Večiti treći, novine od 26.03.1940:
https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/v ... 3/mode/1up" onclick="window.open(this.href);return false;
JEDNA JEDINA
Re: JEDNA JEDINA
I ovaj kao i prosli novinski prilog iz 1940. pokazuje kako se kod nas menjaju samo brojevi na kalendaru a sve ostaje isto...
I'm an island, surrounded by a sea of idiots!
Re: JEDNA JEDINA
Што се мене тиче моја Воша је увек прва,а они ? Та нисам им ја крив.
-
gospodinFKV
- Posts: 4785
- Joined: Sun Apr 01, 2012 1:06 pm
- Location: gde treba
Re: JEDNA JEDINA
Taj famozni ''70 i neki''
Nedavno me je drugar tagovao u jednom od onih fejsbuk izazova. Generalno ne marim za takve stvari, ali je sada u pitanju bio fudbal, dakle, upecao sam se kao saran. Poenta je bila odabrati pet igraca zbog kojih si zavoleo fudbal.
U moru Ronalda, Batistuta, Maradoni, ikona Serije A s pocetka veka, reprezentacije iz '98, ja sam stidljivo provukao jedno ime - Ivica Franciskovic.
Ne moramo se sloziti. Franc je pripadao generaciji koju cemo zauvek gledati sa jednim velikim sazaljenjem. Toliko talenata, toliko ljudi potpuno ludih za Vosom na terenu, a tolika nemastina i kaubojstina u i oko kluba. Franc je imao ono nesto, sto su u ovom veku imali tek nekolicina igraca u belo-crvenom. Da se rodio samo koju godinu kasnije, Djurovski terena video ne bi. Tu lucidnost i znanje u nogama kasnije sam donekle video u pomenutoj budali, ali najvise u Kacaru i Merebi.
Kada si klinac od 7/8, uglavnom te impresioniraju broj ljudi na stadionu, velicina tribina, masivnost reflektora u tim decjim ocima, baklje, koreografije, psovke i urlici oko tebe. Uvek sam bio kao pasce koje izvedes u setnju. Potpuna eksplozija desavanja, milion i jedna stvar mi drzi paznju na sekund, a najmanje to sta se desava na terenu. Ipak, svi mi imamo onaj trenutak kada te neciji potez na utakmici trgne prvi put i baci u punu svest o tome gde si, sta radis, koga gledas. Za mene je to doslo sa nekih 13 godina. Umeo sam ja da gledam fudbal i pre toga, ali to je bio prvi trenutak one potpune je*ene katarze za mene. Cale je bio tu, drugari su bili tu, pala je golcina, na severu apsolutna ludnica.
Bilo je to doba jakih Taurunuma, radovaca, Invalida, Djavola. Ko god da ti dodje, znas da ce biti napeto. Ja sam imao jedva 13, morao da lazem kevu gde idem, jer je za nju fudbal uvek bio klasno pitanje i to me je cak i kao klinca strasno zgrazavalo. Cale je ljuta radnicka klasa, umesto krvnih zrnaca teku fudbalske lopte, a i on sam trenira ''najradnickiji'' sport na planeti - kuglanje. Uglavnom, smuljam ja nesto, kazem da ce cale ici sa mnom, a cale imao svoju utakmicu na Spensu i dogovor je da ce mi se pridruziti na severu u drugom poluvremenu. To je bio moj prvi odlazak na sever sam. Po dogovoru, stajao sam na tribini tacno iznad ulaza, da moze da me nadje lakse (tad nismo kao deca djirali mobilne, makar ne masovno). Ponovo sam u centru svih mogucih desavanja koja bi mi odvukla pogled s terena, ali sam odlucio da po prvi put u zivotu uzivam u svemu sto se desava tu. Dosao je Zemun. Simpaticna ekipa, dosta navijaca, krajnje zanimljive boje, dakle, sve sto jednog klinca moze da zainteresuje.
Ovu utakmicu pamtim kao jednu od onih klasicnih nasih utakmica - da ima pravde (a za nas klub je skoro nikad nije ni bilo), vodili bismo vec 3:0 na poluvremenu. Ipak, pocelo drugo poluvreme, 0:0 i muke Tantalove. Ja s terena skidam pogled samo kada pogledam dole ka kapiji da vidim hoce li kroz istu proci celava glava na kojoj mozes da se ogledas. Nema caleta. Mislim u sebi, cale jbt, prodje ti utakmica, sta radis ti na tom Spensu...
Pogledam ja opet dole, eto njega, mase, penje se gore.
- Sta se desava? Nula? Klasika...
Cale je tada ipak Vojvodinu znao bolje.
Franc poslednji atom snage daje na toj utakmici, ali lopta prosto nece u gol. To je bila jedna od onih sezona gde nam je prosek golova po mecu bio 1. Ni Belic, ni Jovanovic, ni Vukelja, a pogotovo oni sirotani sto smo ih pokupili po pokrajini (Grumic, Maslic, itd) nisu mogli da pronadju put do gola te sezone. Tesko mucenje.
