U ovom topiku priseticemo se ljudi koji su zasluzili da se nadju na spisku legendi voljenog kluba.
Fudbal se igra zbog golova, pa cemo se prvo postaviti listu najboljih strelaca F.K. Vojvodine!
1. Todor Veselinović 586 golova(igrao je u periodu 1949-1962)
2. Zdravko Rajkov 371 gol (1950-1962)
3. Radomir Krstić 269 golova(1947-1961)
4. Petar Nikezić 254 gola (1967-1981)
5. Silvester Takač 245 golova (1958-1967)
6. Đorđe Pavlić 233 gola (1960-1967)
7. Aleksandar Ivoš 232 gola (1954-1962)
8. Slavko Ličinar 171 gol (1971-1981)
9. Zvonko Ivezić 170 golova (1965-1976)
10. Franja Hirman 153 gola (1949-1954)
11. Slobodan Vučeković 143 gola (1971-1979)
12. Marjan Zovko 132 gola (1980-1989)
13. Josif Ilić 129 golova (1975-1986)
14. Zoran Marić 123 gola (1980-1989), možda je bolje da on igra u špicu mesto Vukelje i Em Džeja
15. Stefan Karanfilović 122 gola (1946-1952)
16. Radivoj Mika Radosav 121 gol (1961-1972)
17. Branislav Novaković 116 golova (1976-1987)
18. Laslo Lerinc 108 golova (1970-1979)
19. Miroslav Ćurčić 104 gola (1980-1988)
20. Dobrivoj Trivić 102 gola (1965-1975)
Oni su naj
Odigrali najviše utakmica
Ova lista se odnosi na period od 1945. godine. Za period pre Drugog svetskog rata ne moguće je proveriti sve podatke jer je fašistički okupator oduzeo i uništio arhivu F.K. Vojvodine u aprilu 1941 godine!
1. RADOMIR KRSTIĆ- 613 utakmica*
2. Petar Nikezić -587
3. Žarko Nikolić-563
4. Zdravko Rajkov -555*
5. Todor Veselinović- 546*
6. Sima Milovanov- 532*
7. Đorđe Vujkov- 527
8. Slavko Ličinar- 524
9. Šandor Mokuš- 519
10. Vujadin Boškov- 512*
11. Josif Ilić-502
12. Rajko Aleksić- 492
13. Lazar Vasić- 479
14. Vasa Rutonjski- 476
15. Marjan Zovko-461
16. Zvonko Ivezić-458
17. Dobrosav Krstić-440
18. Vladan Dimitrić- 430
19. Silvester Takač-426
20. Radivoj Radosav-426
*-imate i njihovu biografiju na ovom podforumu
1. RADOMIR KRSTIĆ- 613 utakmica*
2. Petar Nikezić -587
3. Žarko Nikolić-563
4. Zdravko Rajkov -555*
5. Todor Veselinović- 546*
6. Sima Milovanov- 532*
7. Đorđe Vujkov- 527
8. Slavko Ličinar- 524
9. Šandor Mokuš- 519
10. Vujadin Boškov- 512*
11. Josif Ilić-502
12. Rajko Aleksić- 492
13. Lazar Vasić- 479
14. Vasa Rutonjski- 476
15. Marjan Zovko-461
16. Zvonko Ivezić-458
17. Dobrosav Krstić-440
18. Vladan Dimitrić- 430
19. Silvester Takač-426
20. Radivoj Radosav-426
*-imate i njihovu biografiju na ovom podforumu
Prvo jedno veliko hvala na pohvalama. Jedan stariji lik iz Firme + ja radimo na projektu da vam sve ove informacije budu mnogo dostupnije. Kada resimo problem autorskih prava recicu vise o o tome.Duke wrote:Da li je moguće da već 15-20 godina niko nije metnuo 100 komada u Voši? A mi se ljutimo na Marka mučenika što je dao 6,5 golova u 4 sezone... c c c c c c...
Sto se tice strelaca mislim da su u zadnji 15 godina jedino Vesko i Vorkapa dali vise od 30 komada. Mislim da je i Saula dao preko 20!
Sve u svemu moze se reci da vec skoro 20 godina igramo izrazito napadacki fudbal!
