svetu modernog fudbala, fudbalski klub Sautempton predstavlja simbol velike borbe, podizanja iz pepela i uspeća nepokolebivog duha pobednika.

Osnovan 1885. godine, klub sa Sent Meri stadiona jedan je od simbola engleskog fudbala, čuvar ostrvske baštine ove najvažnije sporedne stvari na svetu. Žrtva tranzicije i kapitalizma, loših poteza rukovodioca, svojevrsnim povezivanjima u medijima sa negativnom atmosferom stvorenom oko Milana Mandarića, Sautempton je nakon 27 godina u eliti, morao da povije glavu i ode u niži rang.

Problemi su se nizali, za samo tri godine klub je administracijom prebačen u Ligu Jedan, Sveci su se nakon 50 godina našli u trećem rangu takmičenja sa oduzetih deset bodova, u borbu sa vetrenjačama su krenuli iz debelog minusa. Klub je dospeo u situaciju da su radnici zamoljeni da rade bez plata, na volonterskoj bazi, sve do juna 2009. kada je rukovodstvo, uz nesebičnu pomoć legendarnog Meta Le Tisijea, uspelo da pronađe investitore.

Kihotovska borba, koja i dalje traje, dala je rezultate.

Iz trećeg ranga takmičenja, sa 22. mesta na tabeli Lige Jedan, Sautempton je u 2014. godini zapanjio javnost, generacija fudbalera kakvi su Adam Lalana, Luk Šo, Riki Lambert donela je radost navijačima, vratila klub tamo gde pripada. U elitu.

Vreme novih izazova donelo je zebnju navijačima. Nogu je povukao Maurisio Pokretino, napustio je klub nakon odlaska Nikole Kortezea sa mesta prvog čoveka kluba, novi sunovrat se predviđao. Prodati su Lalana, Riki Lambert, Lovren, pa i Šo...

Ipak, novi predsednik kluba, Ralf Kruger povratio je poverenje u klub, njegov potez dovođenja Kumana je dočekan na nož, danas se obojica slave kao nosioci novog talasa.

Sa njima i neočekivani heroj – Dušan Tadić.

U skladu sa don kihotovskom atmosferom, srpski fudbaler se svojim nešablonskim šablonom savršeno uklapa u svoj novi klub.

Izbori koje je pravio tokom svoje karijere govore tome u prilog, ne zalećući se i ne zaslepljujući se blještavim svetlima, novcem velikih klubova, svoju karijeru je gradio kamen po kamen, podigao temelj na kome stoji čvrsta fondacija.

U trenutku kada su ga zvala i mnogo zvučnija imena, izvukao je pravu kartu, otišao kod čoveka koga poznaje, koji mu je predočio izazov i projekat na kome bi im pozavideli Don Kihot i Sančo Pansa.

Sami protiv svih, u bespoštednoj borbi protiv brojčano, finansijski i logistički jačeg protivnika, Tadić i Kuman diktiraju tempo.

Nateravši navijače Sautemptona da za tren zaborave svog ljubimca Lalanu, Tadić je dobio pesmu na tribini, poverenje u ekipi, podršku od saigrača, krila na kojima će svoj tim povesti ka Evropi. To barem smatra i sam Ronald Kuman.

„Kvaliteti koje on donosi našem timu su fantastični. Sposoban je da postane najbolji asistent lige, a i da sam u isto vreme postigne mnogo golova. On je fantastičan.“, ne štedi reči hvale za svog pulena holandski stručnjak.

Kupili su svojim iskrenim i neiskvarenim pristupom fudbalu, onim istinskim vrednostima ove lepe igre, 'Sveci' fudbalsku javnost. Naročito onu u Srbiji koja je nedvojbeno stala iza svog čoveka. Istog onog koga je i sama potcenjivala svojevremeno, toliko licemerna u svojoj samospoznaji.

Tih, skroman u svojim nastupima, Dušan Tadić je kupio sve. 'Sveci' smatraju kupio i kartu. Nepovratnu. U jednom pravcu, kartu ka boljim vremenima, vremenima stare slave.