fkvojvodina.com

Od dede koji je na bicikli nosio zastavu Vose, preko caleta koji me odveo na prvu utakmicu, danas, sa punim srcem nastavlajm u istom ritmu! Tradicija, ponos, ljubav prema svetinji... To samo mi razumemo. Neka nam je sa srecom u sledecih 100

Svima jos po jedna tauzedtka!

Jedan deda, drugi deda, otac, sestra, ja. Klasican primer one dobre ''Stvar kucnog vaspitanja'', kakvih ovde ima pun forum! Srecan nam svima rodjendan! Cast mi je s vama deliti grb, boje, tribine i misljenje Vidimo se na keju!

Prvih sto godina je najteže...
Srećno svima!

Srce hoće da ekplodira...

Samo je Ona večna!!!

Ziveli !

Ipak je doziveti, biti ziv za 100 godina privilegija, sledeca takva bice na 500 godina

Srecan ti rodjendan stara damo, da nam jos dugo zivis i usrecujes nasa pokolenja.

Srecno nam svima bilo!

Мој прадеда те заволео чим си се заљуљала на рукама стварности. Гледао је даљски паорски син, карловачки ђак, као у богове у варошке студенте и чекао да се отисне на студије, па да има право и он да окачи твоју значку на ревер. Прошао је први рат, а он и његове колеге с поносом су пркосили онима који су за ногомет чули тек на радију тридесетих, и одлазили су увек, Дунавом, возом, чезама да те бодре на Карађорђу. Он те је волео, а ти си била новосадска, онај суперлатив којим стари становници мог завичаја хвале све најбоље, од супе и гомбоца, до администрације у магистрату и Матице српске.
Дошао је други рат. Мој деда се жив појео што су му црвени украли државу, слободу, диплому и фудбалски клуб, а његов отац га је тешио речима да ће и из те новонастале Слоге засијати наша предратна плава звезда. И засијала је. 1966. дерани из равнице свима су показали елеганцију сланинарског валцера, којем се нагодину дивила и Европа. Седамдесетих, онај мали Павковићев, дођош из даљског Кајмакчалана, оде са фамилијом у Нови Сад, и засвира и за појас задене и црвен-бели дрес, и дрес репрезентације. Реч дођош деда више никад није употребио, јер је имао због Бобета чиме да се дичи у сокаку. ,,Нисмо били први, ал смо били најбољи", рекао је, и описао све.
Пред сам трећи рат, деда је чика Љупку, теткином колеги професору из осјечке гимназије, упаковао из подрума балон најбољег вина, кад је кренуо у Нови Сад. За њим је кренуо и онај мали из Борова Насеља, чупави, што Србује по малоногометним турнирима, а деда је воло таке. И онај мали из Јанковаца оде с њима, плус онај дрчни из Белог Манастира. На голу је већ био наш Чеда Марас, и грешке није могло ни бити: ето је и друга титула. Миран је деда легао у гроб 1990.
На крају, с колена на колено, па наопачке: тек однедавно, мог оца је његов најстарији син одучио од јереси и приволео Старом Клубу. Кад је први пут рекао МИ, мислећи на Војводину, био сам родитељски поносан на свог старог.
За мене Вошо не брини. Опеваћу још многе наше победе и отплакати још наше многе поразе. С тобом ћу још километре и километре прећи, и године и године проћи. И увек ћу те, била прва, последња, у Европи или подсавезу, сим срцем волети. Чекам само дан, да за руку поведем на стадион и пету генерацију твојих навијача из наше куће, а пехари ни не морају да дођу. Ти се волиш, чуваш и преносиш као крсна слава и никада нећеш бити само фудбалски клуб. Ти си наша светиња. Живела још многаја љета!