) 
Iz Dnevnika
Radojki Crveni (na slici desno), svima u FC “Vujadin Boškov” u Veterniku poznatijoj kao Ceca, jučerašnji dan bio je svojevrsni jubilej - tridesetogodišnjica rada u FK Vojvodina. NJenim specijalitetima divile su se mnoge generacije, a na pitanje koje se najrađe seća, kao iz tiopa je odgovorila:One iz 1977. godine.Otuda i nije čudo što joj je najomiljeniji igrač Voše svih vremena Petar Nikezić, dok, kada su treneri u pitanju, glas daje Miloradu Kosanoviću. S. S.
Svako ko nije imao prilku da gleda tu generaciju 1975-1977, generaciju koja je ladno dobijala Hajduk u Splitu sa 4:1, koja je osvajala Srednjeevropski, koju je predvodio fudbalski Kralj sa Salajke Todor Toza Veselinoć i trenerski Branko Stanković, zaista je uskraćen za fudbal ravan umetnosti.
Svilar Vujkov, Mokuš, Trifunović, Novoselac, Jurčić, Rutonjski, Lerinc, Ivezić, Nikezić, Pavković, Ilić, Ličinar...su bili YU Ajax, a ja sam bio vrlo mlad i sve mi je izgledalo kao da su vanzemaljci igrali fudbal na stadionu u Novom Sadu.Ne pamtim generaciju 66, međutim mislim da se 10 godina kasnije igrao mnogo žešći fudbal i da smo tada bili tim iz samog evropskog vrha, kao i 66, samo što je nesrećno izostala Titula.Nije slučajno osvojen Srednjeevropski Kup koji je danas u rangu Kupa UEFA.
Zato nisam mogao da odolim, da se ne podsetim tih vremena koje je gospođa Radojka spomenula.Jer, to su bili dani za nezaborav.Jedino je pogrešila za trenera.Kosanović nije ni za mali prst, gore pomenutim Legendama.
Nadam se da će Vojvodina, ako ne danas, ono u bliskoj budućnosti krenuti u tom pravcu i stvoriti ambijent da nam sadašnje tribine postanu male, tj da se traži karta više.
Radojki Crveni (na slici desno), svima u FC “Vujadin Boškov” u Veterniku poznatijoj kao Ceca, jučerašnji dan bio je svojevrsni jubilej - tridesetogodišnjica rada u FK Vojvodina. NJenim specijalitetima divile su se mnoge generacije, a na pitanje koje se najrađe seća, kao iz tiopa je odgovorila:One iz 1977. godine.Otuda i nije čudo što joj je najomiljeniji igrač Voše svih vremena Petar Nikezić, dok, kada su treneri u pitanju, glas daje Miloradu Kosanoviću. S. S.
Svako ko nije imao prilku da gleda tu generaciju 1975-1977, generaciju koja je ladno dobijala Hajduk u Splitu sa 4:1, koja je osvajala Srednjeevropski, koju je predvodio fudbalski Kralj sa Salajke Todor Toza Veselinoć i trenerski Branko Stanković, zaista je uskraćen za fudbal ravan umetnosti.
Svilar Vujkov, Mokuš, Trifunović, Novoselac, Jurčić, Rutonjski, Lerinc, Ivezić, Nikezić, Pavković, Ilić, Ličinar...su bili YU Ajax, a ja sam bio vrlo mlad i sve mi je izgledalo kao da su vanzemaljci igrali fudbal na stadionu u Novom Sadu.Ne pamtim generaciju 66, međutim mislim da se 10 godina kasnije igrao mnogo žešći fudbal i da smo tada bili tim iz samog evropskog vrha, kao i 66, samo što je nesrećno izostala Titula.Nije slučajno osvojen Srednjeevropski Kup koji je danas u rangu Kupa UEFA.
Zato nisam mogao da odolim, da se ne podsetim tih vremena koje je gospođa Radojka spomenula.Jer, to su bili dani za nezaborav.Jedino je pogrešila za trenera.Kosanović nije ni za mali prst, gore pomenutim Legendama.
Nadam se da će Vojvodina, ako ne danas, ono u bliskoj budućnosti krenuti u tom pravcu i stvoriti ambijent da nam sadašnje tribine postanu male, tj da se traži karta više.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov