Мога др Милан, лекар, национални и друштвени посланик, функционер фудбалског клуба Војводина (Нови Сад, 11. X 1902 - Нови Сад, 15. VIII 1989). У Новом Саду завршио гимназију (1921), а медицинске науке у Бечу, где је промовисан за доктора медицине 1927. После двогодишње болничке праксе у Новом Саду, отворио је приватну ординацију, у кући свога стрица, Младена Моге, у Темеринској 47.
Активиста српских културних друштава. Још као гимназиста и студент учествовао је у ђачким и студентским удружењима. Био је председник Југословенског академског потпорног друштва у Бечу (1925) и прочелник Југословенске мензе (1925-26), као и члан патриотских друштава "Коло" и "Триглав". Са групом студената обновио је у Бечу познату српску студентску културну организацију "Зора". Ова дружина је, под његовим вођством и уз учешће потоњег архимандрита Дамаскина Давидовића, студента на Бечком конзерваторијуму, приређивала концерте по Војводини.
По повратку у Нови Сад, ангажовао се као старешина омладинске организације "Народне одбране", такође је био активан у "Јадранској стражи" и "Соколу", а са највећом страшћу радио је као функционер спортског клуба Војводина.
Лекарску ординацију преместио је у Темеринску 20, у кућу коју је купио од доктора Коде. Радио је и за градски физикат и код гинеколога др Бранка Илића. У Априлском рату 1941. као резервни капетан I класе заробљен је у Шапцу и отпремљен у заробљеништво.
У немачком официрском логору у Оснабрику смело је иступио пред командом логора, тражећи. да се поштује Женевска конвенција, због чега је био затворен у самици, одакле га је извадио новосадски фолксдојчер који је био у тој команди. Пуштен је из заробљеништва заједно са већином Бачвана као "мађарски држављанин".
По повратку укључио се у покрет отпора, настојећи, заједно са лекаром др Ђорђем Малетићем и адвокатом др Александром Мочом, да помогне онима које су окупатори прогањали и оптуживали.
После ослобођења Војводине, постављен је за управника војне болнице у Сомбору, а 1947. постао је руководилац Поликлинике у Новом Саду. Учествовао је у акцији за сузбијање пегавца у Книћанину и сам се разболео. Водио је затим Школску поликлинику у Његошевој улици. Обављао је и приватну праксу, која му је била знатно олакшана кад је набавио рендген-апарат.
Због отвореног противљења режиму, 1949. године прогнан је у Косовску Митровицу. Наиме, др Мога је јавно устао против промене имена Ф.К. Војводина у Ф.К. Слога. Због тога је кажњен двогодишњим прогонством из родног града. Када су се Војводинаши изборили да врате старо име у клубa у Војводину се вратио и др Мога. Од његове, и наше, Војводине није се више раздвајао до смрти.
После укидања приватне праксе, радио је у болници на Рендгенолошком одељењу и терепији са кобалтном бомбом. Специјалистички испит из радиологије положио је 1954. и именован је за шефа одељења за дубинску терапију. Пензионисан је 1971. године.
Milan Moga - zbog imena Vojvodine u progonstvo
"Слободна Војводина" је 25. јула 1946. године извештавајући о фузији три новосадска спортска колектива забележила:
"Јучерашњи дан је био дан опште живости и дискусија у целом граду, о питању које је интересовало сваког фискултурника и сваког спортисту: чинила се масовна, до сада невиђена, концентрација фискултурних и спортских снага: три велика друштва са преко 4.000 својих чла-нова спајала су се у једно тело, у једну органи-зацију. Увеликој сали народног Дома културе сакупило се све што је имало везе са фискултуром и спортом у Новом Саду..."
Док су групе активиста носиле по граду пароле и скандирале "Хоћемо фузију-" и на неки начин већ наговестиле "опредељење", око новог имена ломила су се копља. Било је предпога да се нови клуб назове и оваквим именима: "Тракториста", "Колхоз", "Задругар"...