Znam da je bio 70 i neki minut (sajt kaze 79). Neka krajnje bezazlena situacija, lopta se odbija do Franciskovica, a on sa nekih 16m zakucava istu u raslje. Jedan od onih suteva iz besa, kada svu frustraciju sakupis u jedan sut i kazes ''Mrs u pi**u materu!''. Nema vece katarze od toga kad takva lopta udje u gol. Cale crven kao babura, karotida iskocila, svi do jednog glas izgubili, ja ne znam sta cu od sebe. Kao sto rekoh, jedan od onih momenata koji me je zauvek zakljucao u fudbalu. Cale u transu, kao i ta saka ljudi koja se drznula u tom periodu da obozava ovaj klub. On i ja nikad nismo imali preterano zajednicke interese, drugaciji smo u 1001 pogledu, ali Vosa je uvek bila ta porodicna tradicija i neraskidiva veza. Kad ulazis u te godine, uvek nekako po pravilu pokusavas malo da se odlepis od svojih. Vosa je bila i ostala super lepak.
Skoro sedam godina kasnije, ponovo taj ''70 i neki''. Danima sam caleta trovao da ide sa mnom, Vosa igrala prelepo, ponovo smo poceli da sanjamo, protiv svih nacela zdravog razuma i svega nerazumnog i trulog u nasem fudbalu. On se neckao i na kraju odustao, a pred mojim ocima gotovo ista utakmica - lopta nece pa nece u gol. Brana Ilic ulazi u kazneni, cela tribina vice da padne, jer ga je neko vukao za dres da ga pokida. Znao je Brana da od toga nece biti nista i probao je da zavrsi akciju. Gola nije bilo, ali se znalo - ko god da ga postigne sada prvi, to je to. Abubakar uvaljuje lakat onom nesretnom Miljkovicu. Ja gledam, nece valjda crveni. Je*u nas sudije kao nikad te sezone (a tad jos nije doslo ''finale''). Dobija zuti, nama kamen pada sa srca. Nepun minut kasnije, centarsut po zemlji, Abu klizi u peterac, skrece loptu u gol. Ne pamtim veci delirijum, osim kada je cale iz wc-a na moje dranje istrcao i klizao po parketu kad je Stanisavljevic postigao slican gol protiv Sampdorije. Dan danas, kad bih imao moc da vratim vreme, jedna od stvari koje bih ''ispravio'' bila bi to da ga uhvatim za uvo i odvucem za Beograd.
Proci ce ova je*ena korona. Proci ce i ova je*ena korona u nasem klubu i ponovo cemo sanjati. Moci cu da sednem u avion i dodjem. Moci cu da ''ispravim'' to na neki drugi nacin - da ga uhvatim za uvo i odvucem na sledeci ''70 i neki''.
Pozdrav iz belog sveta.
[video]https://www.youtube.com/watch?v=z0szavNwQ24&t=5045s[/video]
Nedavno me je drugar tagovao u jednom od onih fejsbuk izazova. Generalno ne marim za takve stvari, ali je sada u pitanju bio fudbal, dakle, upecao sam se kao saran. Poenta je bila odabrati pet igraca zbog kojih si zavoleo fudbal.
U moru Ronalda, Batistuta, Maradoni, ikona Serije A s pocetka veka, reprezentacije iz '98, ja sam stidljivo provukao jedno ime - Ivica Franciskovic.
Ne moramo se sloziti. Franc je pripadao generaciji koju cemo zauvek gledati sa jednim velikim sazaljenjem. Toliko talenata, toliko ljudi potpuno ludih za Vosom na terenu, a tolika nemastina i kaubojstina u i oko kluba. Franc je imao ono nesto, sto su u ovom veku imali tek nekolicina igraca u belo-crvenom. Da se rodio samo koju godinu kasnije, Djurovski terena video ne bi. Tu lucidnost i znanje u nogama kasnije sam donekle video u pomenutoj budali, ali najvise u Kacaru i Merebi.
Kada si klinac od 7/8, uglavnom te impresioniraju broj ljudi na stadionu, velicina tribina, masivnost reflektora u tim decjim ocima, baklje, koreografije, psovke i urlici oko tebe. Uvek sam bio kao pasce koje izvedes u setnju. Potpuna eksplozija desavanja, milion i jedna stvar mi drzi paznju na sekund, a najmanje to sta se desava na terenu. Ipak, svi mi imamo onaj trenutak kada te neciji potez na utakmici trgne prvi put i baci u punu svest o tome gde si, sta radis, koga gledas. Za mene je to doslo sa nekih 13 godina. Umeo sam ja da gledam fudbal i pre toga, ali to je bio prvi trenutak one potpune je*ene katarze za mene. Cale je bio tu, drugari su bili tu, pala je golcina, na severu apsolutna ludnica.
