fkvojvodina.com

VUJADIN BOSKOV - jedna od najvecih,ako ne i najveca igracka legenda fudbalskog kluba Vojvodina.O njemu bi se mogla knjiga napisati... dajem vam ovo "virtualno pero" u ruke,pa izvolite:

Rodjen: 16.05.1931 u Begecu.
Utakmica za reprezentaciju: 57.
Igracka karijera: Vojvodina, Sampdorija (ITA), Jang Felouz (SWI).
Trenerska karijera: Vojvodina, Den Hag (NED), Fejenord (NED), Real Saragosa (ESP), Real Madrid (ESP), Real Sporting de Hihon (ESP), Sampdorija (ITA), Napoli (ITA), Servet (SWI). Selektor reprezentacije Jugoslavije (1971-1973, 1999-2000).
Prava legenda!!!

Konacno da napisem nesto i o temama o kojima je zaista lepo pisati.Vujadin Boskov, covek koji je za zivota vec postao mit i legenda, bez sumnje covek koji je obelezeio drugu polovinu XX veka u zivotu voljenog kluba. O «Cudu iz Begeca» bi mogle da se napisu knjige a zapocetak cu vam preneti neke detalje sa samog pocetka karijere naseg Vujketa. Kao sto sam rekao Vujke je iz Begeca, mesta koje je dalo F.K. Vojvodini tri velikana jugoslovenskog i evropskog fudbala; Vujketa,Krstica i Lazara Vasica. Evo sta kaze sam Vujke o njegovim pocecima-
«Otac,majstor kolar, izdrazavao je nas cetvoro. Tesko je bilo vreme,okupacija. Igrali smo,decaci iz jedne ulice protiv druge ulice. To su bile moje prve utakmice, a onda je dosla i ona prava utakmica. Imao sam tada 14. godina. Bilo je to 1945. meseca maja. U tome divnom mesecu su se desavali najvazniji dogadjaji u mojoj fudbalskoj karijeri.
Igrao sam tako na mestu centarfora za ekipu «Backe» iz Begeca. Protivnik je bila vojna ekipa iz Novog Sada i ja sada cuvam jednu fotografiju sa te svoje prve utakmice. Isao sam u gimnaziju u Novom Sadu. Zajedno sa skolskim drugovima otisao bih ponekad na stadion Vojvodine, ali isli smo bez plana, samo da vidimo igrace. Vojvodina je imala dobar tim. Nije bilo dovoljno terena za podmladak. Ali cika Damjan rece jednog dana: Hajdemo ljudi da i mi osnujemo podmladak. Ima tu talentovani decaka. I tako je osnovan taj podmaladak 1945. ili 1946. godine. Ja sam igrao uporedo i za svoj seoski tim i za podmladak Vojvodine. Secam se dobro i svog prvog gola. Postigao sam ga 1945. godine za ekipu Begeca, protiv sela Kisaca. Bio je to volej udarac, a ako vas interesuje i rezultat, mi smo pobedili sa 3 -1. Bio sam,uglavnom, vodja navale ili centarhalf sve do 9. maja 1949. godine kada sam obukao dres prvog tima Vojvodine, protiv Nasih Krila.
Kako sam od vodje navale postao igrac odbrane? To je bilo na utakmici podmaladak Vojvodine i Edjsega(primdb. Jedinstvo, madjarski klub iz N.S.) 1947. godine. Opet sam bio centarfor, vodili su protivnici sa 3– 1 i nas je centarhalf bio kriv za golove. Trener je tada rekao: Boskov, vrati se nazad, od sada si centarhalf. Trener Bane Sekulic ubacio me je u prvi tim direktno iz podmlatka. I tako nikad nisam igrao u B timu niti bio rezerva, u svome klubu ili reprezentaciji. Na toj svojoj prvoj utakmici za seniore trener mi je sam odredio mestu. Rekao je igraces desnog halfa. Mi smo pobedili 3-1 i to je bio stvarni pocetak moje fudbalske karijere.»
NASTAVICE SE.........................................