Међу противницима, онима који нису дозво-љавали да се мења име "Војводина", налазио се и др Милан Мога, један од првих играча у историји "Војводине":
-Бирајте "Слогу" или Могу! Ако ће бити "Слога", онда у њој више нема шта да тражи Мога!
Тако је на скупштини реаговао познати лекар који више никада није дошао на стадион све док "Слога" није поново постала "Војводина". Међутим, његова реакција није остала без последица.
Позвали су ме тадашњи руководиоци, оштро прекорили за моје залагање, за очување имена "Војводина" и преместили ме по казни на Косово, - рекао нам је својевремено др Мога, сећајући се буре на седници на којој је промењено име његовом вољеном клубу. Као истакнути радиолог знатно је допринео формирању ове специјалистичке службе у Косовској Митровици где је провео низ година "на уздизању пасивних крајева".
У позним годинама, поводом прославе 70-годишњице клуба, "Војводина" је доктору Моги одала заслужено признање, а он јој се обратио овим писмом:
"Срећан сам да сам доживео тај лепи и ведри дан радости прославе. На своју жалост, због старости и тешког ходања, нисам могао присуствовати утакмицама, али сам их посматрао преко телевизије. Но, свестан и радостан присуствовао сам величанственој конференцији, уз велики број чланова, гостију и пријатеља нашег клуба, представника братских клубова и дародаваца.
Желим "Војводини" дуг век и много успеха и среће у раду, на радост и понос нашег лепог Новог Сада и целе наше Војводине, чије име са поносом носи овaј наш вољени и достојанствени клуб -"Војводина"!
Нови Сад,
30. јула 1984. Др Милан Лазара Мога"
"Јучерашњи дан је био дан опште живости и дискусија у целом граду, о питању које је интересовало сваког фискултурника и сваког спортисту: чинила се масовна, до сада невиђена, концентрација фискултурних и спортских снага: три велика друштва са преко 4.000 својих чла-нова спајала су се у једно тело, у једну органи-зацију. Увеликој сали народног Дома културе сакупило се све што је имало везе са фискултуром и спортом у Новом Саду..."
Док су групе активиста носиле по граду пароле и скандирале "Хоћемо фузију-" и на неки начин већ наговестиле "опредељење", око новог имена ломила су се копља. Било је предпога да се нови клуб назове и оваквим именима: "Тракториста", "Колхоз", "Задругар"...
Међу противницима, онима који нису дозво-љавали да се мења име "Војводина", налазио се и др Милан Мога, један од првих играча у историји "Војводине":
-Бирајте "Слогу" или Могу! Ако ће бити "Слога", онда у њој више нема шта да тражи Мога!
Тако је на скупштини реаговао познати лекар који више никада није дошао на стадион све док "Слога" није поново постала "Војводина". Међутим, његова реакција није остала без последица.
Позвали су ме тадашњи руководиоци, оштро прекорили за моје залагање, за очување имена "Војводина" и преместили ме по казни на Косово, - рекао нам је својевремено др Мога, сећајући се буре на седници на којој је промењено име његовом вољеном клубу. Као истакнути радиолог знатно је допринео формирању ове специјалистичке службе у Косовској Митровици где је провео низ година "на уздизању пасивних крајева".
У позним годинама, поводом прославе 70-годишњице клуба, "Војводина" је доктору Моги одала заслужено признање, а он јој се обратио овим писмом:
"Срећан сам да сам доживео тај лепи и ведри дан радости прославе. На своју жалост, због старости и тешког ходања, нисам могао присуствовати утакмицама, али сам их посматрао преко телевизије. Но, свестан и радостан присуствовао сам величанственој конференцији, уз велики број чланова, гостију и пријатеља нашег клуба, представника братских клубова и дародаваца.
Желим "Војводини" дуг век и много успеха и среће у раду, на радост и понос нашег лепог Новог Сада и целе наше Војводине, чије име са поносом носи овaј наш вољени и достојанствени клуб -"Војводина"!
Нови Сад,
30. јула 1984. Др Милан Лазара Мога"