Bilo je to doba jakih Taurunuma, radovaca, Invalida, Djavola. Ko god da ti dodje, znas da ce biti napeto. Ja sam imao jedva 13, morao da lazem kevu gde idem, jer je za nju fudbal uvek bio klasno pitanje i to me je cak i kao klinca strasno zgrazavalo. Cale je ljuta radnicka klasa, umesto krvnih zrnaca teku fudbalske lopte, a i on sam trenira ''najradnickiji'' sport na planeti - kuglanje. Uglavnom, smuljam ja nesto, kazem da ce cale ici sa mnom, a cale imao svoju utakmicu na Spensu i dogovor je da ce mi se pridruziti na severu u drugom poluvremenu. To je bio moj prvi odlazak na sever sam. Po dogovoru, stajao sam na tribini tacno iznad ulaza, da moze da me nadje lakse (tad nismo kao deca djirali mobilne, makar ne masovno). Ponovo sam u centru svih mogucih desavanja koja bi mi odvukla pogled s terena, ali sam odlucio da po prvi put u zivotu uzivam u svemu sto se desava tu. Dosao je Zemun. Simpaticna ekipa, dosta navijaca, krajnje zanimljive boje, dakle, sve sto jednog klinca moze da zainteresuje.
Ovu utakmicu pamtim kao jednu od onih klasicnih nasih utakmica - da ima pravde (a za nas klub je skoro nikad nije ni bilo), vodili bismo vec 3:0 na poluvremenu. Ipak, pocelo drugo poluvreme, 0:0 i muke Tantalove. Ja s terena skidam pogled samo kada pogledam dole ka kapiji da vidim hoce li kroz istu proci celava glava na kojoj mozes da se ogledas. Nema caleta. Mislim u sebi, cale jbt, prodje ti utakmica, sta radis ti na tom Spensu...
Pogledam ja opet dole, eto njega, mase, penje se gore.
- Sta se desava? Nula? Klasika...
Cale je tada ipak Vojvodinu znao bolje.
Franc poslednji atom snage daje na toj utakmici, ali lopta prosto nece u gol. To je bila jedna od onih sezona gde nam je prosek golova po mecu bio 1. Ni Belic, ni Jovanovic, ni Vukelja, a pogotovo oni sirotani sto smo ih pokupili po pokrajini (Grumic, Maslic, itd) nisu mogli da pronadju put do gola te sezone. Tesko mucenje.
Znam da je bio 70 i neki minut (sajt kaze 79). Neka krajnje bezazlena situacija, lopta se odbija do Franciskovica, a on sa nekih 16m zakucava istu u raslje. Jedan od onih suteva iz besa, kada svu frustraciju sakupis u jedan sut i kazes ''Mrs u pi**u materu!''. Nema vece katarze od toga kad takva lopta udje u gol. Cale crven kao babura, karotida iskocila, svi do jednog glas izgubili, ja ne znam sta cu od sebe. Kao sto rekoh, jedan od onih momenata koji me je zauvek zakljucao u fudbalu. Cale u transu, kao i ta saka ljudi koja se drznula u tom periodu da obozava ovaj klub. On i ja nikad nismo imali preterano zajednicke interese, drugaciji smo u 1001 pogledu, ali Vosa je uvek bila ta porodicna tradicija i neraskidiva veza. Kad ulazis u te godine, uvek nekako po pravilu pokusavas malo da se odlepis od svojih. Vosa je bila i ostala super lepak.
Skoro sedam godina kasnije, ponovo taj ''70 i neki''. Danima sam caleta trovao da ide sa mnom, Vosa igrala prelepo, ponovo smo poceli da sanjamo, protiv svih nacela zdravog razuma i svega nerazumnog i trulog u nasem fudbalu. On se neckao i na kraju odustao, a pred mojim ocima gotovo ista utakmica - lopta nece pa nece u gol. Brana Ilic ulazi u kazneni, cela tribina vice da padne, jer ga je neko vukao za dres da ga pokida. Znao je Brana da od toga nece biti nista i probao je da zavrsi akciju. Gola nije bilo, ali se znalo - ko god da ga postigne sada prvi, to je to. Abubakar uvaljuje lakat onom nesretnom Miljkovicu. Ja gledam, nece valjda crveni. Je*u nas sudije kao nikad te sezone (a tad jos nije doslo ''finale''). Dobija zuti, nama kamen pada sa srca. Nepun minut kasnije, centarsut po zemlji, Abu klizi u peterac, skrece loptu u gol. Ne pamtim veci delirijum, osim kada je cale iz wc-a na moje dranje istrcao i klizao po parketu kad je Stanisavljevic postigao slican gol protiv Sampdorije. Dan danas, kad bih imao moc da vratim vreme, jedna od stvari koje bih ''ispravio'' bila bi to da ga uhvatim za uvo i odvucem za Beograd.
Proci ce ova je*ena korona. Proci ce i ova je*ena korona u nasem klubu i ponovo cemo sanjati. Moci cu da sednem u avion i dodjem. Moci cu da ''ispravim'' to na neki drugi nacin - da ga uhvatim za uvo i odvucem na sledeci ''70 i neki''.