Vujadin Boskov,lider zlatne generacije crveno-belih,o nastanku ekipe cija slava jos nije prevazidjena:
-Dolaskom Baneta Sekulica za trenera Vojvodine 1947. godine udareni su i temelji buduce velike generacije.
Iskusni trener je u nama video talentovane mladice,posvetio nam je punu paznju i uveo treninge tri puta nedeljno.
Mi u podmlatku trenirali smo kao i prvi tim.Njegovom iskusnom oku nije moglo nista da promakne.
Vec iduce godine nas sedmorica smo dobili sansu da igramo za prvi tim.Skoro cela juniorska ekipa!

Nasa generacija odisala je velikom ljubavlju prema fudbalu i klubu.Nikada nam nista nije bilo tesko.
U mladalackom poletu cak smo bezali i sa casova u skoli.Po najvecem nevremenu smo trenirali,
a cesto i biciklima putovali na utakmice.Sami smo ih organizovali,jer nam fudbala nikada nije bilo dosta.

Taj nas trud se isplatio.Vojvodina je dobila dobar fudbalski tim,fudbalski sport u gradu postao je popularniji,
a mi smo postali fudbalska imena koja su nesto znacila u jugoslovenskom sportu broj jedan.
Sve se odvijalo nekako brzo,bez racunice.Sve je bilo svedeno na ljubav prema fudbalu,prema Vojvodini,
prema gradu u kome smo stasali i poceli da igramo.

Text prepisan iz knjige "JUBILEJ SAMPIONA - 75godina FC Vojvodina"
Autor knjige: Bora Mirosavljević

p.s.podbara,svaka cast za text... jedva cekam nastavak.... mislim da bi Djumi trebao da "natera" igrace da ovo citaju,jel dosta mogu da nauce!!!

Trener spanske prvoligaske ekipe Hihon,Vujadin Boskov,ovim recima je okarakterisao poraz svog tima u mecu protiv Atletika:
-"Izgubili smo,jer nismo bili dovoljno borbeni,a i zato sto u fudbalu vazi pravilo da nema rata bez krvi".

"TEMPO" br.883 26.I 1983 godine

Svaka cast na arhivi...

Posto sam jos uvek dosta mlad najvise mi se svideo na konferenciji za stampu posle utakmice Hrvatska - Jugoslavija, pogotovo kad mu je zvonio telefon i kad je reko nekom levom, ajd ti se javi

Vujke je i vise od zive legende
O njemu sam cuo sve najbolje

Jbg, dva puta mu je pobegla titula prvaka Evrope.

Inace, ja sam mislio da je on nesto osvojio sa Fejenordom, al' izgleda da sam istripovao nesto

nboya wrote:Inace, ja sam mislio da je on nesto osvojio sa Fejenordom, al' izgleda da sam istripovao nesto

Vujke je proveo dve sezone u timu iz Rotredama od 1976-78 godine i nije osvojio ni jedan trofej!
p.s. Barselona mu je definitivno zagorčala život. Sećam se tog finala Lige šampiona 1992 kada je Ronald Kuma iz slobodnjaka u produžecima doneo pobedu Barsi!
Vujke iz 1976 kada je bio na klupi Fejenorda!

Evo podataka gde je sve radio sa godinama
-Dutch Eredivisie (FC Den Haag (1974-1976), i Feyenoord (1976-1978)), Spanish La Liga (Real Zaragoza (1978/79), Real Madrid (1979-1982), i Sporting de Gijon (1983/84)), Italian Serie A (Ascoli Calcio 1898 (1984-1986), U.C. Sampdoria (1986-1992, 1998/99), A.S. Roma (1992/93), S.S.C. Napoli (1994-1996), and A.C. Perugia (1999)), and Swiss league (Servette Geneva (1996/97)).