udbaleri Vojvodine ove sezone igraju lep i efikasan fudbal i razuverili su sve neverne Tome koji su im koliko letos, pogotovo nakon poraza protiv Trenčina u Slovačkoj, prognozirali sredinu tabele, ili neku poziciju iznad nje.

Ipak, kada je prvenstvo počelo, pobede su se ređale kao na traci, u prvih sedam kola upisano je šest trijumfa, pa je rekord najboljeg starta, star 16 godina, izjednačen. Ono što je bitno koliko i bodovni saldo je činjenica da Voša daje dosta golova, da su akcije u mnogo slučajeva lepe, brze i osmišljene, a i kada se treba (od)braniti, defanziva funkcioniše vrlo dobro. Postalo je jasno da iza takve Vojvodine stoji stručni štab koji zna posao i čija se dela vide na najboljem mestu za takvu procenu – zelenom pravougaoniku.

Šef struke Vojvodine od ove sezone je njen bivši as i kapiten Zoran Marić, kom je ovo treći put da sedi na užarenu klupu tima sa “Karađorđa”.

- Meni je čast da budem trener Vojvodine i bez obzira što sam bio šef stručnog štaba u dva navrata, to doživljavam kao iskorak u karijeri. Kada sam letos postao trener, prvi potez mi je bio da oformim tim od stručnih i pouzdanih ljudi, što sam i uradio. Što se igračkog kadra tiče, to su kvavitetni, talentovani momci, ali zbog ekonomske situacije u klubu, letos nije bilo adekvatnih pojačanja. Imamo limitiran broj igrača, a često i jaz između prve postave i mladih momaka koji su još “zeleni” i tek treba da izrastu u dobre igrače. Naravno, ništa se ne može postići preko noći – kaže Zoran Marić.

Nažalost, skup talentovanih momaka u Voši pratilo je loše finansijsko stanje u klubu. Letos su dovedena trojica igrača bez obeštećenja, a klub su napustila dva vrlo bitna “šrafa”, Sergej Milinković – Savić i kapiten Nemanja Radoja, verovatno ključni igrač za igru Vojvodine. Mnoge želje u vezi sa dolaskom igrača ostale su neispunjene. Ipak, struka je uspela da amortizuje i ovaj hendikep i pobede se nižu kao na traci.

U stručnom štabu je još jedan bivši kapiten Voše, Goran Šaula. Svoje bogato igračko iskustvo prenosi na crveno – belu mlađariju, pogotovo na one iz zadnje linije tima. Milan Kosanović je odličan poznavalac mogućnosti i ličnosti igrača koji su došli iz omladinske škole, a takvih je u Vojvodini oko 70 odsto sadašnjih prvotimaca. Milan Mima Rastavac je “specijalista” za skeniranje protivnika koje radi ceo stručni štab, ali u principu prilično kratko na video snimcima, jer Vojvodina je okrenuta svojoj igri o kojoj protivnici ove jeseni treba više da razmišljaju, nego crveno – beli o njima. Aleksandar Janković je zadužen za kondiciju Vošinih prvotimaca, a kako se njeni fudbaleri kreću i koliko su spremni, vidi se na terenu. Sa golmanima vrlo dobro radi Boris Nađ, a svi imaju veliku operativnu pomoć od sekretara stručnog štaba Dragomira Vukićevića.

Očigledno, na klupa Voše je “skockana” po kalupu koji daje rezultate, pa će se već u subotu na “Karađorđu” protiv Novog Pazara napasti nova tri boda i ulazak u nova klupska anala.


Sve vidimo

Manje upućeni u moderna fudbalska zbivanja smatraju da je stručni štab Vojvodine, bar za domaće prilike, preglomazan. Ipak, jasno je da u ovom slučaju kvantitet daje i kvalitet.

- Svi smo na tereninzima i apsolutno sve vidimo – kaže Goran Šaula, uz napomenu da kvalitetni, kompleksni treninzi ne mogu da se izvedu ( posmatraju i ocenjuju) sa malim brojem ljudi.