Pozdrav iz belog sveta.
[video]https://www.youtube.com/watch?v=z0szavNwQ24&t=5045s[/video]
Re: JEDNA JEDINA
Лепа прича,драге успомене ! Пишите људи,без обзра на године.Воша има само нас ,све друго ће проћи,а ми смо ту док нас има ,а записи ће остати заувек.Поздрав и теби из белог света !gospodinFKV wrote:Taj famozni ''70 i neki''
Nedavno me je drugar tagovao u jednom od onih fejsbuk izazova. Generalno ne marim za takve stvari, ali je sada u pitanju bio fudbal, dakle, upecao sam se kao saran. Poenta je bila odabrati pet igraca zbog kojih si zavoleo fudbal.
U moru Ronalda, Batistuta, Maradoni, ikona Serije A s pocetka veka, reprezentacije iz '98, ja sam stidljivo provukao jedno ime - Ivica Franciskovic.
Ne moramo se sloziti. Franc je pripadao generaciji koju cemo zauvek gledati sa jednim velikim sazaljenjem. Toliko talenata, toliko ljudi potpuno ludih za Vosom na terenu, a tolika nemastina i kaubojstina u i oko kluba. Franc je imao ono nesto, sto su u ovom veku imali tek nekolicina igraca u belo-crvenom. Da se rodio samo koju godinu kasnije, Djurovski terena video ne bi. Tu lucidnost i znanje u nogama kasnije sam donekle video u pomenutoj budali, ali najvise u Kacaru i Merebi.
Kada si klinac od 7/8, uglavnom te impresioniraju broj ljudi na stadionu, velicina tribina, masivnost reflektora u tim decjim ocima, baklje, koreografije, psovke i urlici oko tebe. Uvek sam bio kao pasce koje izvedes u setnju. Potpuna eksplozija desavanja, milion i jedna stvar mi drzi paznju na sekund, a najmanje to sta se desava na terenu. Ipak, svi mi imamo onaj trenutak kada te neciji potez na utakmici trgne prvi put i baci u punu svest o tome gde si, sta radis, koga gledas. Za mene je to doslo sa nekih 13 godina. Umeo sam ja da gledam fudbal i pre toga, ali to je bio prvi trenutak one potpune je*ene katarze za mene. Cale je bio tu, drugari su bili tu, pala je golcina, na severu apsolutna ludnica.
Bilo je to doba jakih Taurunuma, radovaca, Invalida, Djavola. Ko god da ti dodje, znas da ce biti napeto. Ja sam imao jedva 13, morao da lazem kevu gde idem, jer je za nju fudbal uvek bio klasno pitanje i to me je cak i kao klinca strasno zgrazavalo. Cale je ljuta radnicka klasa, umesto krvnih zrnaca teku fudbalske lopte, a i on sam trenira ''najradnickiji'' sport na planeti - kuglanje. Uglavnom, smuljam ja nesto, kazem da ce cale ici sa mnom, a cale imao svoju utakmicu na Spensu i dogovor je da ce mi se pridruziti na severu u drugom poluvremenu. To je bio moj prvi odlazak na sever sam. Po dogovoru, stajao sam na tribini tacno iznad ulaza, da moze da me nadje lakse (tad nismo kao deca djirali mobilne, makar ne masovno). Ponovo sam u centru svih mogucih desavanja koja bi mi odvukla pogled s terena, ali sam odlucio da po prvi put u zivotu uzivam u svemu sto se desava tu. Dosao je Zemun. Simpaticna ekipa, dosta navijaca, krajnje zanimljive boje, dakle, sve sto jednog klinca moze da zainteresuje.
Ovu utakmicu pamtim kao jednu od onih klasicnih nasih utakmica - da ima pravde (a za nas klub je skoro nikad nije ni bilo), vodili bismo vec 3:0 na poluvremenu. Ipak, pocelo drugo poluvreme, 0:0 i muke Tantalove. Ja s terena skidam pogled samo kada pogledam dole ka kapiji da vidim hoce li kroz istu proci celava glava na kojoj mozes da se ogledas. Nema caleta. Mislim u sebi, cale jbt, prodje ti utakmica, sta radis ti na tom Spensu...
Pogledam ja opet dole, eto njega, mase, penje se gore.
- Sta se desava? Nula? Klasika...
Cale je tada ipak Vojvodinu znao bolje.
Franc poslednji atom snage daje na toj utakmici, ali lopta prosto nece u gol. To je bila jedna od onih sezona gde nam je prosek golova po mecu bio 1. Ni Belic, ni Jovanovic, ni Vukelja, a pogotovo oni sirotani sto smo ih pokupili po pokrajini (Grumic, Maslic, itd) nisu mogli da pronadju put do gola te sezone. Tesko mucenje.
