a je pre početka prvenstva neko Vojvodini ponudio treće mesto na kraju jesenjeg dela prvenstva, to bi u njenim redovima bilo oberučke prihvaćeno.

Posle burnog leta, ispunjenog nadmetanjem dve upravljačke struje oko toga koja će preuzeti vlast u klubu, izgubilo se dragoceno vreme. Zbog toga, kad su počele borbe za bodove niko nije leteo u oblacima i obećavao kule i gradove.

Činjenica da je jesen završena na trećem mestu, zbog reputacije koju Vojvodina uživa, to ne može da se doživljava kao podvig prve vrste.

– Treće mesto je za Vojvodinu uspeh – ocena je Zorana Marića, šefa stručnog štaba.

Svestan da ovakva njegova ocena mnogima neće delovati naročito ubedljivo, Marić podseća:

– Vojvodina je prošlog leta bila u velikim problemima i zato je uoči starta prvenstvene trke malo ko pričao o rezultatima. Glavni cilj u novoj sezoni bio je da se klub finansijski i organizaciono konsoliduje. Ako smo u takvim okolnostima prvi deo prvenstva završili kao treći, onda je za mene ali i za svakog ko je objektivan to sasvim zadovoljavajući rezultat.

Novo rukovodstvo prošlog leta više je brinulo o dugovima i blokadi računa nego o ekipi i pojačanjima. U odnosu na prethodnu sezonu Vojvodina je ostala bez Sergeja Milinkovića-Savića, nešto kasnije i bez kapitena Nemanje Radoje, ali nije bilo novca da se angažuju novajlije ni približnih kvaliteta.

– Prihvatio sam da se oslonimo na ono što imamo, odnosno da okosnici ekipe od nekoliko iskusnijih pojedinaca pridružimo grupu mlađih igrača, poniklih u klupskoj školi.