Ренесанси "Војводине" уочи Другог светског рата знатно је допринео и њен познати интернациналац Божа Марковић који је уз асистенцију Јошке Велкера на многим утакмицама повлачио одлучујуће потезе, постизао или намештао најзначајније голове.
Једно време, у предратном периоду, у тиму "Војводине", у навалном реду, наступала су тројица играча са презименом Марковић. То је многе навијаче, па и новинаре, збуњивало. Неки су чак мислили да су они браћа. Међутим, они уопште нису били рођаци. Поред Душана, Боже и Мије Марковића, који су једно време чинили убојити трио "црвено-белих" у том периоду су повремено још наступали Душан Марковић-Сивоња, Пера Марковиć и Веља Марковић!
Божа Марковић-Кенгур постао је првотимац "Војводине" 1925. године када је имао само петнаест година. Тадашњи тренер Ото Нечас, бечки интернационалац, иначе Чех, који је тренирао "Во-јводину" посвећивао је посебну пажњу подмлатку из којег су изникли асови попут Лике Дамњановића, Јове Загорца, Ђуре Живића, Душана Марковића-Лукса. Међу голобрадим дечацима он је посебно запазио Божу Марковића коме је усадио свој снажни ударац, дриблинг и изванредну игру главом. Тренер је дечака храбро увео у први тим, говорећи му- Божо, идеш са мном у Беч и тамо бирај тим који желиш!
Божа Марковић није промакао ни оку селектора државног тима. Он је први играч у историји "Војводине" који је путовао на Светско првенство. Већ у далеком Уругвају, мада је био под будним оком др Косте Хаџија, вође пута и високог функционера "Војводине", Божу Марковића су врбовали да пређе у београдске клубове "БСК" и "Југославију". Међутим, новосадски убојити стрелац остао је веран своме матичном клубу све док 1934. године није пошао у иностранство стопама тадашњих југословенских фудбалских звезда Банета Секулића, Душана Марковића-Лукса, Ивице Бека и других. Прво је неколико година бранио боје францускоглигаша у Ниму а затим је фудбалску каријеру наставио у Лозани у Швајцарској. Али, када је чуо за велике аспирације "Војводине" крајем тридесетих година поново је "црвено-белима" ставио на располагање све своје знање и богато фудбалско искуство. Раме уз раме са Јожиком Велкером кроз тешке окршаје пробијао је пут "Војводини" у високо друштво. Незаборавна је његова партија на утакмици против "Југославије када су Новосађани у сред Београда, голом Велкера славили победу од 1:0.
Новинари су Божу Марковића у то време ренесансе "Војводине" упоређивали са Мејвидом Џеком, легендарним асом лондонског "Арсенала". "Дан" је 23. априла 1940. године писао: "Војводина" је не само са пожртвовањем већ и бољом техничком игром победила "Ју-гославију" са 1:0 (0:0)... У навали се нарочито истакао Велкер. Врло лако је прелазио про-тивника, овога пута је пуцао на гол више него обично. Рогић је имао најлепши посао. Чуван увек од два играча, он је теже успевао али се зато најпожртвованије борио. Иако саплићан и ударан са свих страна, Рогић је послао на гол неколико врло лепих удараца. Шосбергер и Марковић су били две врло вредне полутке које су помагале одбрани а у исто време и наваљивали на гол противника..."
Божа Марковић је са прекидима носио црвено-бели дрес у периоду од 1926. -1940. године!