Znam da je bio 70 i neki minut (sajt kaze 79). Neka krajnje bezazlena situacija, lopta se odbija do Franciskovica, a on sa nekih 16m zakucava istu u raslje. Jedan od onih suteva iz besa, kada svu frustraciju sakupis u jedan sut i kazes ''Mrs u pi**u materu!''. Nema vece katarze od toga kad takva lopta udje u gol. Cale crven kao babura, karotida iskocila, svi do jednog glas izgubili, ja ne znam sta cu od sebe. Kao sto rekoh, jedan od onih momenata koji me je zauvek zakljucao u fudbalu. Cale u transu, kao i ta saka ljudi koja se drznula u tom periodu da obozava ovaj klub. On i ja nikad nismo imali preterano zajednicke interese, drugaciji smo u 1001 pogledu, ali Vosa je uvek bila ta porodicna tradicija i neraskidiva veza. Kad ulazis u te godine, uvek nekako po pravilu pokusavas malo da se odlepis od svojih. Vosa je bila i ostala super lepak.
Skoro sedam godina kasnije, ponovo taj ''70 i neki''. Danima sam caleta trovao da ide sa mnom, Vosa igrala prelepo, ponovo smo poceli da sanjamo, protiv svih nacela zdravog razuma i svega nerazumnog i trulog u nasem fudbalu. On se neckao i na kraju odustao, a pred mojim ocima gotovo ista utakmica - lopta nece pa nece u gol. Brana Ilic ulazi u kazneni, cela tribina vice da padne, jer ga je neko vukao za dres da ga pokida. Znao je Brana da od toga nece biti nista i probao je da zavrsi akciju. Gola nije bilo, ali se znalo - ko god da ga postigne sada prvi, to je to. Abubakar uvaljuje lakat onom nesretnom Miljkovicu. Ja gledam, nece valjda crveni. Je*u nas sudije kao nikad te sezone (a tad jos nije doslo ''finale''). Dobija zuti, nama kamen pada sa srca. Nepun minut kasnije, centarsut po zemlji, Abu klizi u peterac, skrece loptu u gol. Ne pamtim veci delirijum, osim kada je cale iz wc-a na moje dranje istrcao i klizao po parketu kad je Stanisavljevic postigao slican gol protiv Sampdorije. Dan danas, kad bih imao moc da vratim vreme, jedna od stvari koje bih ''ispravio'' bila bi to da ga uhvatim za uvo i odvucem za Beograd.
Proci ce ova je*ena korona. Proci ce i ova je*ena korona u nasem klubu i ponovo cemo sanjati. Moci cu da sednem u avion i dodjem. Moci cu da ''ispravim'' to na neki drugi nacin - da ga uhvatim za uvo i odvucem na sledeci ''70 i neki''.
Pozdrav iz belog sveta.
[video]https://www.youtube.com/watch?v=z0szavNwQ24&t=5045s[/video]
Један клуб на свету волЕм јаааа...!
Поздрав из Канаде !
Re: JEDNA JEDINA
Какав тим, какви играчи, како са наше тако и са њихове стране. Какав смо фудбал играли, сада делује нереално да је Воша некада тако играла. Држали смо се до неке 2014-те, бљеснули тамо 2016-те, остало за заборав. Гол и асистенција од стране играча који ће касније заиграти за противнички тим. Павловић који се свађа са противничком клупом јер неће да узме лопту како би извео аут. Коментатор на два минута до краја каже да су црвено бели на корак до нове победе над партизаном. Сад већ 9 дугих година има од тога.gospodinFKV wrote:Taj famozni ''70 i neki''
Re: JEDNA JEDINA
СРЕЋНА ТИ СЛАВА ЈЕДНА ЈЕДИНА !
Кроз многе муке си прошла и пролазиш,али си победоносном славом овенчана !
Нека те и даље чува твој заштитник Великомученик и Победоносац Св.Георгије !
Један клуб на свету волЕм ја....
Поздрав из Канаде !
Кроз многе муке си прошла и пролазиш,али си победоносном славом овенчана !
Нека те и даље чува твој заштитник Великомученик и Победоносац Св.Георгије !
Један клуб на свету волЕм ја....
Поздрав из Канаде !
Re: JEDNA JEDINA
Pre 5 godina:
[video]https://www.youtube.com/watch?v=3n3SskO-UtI[/video]
"Kako je lepo biti Novosadjanin u danasnjem trenutku"
[video]https://www.youtube.com/watch?v=3n3SskO-UtI[/video]
"Kako je lepo biti Novosadjanin u danasnjem trenutku"
Re: JEDNA JEDINA
Ne znam u koji Topic da stavim....
Pokrenuo sam inicijativu da Kosarkaski klub stavi plavu zvezdu u grb kluba umesto crvene...
advjovancevic@gmail.com
Ovo je predswdnik kluba Radomir Jovančević pa bih vas zamolio u sto vecem broju da mu saljemo mejlove !
Pokrenuo sam inicijativu da Kosarkaski klub stavi plavu zvezdu u grb kluba umesto crvene...
advjovancevic@gmail.com
Ovo je predswdnik kluba Radomir Jovančević pa bih vas zamolio u sto vecem broju da mu saljemo mejlove !
