у прволигшкој конкуренцији одиграо је у првом колу у сезони 1987/88. године против тада јаког Сарајева у Новом Садује, у коме су играли репрезентативци Југославије: Сушић, Пашић, Јозић и Хадибегић. Воша је победила 2:0 , а оба гола постигао је Мијуцић. Исте године с омладинским тимом Војводине освојио је Првенство Југославије у незабораној утакмици против Црвене звезде у Новом Саду пред 6.000 гледалаца.Крајем те 1987. год. члан је Омладинске репрезентације Југославије на Светком првенству у Чилеу, где наши изабраници освајају прво место. Мијуца се тада нашао раме уз раме са будућим светским асовима: Шукером, Мијатовићем, Бобаном, Јарнијем, Просинечким, Штимцем и осталима. Још се памти победнички почасни круг из Сантијага, када Мијуца носи југословенску тробојку. Треба и напоменути да је Мијуца био један од само три играча из Србије, који су се нашли у тој селекцији. Колико је то био значајан успех, говори и чињеница, да ни пре, а ни после тога, наша земља није била у завршници тог такмичења.
У походу на другу титулу ФК Војводина 1989/89. године Мијуца је дао велики допринос. И ако није био стартер на свим утакмицама, постигао је велики број голова, имао је много асистенција, а над њим је начињен и велики број пенала. Његови постигнути голови у Загребу и Крушевцу били су можда и пресудни за освајање друге титуле првака Југославије.
Мијуцићева каријера је била релативно кратка, али је он, веровали или не, најтрофрјнији играч Војводине у њеној готово стогодишњој историји. За само четири године осојио је четири вредна трофеја, што до сада ником у Воши није пошло за ногом.
Након Војводине, Мијуцић је играо још и у Новом Саду, Бечеју Цемент и Грчкој. У свим тим тимовима такође је оставио снажан печат и утисак. Каријеру је завршио 1996. у 28. години.
Зорана Мијуцића је красила још једа врлина-био је заиста скроман момак у правом смислу те речи. Скромно се облачио, није лудовао за скупим аутомобилима, није излазио на престижна места у граду, а иако је био препознатљив у Новом Саду, није тежио да буде у друштву познатих фацама. Такав је био Мијуца, због чега ће вечно остати у срцима сећањима навијача Војводине.
С. С. – Ц. С.