epo je bilo ovo fudbalsko leto u Novom Sadu. Takvim su ga učinili igrači Vojvodine, koji su, naoko – pravo ni od kud, stigli do plej-ofa za plasman u grupnu fazu Lige Evrope, srušivši redom u kvalifikacijama MTK iz Budimpešte, Spartaks iz letonske Jurmale i veliku, moćnu i bogatu Sampdoriju iz Đenove. Malo ko je predviđao takav domet crveno-belih, ali su oni, verujući pre svega u sebe, uspeli da ostvare rezultate koji su ispunili srca njihovih, utisak je, sve brojnijih navijača.

Češka Viktorija je, međutim, bila objektivno preveliki zalogaj za crveno-bele. Tim iz Plzenja već godinama igra, s tek malim izmenama, u gotovo istom sastavu, ima pet-šest reprezentativaca svoje zemlje, iza njega su stalna učešća što u Ligi šampiona, što u Ligi Evrope i to se i te kako primećuje u njegovoj igri. Krajnje jednostavan, a izuzetno efikasan i brz fudbal neguje šampion Češke, pa je i objektivna novosadska publike aplaudirala gostima i poželela im sreću u nastavku takmičenja. Istaći ćemo ponovo: aplauze su zaslužili i dobili i domaći fudbaleri. Za kompletan utisak koji su ostavili ovog leta, za pobede i onaj čarobni susret u Torinu, kada su do nogu potukli Sampdoriju sa 4:0.

Na početku priprema za novu sezonu, Voša je pretrpela velike promene u igračkom kadru i ne mali broj njenih navijača plašio se da će se to odraziti na igru. Otišli su neki od nosilaca igre, a na treneru Zlatomiru Zagorčiću i njegovim saradnicima bio je težak posao da veći broj novajlija uklope i brzo adaptiraju na novu sredinu i nove, velike zahteve. Očigledno je bilo da je mentalni sklop novopridošlica bio odgovarajući i oni su u hodu usvajali sve ono što veliki klub od njih zahtevao. I, kroz igre u Ligi Evrope, pokazali su da vrede i da imaju potencijal. Složićemo se, velika dela su plasman u grupnu fazu ovog takmičenja, a Vojvodina to nije učinila. Ali, složićemo se i s konstatacijom s brojnih foruma, da se do tog stadijuma ne dolazi slučajno, već osmišljenim delovanjem i činjenjem svih segmenata unutar kluba i to tokom godina. Voša jeste počela da usvaja takav način razmišljanja, ali ni materijalno, ni organizaciono još nije dostigla tačku kada će ispred sebe moći da postavi visoke takmičarske kriterijume na evropskoj sceni. Sve one koji ovaj klub vole, međutim, može da raduje činjenica da crveno-beli idu uzlaznom putanjom i treba im pružiti svaki vid podrške.

Bilo je u četvrtak uveče baš lepo na „Karađorđu“... Igrao se dobar fudbal, iako su glavni protagonisti bili češki igrači, ali se ni momci u crveno-belom nikako nisu obrukali. Raduje sjajna atmosfera na tribinama, raduje činjenica da su navijači iz Novog Sada poslali jasnu sliku da su izuzetno korektna publika, koja fudbal voli i razume i koja u četiri utakmice nije napravila ni najmanji incident.

E, sada, na red dolazi i druga, manje lepa strana medalje. Levi bek Bojan Nastić već je otišao u Poljsku na preglede i očekuje se da stavi potpis na ugovor s vicešampionom ove zemlje, ekipom Legije. Dobre evropske partije primećene su širom Starog kontinenta, pa je veliko interesovanje za Mirka Ivanića pokazala turska Bursa, čiji skauti su pratili igru poslovođe crveno-belih protiv Viktorije. Iz nezvaničnih izvora saznajemo da je i ovaj transfer sve izgledniji. Za Danila Sekulića, defazivnog veznog, šuška se u kuloarima, zanimanje je pokazala Gabala (Azerbejdžan), dok Igora Đurića, kako saznajemo, želi da u svojim redovima vidi jedan turski drugoligaški tim iz Izmira. U finansijskoj situaciji u kojoj egzistira u ovom trenutku, Vojvodina je prinuđena da prodajom igrača nadomešćuje probleme koje, poput skoro svih naših superligaških timova, nesumnjivo ima i da od toga vraća dugove i živi. Međutim, sigurni smo da se tek probuđenim navijačima crveno-belih takav razvoj situacije ni najmanje ne dopada i uprava Novosađana moraće da bude hirurški precizna u koracima koje vuče i koje će tek praviti.

Istina je da za domaću konkurenciju Vojvodina ima odgovarajuća personalna, igračka rešenja, a već je potpis na ugovor stavio defanzivni vezni fudbaler Radničkog iz Kragujevca Nikola Kovačević (21). Isto tako, veoma blizu da načini isti potez u narednim danima je i levi bek Jagodine Nikola Antić, a pregovara se, navodno, i sa veznjakom Miletom Savkovićem iz Jagodine, kao i Lazarom Rosićem, štoperom iz Kragujevca. Prelazni rok se približio samom kraju, pa valja očekivati još neke odlaske i dolaske u tim iz Novog Sada.

Evropska bajka je za igrače i rukovodstvo kluba iz najvećeg vojvođanskog grada završena. Voša je uspela da napuni tribine „Karađorđa“ i to je ogroman dobitak za ovaj klub, koji sada treba iskoristiti. To, opet, znači da igre crveno-belih moraju da ostanu barem približne onima koje su prikazivali u duelima sa Sampdorijom ili Spartaksom, ali i u utakmicama s Partizanom i Novim Pazarom.

Život ide dalje, sutra Novosađani igraju vojvođanski derbi u Subotici i sećanje na Ligu Evrope treba da ostave baš tamo – u lepim sećanjima. Svejedno je u kom će sastavu nastaviti sezonu, Vojvodina jednostavno ima obavezu, kako je i nebrojeno puta ponovio njen šef struke Zlatomir Zagorčić, da u svakoj utakmici ide na pobedu. Samo tako zadržaće veći broj gledalaca na svojim utakmicama, a ispunjenije tribine jedan su, uz sređivanje finansija, od osnovnih preduslova za postavljanje visokih ciljeva.

Fudbalerima, struci, upravi i navijačima valja odati veliko priznanje za sve ono što su pokazivali u Ligi Evrope i što su makar malo vratili poljuljano poverenje u srpski fudbal. Sledi nastavak sezone, a u njemu Vojvodina može i mora da bude na visini zadatka i da tim koracima nastavi da ide u budućnost. A onda, ne tako daleko u budućnosti, može da se nada i plasmanu u takmičenje koje joj je ovog puta izmaklo – u grupnu fazu Lige Evrope.