Re: JEDNA JEDINA
Прелиставо сам ономад по мојим писанијама и документима и наиђем на ову причу коју сам написао пре десетак година на Бадњи дан па рекох да је поделим поново са вама,можда се неком и свиди.
МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ !
Srednjeg sora nema do Bosfora ,a Bunarske nema do Svajcarske
Prosle godine u ovo vreme sam bio u Novom Sadu i na danasnji (Badnji) dan ,resih da pokazem nas grad mojoj (drugoj) zeni.Setnje po Dunavskoj ,Zmaj Jovinoj i okolnim ulicam i naravno neizostavna poseta Tvrdjavi.Naviru uspomene,neke, naravno precutim,jer nikad ne znas kako zena moze da reaguje.Spustajuci se niz tvrdjavu,kazem :"Verka ,sad idemo u Begec".Sta je to,gde je to,sta ce mo tamo ?
Ulazimo u Begec.Razgovaramo o svemu i svacemu,a misli mi odlutale.Vozimo glavnim "sorom" sto vodi za Backu Palanku,Ocekujem da vidim na levoj strani,kafanu"Kod Klure",ali nema je vise .Daca i Ceca su otpevale svoje .Koliko smo samo puta ,posle fajronta na "Djavi" ili "Tocku",svracali u ovaj bircuz .Nikad sebi nisam mogao da objasnim spoj "Cajke " i "Stairways to Haven".Idemo dalje i s desne strane bedemom ogradjeno fudbalsko igraliste.F.K.Backa.Da tu je poceo"ON",a i nije bio jedini koji je poceu tu i dao sebe za nasu najvoljeniju damu,pola crvenu ,a pola belu.Tu je i moj Baba branio ,al' kako je govorio, kad mu je jedan djonom poder'o "drombulju" ,presela mu golmanska karijera . Malo dalje,na istoj strani,kuca naseg kuma Voje "Campre","NJEGOVOG" brata od tetke.Secam se kad smo na drugi dan Bozica ,nosili kumu kolac,autobusom iz Novog Sada.Takav je bio obicaj.Skrecemo prema centru.Crkva,svi smo tu krsteni. Preko puta skola, ducan i izvor - cesma.Tu je ,nekad davno, Ziva "Roda" ,kao deran ,sacekivao mog deda Djuru i "isk'o" dvodinar za "pisaljku",a kupovao "Zetu" ili "Moravu",sta li vec.Kasnije je taj isti Ziva radio na nasem "Karadjordju" kao redar.
Ulazimo u "Bunarsku"ulicu.Da tako se nekad zvala.Gledam kucu napravljenu na mestu nase.Djeram odavno ne postoji,a nema ni ogromna kruska da pravi 'lad ,zivini .Sleve strane "Batalovi" ,a s desne "Carici",a malo nize ,na istoj strani, prema Dunavu je kuca u kojoj se rodio "ON".Da li je i "ON" na "ledinama" kod zadruge ,hvatao pauke na smolu.Uzmes konac ,na kraju prilepis "noklu" od smole,spustis u rupu i izvuces pauka.Ma kakav "Nitendo" ili "Play Station" ili vec kako se zovu ta cuda.
Ulazimo u "Cardu kod Brase".Kasno posle podne ,sami nas dvoje.Pijemo kuvano vino,bas onako kako pristaje na zimski pred Bozicni dan.Nakon nekog vremena ulaze njih dvojica ,deda i unuk.Malisa od nekih sedam -osam godina.Obucen u perjanu jaknu,sal i kapa ,obrazi crveni .Deda mu pomaze da se skine i onda nesto sto necu nikad zaboraviti.Kosulja ,dzemper ,a povrh svega CRVENO -BELI dres,ali ne bilo koji,nego onaj lepi,najlepsi, nas.Oci mi se najedanput zamaglise."Sta ti je",pita me zena."Ma nista ,verovatno sam stavio malo vise bibera u vino".Pricamo o svemo i svacemu,a ja razmisljam:Da li mozda igra za nase petlice,da li ce mozda od njega postatI "ON",koji ce voleti tu svetinju,taj dres,koji ce topiti znojem ,a sve u slavu nase"Vose",bas onako kako je to cinio "ON".Pricaju polako.Malisa upija svaku dedinu rec,ispija sok od kajsije ili njoj nalik,dok ga deda blago miluje po kosi.Odlaze,onako polako i dostojansveno ,bas kao i kad su ulazili.Perjana jakna je sakrila crveno - beli dres.Nek te Bog cuva malisa i neka je hvala tvom dedi sto ti je ugradio ljubav prema nasoj Vosi ,bas kao i moj meni, pre 40 i koju godinu .