Danas, kada je sve na prodaju, kada svi trče za uspehom, kada sve ima svoju cenu i kada je novac postao jedino merilo vrednosti, znaj da ću i dalje plaćati ulaznicu da bih dva sata kisnuo i promukao zbog tebe, da ću i dalje kad god mi se ukaže prilika davati sve od sebe da svoju ljubav prema tebi prenesem na makar jednu novu osobu, i ako mi Bog bude dao tu sreću da jednog dana imam sinove, učiću ih da te vole baš onako kako te volim ja - BESPLATNO i ZAUVEK.
Stari klube, ''stara damo'', stara ljubavi, Vošo... Srećan ti 100. rođendan!

Daljac wrote:Мој прадеда те заволео чим си се заљуљала на рукама стварности. Гледао је даљски паорски син, карловачки ђак, као у богове у варошке студенте и чекао да се отисне на студије, па да има право и он да окачи твоју значку на ревер. Прошао је први рат, а он и његове колеге с поносом су пркосили онима који су за ногомет чули тек на радију тридесетих, и одлазили су увек, Дунавом, возом, чезама да те бодре на Карађорђу. Он те је волео, а ти си била новосадска, онај суперлатив којим стари становници мог завичаја хвале све најбоље, од супе и гомбоца, до администрације у магистрату и Матице српске.
Дошао је други рат. Мој деда се жив појео што су му црвени украли државу, слободу, диплому и фудбалски клуб, а његов отац га је тешио речима да ће и из те новонастале Слоге засијати наша предратна плава звезда. И засијала је. 1966. дерани из равнице свима су показали елеганцију сланинарског валцера, којем се нагодину дивила и Европа. Седамдесетих, онај мали Павковићев, дођош из даљског Кајмакчалана, оде са фамилијом у Нови Сад, и засвира и за појас задене и црвен-бели дрес, и дрес репрезентације. Реч дођош деда више никад није употребио, јер је имао због Бобета чиме да се дичи у сокаку. ,,Нисмо били први, ал смо били најбољи", рекао је, и описао све.
Пред сам трећи рат, деда је чика Љупку, теткином колеги професору из осјечке гимназије, упаковао из подрума балон најбољег вина, кад је кренуо у Нови Сад. За њим је кренуо и онај мали из Борова Насеља, чупави, што Србује по малоногометним турнирима, а деда је воло таке. И онај мали из Јанковаца оде с њима, плус онај дрчни из Белог Манастира. На голу је већ био наш Чеда Марас, и грешке није могло ни бити: ето је и друга титула. Миран је деда легао у гроб 1990.
На крају, с колена на колено, па наопачке: тек однедавно, мог оца је његов најстарији син одучио од јереси и приволео Старом Клубу. Кад је први пут рекао МИ, мислећи на Војводину, био сам родитељски поносан на свог старог.
За мене Вошо не брини. Опеваћу још многе наше победе и отплакати још наше многе поразе. С тобом ћу још километре и километре прећи, и године и године проћи. И увек ћу те, била прва, последња, у Европи или подсавезу, сим срцем волети. Чекам само дан, да за руку поведем на стадион и пету генерацију твојих навијача из наше куће, а пехари ни не морају да дођу. Ти се волиш, чуваш и преносиш као крсна слава и никада нећеш бити само фудбалски клуб. Ти си наша светиња. Живела још многаја љета!

PS
Sjajno. Uspeo si i da ubediš oca (za razliku od mog slučaja, gde je moj Baba uspeo da ubedi mene, tek kad sam prerastao kratke pantalone).

Srećan ti prvi vek Stara!

http://www.youtube.com/watch?v=sH17KZyFfH4" onclick="window.open(this.href);return false;
Volim te Vošo ludo, volim te Vošo luđe, volim te Vošo najluđe jer ti si meni Vošo sve.

Mislim da trenutno nismo svesni kako je ovo veliki jubilej, pogotovu za jedan klub u Srbiji. Lepo je danas biti Vojvodinaš

[video]https://www.youtube.com/watch?v=JmH5lRu ... ata_player[/video]

Незваничан снимак.

http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudb ... d-bakljade" onclick="window.open(this.href);return false;

Sreća i ponos!