In memoriam: Stevan Bena (1935-2012)
Posted: Wed Mar 31, 2010 7:05 pm
Стеван Бена
Рођен је 23.августа 1935.године у Панчеву. Фудбалску каријеру је започео 1950.године у јуниорском тиму ,,Динама" из Панчева. Његови први кораци на фудбалском стадиону остали су запамћени као анегдота. Када га је тренер упитао који број ципела носи,одговорио је 45. Мислио је да се шали , али када је видео да говори истину ,прекрстио се и дао ми највеће копачке. Са седамнаест година дебитовао је у првом тиму „Динама" на утакмици у Зрењанину против „Пролетера".
У априлу 1957.године дошао јеу Нови Сад и почео да игра за Војводину.Дебитовао је против НК „Загреб". Та утакмица је била катастрофа, Војводина је изгубила с са 4:2,a он је био најгори на терену. Након тог меча пожелео је да се врати у Панчево.Трудом је дошао до самог врха југословенског фудбала.За репрезентацију Југославије наступио је седамнаест пута.
За период његовог живота у Новом Саду везано је доста анегдота и лепих тренутака. На припремама у Кнежевцу, нераздвојни друг и цимер, Аца Ивош.пробудио га је у сред ноћи улетевши у собу и говорећи му да је добио сина.Убрзо цео тим је био на ногама, чак је и тренер устао и покушао да растури славље,али нико није могао да их заустави. Бена је поверовао у Ивошеве речи иако је било касно.Три прасета су наручена и све што иде уз то.Јело се,пило и славило до раних јутарњих сати.Ујутру је Стеван назвао жену да је чује,али она је била збуњена питањем.Није могла да поверује да га је Ивош насамарио,али већ је било касно за љутњу.Тренер се највише нервирао због предстојеће утакмице, али ипак смо победили.
Од 1964.године играо је за ФК Минхен 1860. Као играч баварског клуба освојио је куп Немачке 1965.године, а исте године играо је у Лондону, на стадиону Вембли, финале Купа победника купова Европе.Противник Минхена био је Вестхем Јунајтед .Било је то велико финале са 80.000 навијача.а и краљица Елизабета је присуствовала.За енглески тим су играли Питерс,Харст, Мур, а за Минхен Мајер, Пацке,Киперс,Оверат.Енглези су победили резултатом 2:1.
Године1966.био је капитен ФК „Хановер" .Наредне године отишао је у Америку и постао члан екипе ФК ,,Клиперс", Сан Франциско.Завршио је играчку каријеру1968.године. Након рада уз САД, вратио се са породицом у Југославију и почео да ради као тренер у клубу у којем сам и почео да играм .Затим је био тренер у ,,Земуну",од 1985. до 1987. Након тога одлази у Малезију, Куала Лумпур, у Селангору .Две године за редом освајали је шампионат Малезије. Потом је 1990.године отишао у Саудијску Арабију,у Ријад,ФК Ел Насер. И тај клуб две године за редом осваја назив првака Саудијске Арабије.
На светском првенству у фудбалу у САД,репрезентација Саудијске Арабије играла је на завршним такмичењима,а из екипе коју је Стеван тренирао играло је,чак шест играча. Отишао је у пензију 1995.године.
Савез спортова Новог Сада прогласио га је 1959.roдине за спортисту године, а 1960.године добио је бронзану плакету за 5.наступ у репрезентацији.
Рођен је 23.августа 1935.године у Панчеву. Фудбалску каријеру је започео 1950.године у јуниорском тиму ,,Динама" из Панчева. Његови први кораци на фудбалском стадиону остали су запамћени као анегдота. Када га је тренер упитао који број ципела носи,одговорио је 45. Мислио је да се шали , али када је видео да говори истину ,прекрстио се и дао ми највеће копачке. Са седамнаест година дебитовао је у првом тиму „Динама" на утакмици у Зрењанину против „Пролетера".
У априлу 1957.године дошао јеу Нови Сад и почео да игра за Војводину.Дебитовао је против НК „Загреб". Та утакмица је била катастрофа, Војводина је изгубила с са 4:2,a он је био најгори на терену. Након тог меча пожелео је да се врати у Панчево.Трудом је дошао до самог врха југословенског фудбала.За репрезентацију Југославије наступио је седамнаест пута.
За период његовог живота у Новом Саду везано је доста анегдота и лепих тренутака. На припремама у Кнежевцу, нераздвојни друг и цимер, Аца Ивош.пробудио га је у сред ноћи улетевши у собу и говорећи му да је добио сина.Убрзо цео тим је био на ногама, чак је и тренер устао и покушао да растури славље,али нико није могао да их заустави. Бена је поверовао у Ивошеве речи иако је било касно.Три прасета су наручена и све што иде уз то.Јело се,пило и славило до раних јутарњих сати.Ујутру је Стеван назвао жену да је чује,али она је била збуњена питањем.Није могла да поверује да га је Ивош насамарио,али већ је било касно за љутњу.Тренер се највише нервирао због предстојеће утакмице, али ипак смо победили.
Од 1964.године играо је за ФК Минхен 1860. Као играч баварског клуба освојио је куп Немачке 1965.године, а исте године играо је у Лондону, на стадиону Вембли, финале Купа победника купова Европе.Противник Минхена био је Вестхем Јунајтед .Било је то велико финале са 80.000 навијача.а и краљица Елизабета је присуствовала.За енглески тим су играли Питерс,Харст, Мур, а за Минхен Мајер, Пацке,Киперс,Оверат.Енглези су победили резултатом 2:1.
Године1966.био је капитен ФК „Хановер" .Наредне године отишао је у Америку и постао члан екипе ФК ,,Клиперс", Сан Франциско.Завршио је играчку каријеру1968.године. Након рада уз САД, вратио се са породицом у Југославију и почео да ради као тренер у клубу у којем сам и почео да играм .Затим је био тренер у ,,Земуну",од 1985. до 1987. Након тога одлази у Малезију, Куала Лумпур, у Селангору .Две године за редом освајали је шампионат Малезије. Потом је 1990.године отишао у Саудијску Арабију,у Ријад,ФК Ел Насер. И тај клуб две године за редом осваја назив првака Саудијске Арабије.
На светском првенству у фудбалу у САД,репрезентација Саудијске Арабије играла је на завршним такмичењима,а из екипе коју је Стеван тренирао играло је,чак шест играча. Отишао је у пензију 1995.године.
Савез спортова Новог Сада прогласио га је 1959.roдине за спортисту године, а 1960.године добио је бронзану плакету за 5.наступ у репрезентацији.