Nad Begecom je poceo da se spusta sumrak. Badnje vece.Posna vecera se priprema .Sve ,sve ,ali ako nema rezanaca s makom , e to nisam mogao da oprostim.Zena vozi prema Novom Sadu.Izgleda da je bilo previse bibera u vinu ili vina u biberu ili...... Umirio se "NJEGOV" Begec.Voleo ga je i jos ga voli,vise od Djenove,Roterdama,Madrida........Cekamo 'VAS",cekamo jednog kao sto ste bili "VI",cekamo te fudbalercino,,tehniko, Vujke,gospodine,Vujadine Boskov !
Jedan klub na svetu volim ja ..............!
MIR BOZIJI ,HRISTOS SE RODI !
Pozdrav iz Kanade !
Прелиставао сам мало по мојим документима и писанијама и натрчим на ову причу коју сам написао пре десетак година на Бадњи дан па помислих да је поделим с вама поново.
МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ !
Srednjeg sora nema do Bosfora ,a Bunarske nema do Svajcarske
Prosle godine u ovo vreme sam bio u Novom Sadu i na danasnji (Badnji) dan ,resih da pokazem nas grad mojoj (drugoj) zeni.Setnje po Dunavskoj ,Zmaj Jovinoj i okolnim ulicam i naravno neizostavna poseta Tvrdjavi.Naviru uspomene,neke, naravno precutim,jer nikad ne znas kako zena moze da reaguje.Spustajuci se niz tvrdjavu,kazem :"Verka ,sad idemo u Begec".Sta je to,gde je to,sta ce mo tamo ?
Ulazimo u Begec.Razgovaramo o svemu i svacemu,a misli mi odlutale.Vozimo glavnim "sorom" sto vodi za Backu Palanku,Ocekujem da vidim na levoj strani,kafanu"Kod Klure",ali nema je vise .Daca i Ceca su otpevale svoje .Koliko smo samo puta ,posle fajronta na "Djavi" ili "Tocku",svracali u ovaj bircuz .Nikad sebi nisam mogao da objasnim spoj "Cajke " i "Stairways to Haven".Idemo dalje i s desne strane bedemom ogradjeno fudbalsko igraliste.F.K.Backa.Da tu je poceo"ON",a i nije bio jedini koji je poceu tu i dao sebe za nasu najvoljeniju damu,pola crvenu ,a pola belu.Tu je i moj Baba branio ,al' kako je govorio, kad mu je jedan djonom poder'o "drombulju" ,presela mu golmanska karijera . Malo dalje,na istoj strani,kuca naseg kuma Voje "Campre","NJEGOVOG" brata od tetke.Secam se kad smo na drugi dan Bozica ,nosili kumu kolac,autobusom iz Novog Sada.Takav je bio obicaj.Skrecemo prema centru.Crkva,svi smo tu krsteni. Preko puta skola, ducan i izvor - cesma.Tu je ,nekad davno, Ziva "Roda" ,kao deran ,sacekivao mog deda Djuru i "isk'o" dvodinar za "pisaljku",a kupovao "Zetu" ili "Moravu",sta li vec.Kasnije je taj isti Ziva radio na nasem "Karadjordju" kao redar.
Ulazimo u "Bunarsku"ulicu.Da tako se nekad zvala.Gledam kucu napravljenu na mestu nase.Djeram odavno ne postoji,a nema ni ogromna kruska da pravi 'lad ,zivini .Sleve strane "Batalovi" ,a s desne "Carici",a malo nize ,na istoj strani, prema Dunavu je kuca u kojoj se rodio "ON".Da li je i "ON" na "ledinama" kod zadruge ,hvatao pauke na smolu.Uzmes konac ,na kraju prilepis "noklu" od smole,spustis u rupu i izvuces pauka.Ma kakav "Nitendo" ili "Play Station" ili vec kako se zovu ta cuda.
Ulazimo u "Cardu kod Brase".Kasno posle podne ,sami nas dvoje.Pijemo kuvano vino,bas onako kako pristaje na zimski pred Bozicni dan.Nakon nekog vremena ulaze njih dvojica ,deda i unuk.Malisa od nekih sedam -osam godina.Obucen u perjanu jaknu,sal i kapa ,obrazi crveni .Deda mu pomaze da se skine i onda nesto sto necu nikad zaboraviti.Kosulja ,dzemper ,a povrh svega CRVENO -BELI dres,ali ne bilo koji,nego onaj lepi,najlepsi, nas.Oci mi se najedanput zamaglise."Sta ti je",pita me zena."Ma nista ,verovatno sam stavio malo vise bibera u vino".Pricamo o svemo i svacemu,a ja razmisljam:Da li mozda igra za nase petlice,da li ce mozda od njega postatI "ON",koji ce voleti tu svetinju,taj dres,koji ce topiti znojem ,a sve u slavu nase"Vose",bas onako kako je to cinio "ON".Pricaju polako.Malisa upija svaku dedinu rec,ispija sok od kajsije ili njoj nalik,dok ga deda blago miluje po kosi.Odlaze,onako polako i dostojansveno ,bas kao i kad su ulazili.Perjana jakna je sakrila crveno - beli dres.Nek te Bog cuva malisa i neka je hvala tvom dedi sto ti je ugradio ljubav prema nasoj Vosi ,bas kao i moj meni, pre 40 i koju godinu .
Nad Begecom je poceo da se spusta sumrak. Badnje vece.Posna vecera se priprema .Sve ,sve ,ali ako nema rezanaca s makom , e to nisam mogao da oprostim.Zena vozi prema Novom Sadu.Izgleda da je bilo previse bibera u vinu ili vina u biberu ili...... Umirio se "NJEGOV" Begec.Voleo ga je i jos ga voli,vise od Djenove,Roterdama,Madrida........Cekamo 'VAS",cekamo jednog kao sto ste bili "VI",cekamo te fudbalercino,,tehniko, Vujke,gospodine,Vujadine Boskov !
Jedan klub na svetu volim ja ..............!
MIR BOZIJI ,HRISTOS SE RODI !
Pozdrav iz Kanade !
Прелиставао сам мало по мојим документима и писанијама и натрчим на ову причу коју сам написао пре десетак година на Бадњи дан па помислих да је поделим с вама поново.
Re: JEDNA JEDINA
Uh, kanda sam i ja turio malo previse bibera u kuvano vino a ni ne pijem kuvano vino trenutno... 
I'm an island, surrounded by a sea of idiots!
Re: JEDNA JEDINA
@ NS DUNAV
Lepa i veoma emotivna bozicna cestitka, uvek, aktuelna.
Lepa i veoma emotivna bozicna cestitka, uvek, aktuelna.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Re: JEDNA JEDINA
СРЕЋНА ТИ СЛАВА ЈЕДНА ЈЕДИНА !
Кроз многе муке си прошла и пролазиш,али си победоносном славом овенчана !
Нека те и даље чува твој заштитник Великомученик и Победоносац Св.Георгије !
Један клуб на свету волЕм јааааа!
Кроз многе муке си прошла и пролазиш,али си победоносном славом овенчана !
Нека те и даље чува твој заштитник Великомученик и Победоносац Св.Георгије !
Један клуб на свету волЕм јааааа!
Re: JEDNA JEDINA
https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport ... itule.html" onclick="window.open(this.href);return false;
Lepo
Divan govor naseg veterana i Legende Vase Pusibrka i manjkav clana UO Petra Djurdjeva.
FKV nije klub snazno povezan samo sa gradom Novim Sadom (bar kako je navedeno u delu citiranog govora), vec i sa mnogo gradjana APV, Srbije, EXYU, pa i celog sveta. Objektivna istorija ne sme da prenebegne cinjenice ispred popularne i nepopularne danasnje svakodnevnice.
Eto, Taki se javio iz Francuske video linkom i pozeleo svom i nasem klubu trecu titulu. Dosao bi i na proslavu, da nije pandemije. Sta mislite koliko ima takvih navijaca u svetu? Nazalost, mozda vise nego, sada, u Novom Sadu?
To je ona izvorna Vosa, to su oni igraci za koje se navijalo, strahovalo, radovalo plakalo. Vosa se ne sme ograniciti samo na Novi Sad. Nisu je takvu zamislili ni Osnivaci.
Ziveli i da se klub vrati na stazu stare slave i ugleda, pa da proslavi i Trecu titulu.
Lepo
Divan govor naseg veterana i Legende Vase Pusibrka i manjkav clana UO Petra Djurdjeva.
FKV nije klub snazno povezan samo sa gradom Novim Sadom (bar kako je navedeno u delu citiranog govora), vec i sa mnogo gradjana APV, Srbije, EXYU, pa i celog sveta. Objektivna istorija ne sme da prenebegne cinjenice ispred popularne i nepopularne danasnje svakodnevnice.
Eto, Taki se javio iz Francuske video linkom i pozeleo svom i nasem klubu trecu titulu. Dosao bi i na proslavu, da nije pandemije. Sta mislite koliko ima takvih navijaca u svetu? Nazalost, mozda vise nego, sada, u Novom Sadu?
To je ona izvorna Vosa, to su oni igraci za koje se navijalo, strahovalo, radovalo plakalo. Vosa se ne sme ograniciti samo na Novi Sad. Nisu je takvu zamislili ni Osnivaci.
Ziveli i da se klub vrati na stazu stare slave i ugleda, pa da proslavi i Trecu titulu.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Re: JEDNA JEDINA
Odavno ovaj topik nije aktiviran, ali, eto, Italijani nam vracaju secanja na nekadasnja vremena, igrace i trenere Vojvodine.
Najveceg medju njima, tesko ponovljivog Vujketa.
Malo vedrine i ponosa u ove teske godine za Vosu i njene navijace.
https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport ... avnih.html" onclick="window.open(this.href);return false;
Najveceg medju njima, tesko ponovljivog Vujketa.
Malo vedrine i ponosa u ove teske godine za Vosu i njene navijace.
https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport ... avnih.html" onclick="window.open(this.href);return false;
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov