prijateljskoj utakmici na “Karađorđu“, fudbaleri Vojvodine su na jedvite jade savladali selekciju Singapura:

FKV – Singapur 1:0 (0:0)
Strelac. Bilbija u 71’.

Sastav Vojvodine koji je odigrao meč:

Kesić (od 46’ Drinić), Smiljanić (od 70’ Mejić), Faber, Karan, Zogović (od 46’ Kovačević), Mitošević, Ađuru (od 70’ Poletanović), Katai (od 67’ Zeljko), Stevanović, Bilbija, Mudrinski (od 46’ Radoja).

Kapiten je u prvom delu igre bio Kesić, a u drugom Karan.

Na ovom meču se od aktivnog suđenja oprostio Peđa Dumnić (sudio prvih 15’ meča), a u nastavku je u pištaljku duvao Miodrag Gogić, a pomagali su im Tomičić i Stepanović.

Žute kartone su dobili – Kovačević u 46’ i Karan u 84’.


Zanimljiva i svojstvena reprezentacija Singapura, za koju igraju jedan Novopazarac (Mustafić), Englez (Benet), kao i igrač sa teritorije BiH (Đurić), a koju sa klupe predvodi Radojko Avramović (rođeni Sjeničanin, bivši golman čačanskog Borca, Rijeke, OFK Beograda, Notingem Kauntija i Koventrija, a koji je pre 2003. godine, kada je seo na klupu Singapura, vodio selekcije Kuvajta i Omana, a koji se diči sa osvojena tri pehara Suzuki kupa, kao šef struke), bila je veoma tvrd orah za kombinovani tim Vojvodine.

Ako je ova predstava trebala da posluži da nam dokaže i pokaže ono što već znamo (da Katai, iako je igrao u srednjem redu, i Mitošević odskaču od ostalih, da imamo dobre rezerve Brkiću na golu, da nam je Omladinska škola sjajna, da Ađuru ne može da igra ofanzivnog srednjaka) onda je provera uspela, ali nije donela inovacije i novine, već samo ostavila novine na stolicama malobrojnih gledalaca, koji ostadoše nezadovoljni prikazanom predstavom.


Prvo poluvreme:

Njega su gosti otvorili sjajno i već u 4’, nakon izvedenog kornera, gorostasni centarfor Đurić, bio je sam u skoku, ali je Kesić bio tačno tamo gde treba i Đurićev šut glavom je bio zaustavljen. Još jednu odličnu akciju gosti su odigrali u 26’, kada je volej udarac desnog krila Masrezvana, iskosa sa desne strane, fijuknuo pored stative kapitena Kesića.

Čovek odluke, Nemanja Bilbija, se propisno obrukao u ovom periodu igre – neverovatno je da jedan napadač tako loše šutira, kao što je to on uradio u 16’ (nakon akcije Stevanovića i Ađurua) i 28’ (nakon centaršuta Stevanovića), kada je sa svega nekoliko metara u oba navrata prebacio gol gostiju. Kako se šutira pokazao mu je Katai, čiju je prangiju sa dvadesetak metara (33’) zaustavio golman Jantan, a to je isto učinio i kada je Katai u 38’ probao da na deset metara od gola napravi dribling (uspešan), ali kada je prebacio loptu sa leve na desnu nogu i “izvrteo“ odbranu gostiju, pogodio je Jantana, koji je ostao ukopan na gol-liniji.



Drugo poluvreme:

Izmene u timu, donele su i rotaciju u postavi, jer je Katai otišao na (svoj) bok, a Bilbija u centar napada umesto Mudrinskog. Najvažnije i najlepše je bilo to, što smo u ovom periodu videli pravo blago kojim raspolažemo (ako računamo da su Katai i Mitošević to odavno) – Ivana Mejića, Vladimira Kovačevića, Nemanju Radoju, Marka Poletanovića, Damira Zeljka...Ostaće i veliko pitanje, da li bi i pobedili, da na mestu desnog beka nije zaigrao Mejić.

Kovačević nije proveo ni minut na terenu i već je zaradio karton – faulirao je Masrezvana, a nakon tog prekida kolosalnu priliku propustio je kapiten Šaril Išak. Centrirao je Mustafić (igrao se 47’), loptu je spustio Đurić, nevoljno jer se odbila od njega, na nju iskosa natrčava Šaril Išak i prebacuje je preko gola sa svega nekoliko metara.

To i nije bio njegov promašaj utakmice, jer je isti usledio samo šest minuta kasnije – sjajnu akciju su gosti odigrali po levom boku, Smiljanić je ispao i naivan, ali i iz igre, a ubacivanje Ši Jiajia na peterec, po travi, bilo je maestralno. Sam kao duh tu je Šaril Išak, ali opet, na našu sreću, prebacuje gol, kada su svi, pa i Drinić, poverovali da će odbrana Vojvodine konačno kapitulirati.

Protivnički gol prebacuju i momci u crveno-belom – Stevanović u 58’ i Ađuru u 59’, da bi dobru priliku u 66’ propustio Karan – nakon Mitoševićevog kornera, Dejan (kapiten u nastavku) je bio ubedljivo najviši u skoku, ali je njegov šut glavom išao direktno u golmana Jantana.

Ulazak Mejića je bio pun pogodak – gotovo izgubljenu loptu koju mu je vratio u nazad Stevanović, mladi Ivan je na jedvite jade sustigao na aut-liniji, i u želji da je samo “ostavi“ u igri, uputio je napred ka vrhu napada. Kardinalnu grešku u komunikaciji čine half Benet (Englez) i Jantan, pa Bilbija to koristi da se dokopa lopte i pogodi praznu mrežu (uh – dobro je da nikoga nije bilo ispred). Tako smo u 71’ došli do gola i, ispostaviće se, do pobede.

Ostaje žal što pokušaj Mitoševića u 74’ nije krunisan pogodkom – centrirao je Faber iz prekida sa leve strane, u skoku loptu “kupi“ Stevanović, Bilbija je vraća na ivicu kaznenog prostora, a levica Vuka je šalje na prečku, da je sve odzvonilo.

Mejić je pokazao kvalitet i u 81’, kada je sjajno probio desni bok, zavrnuo loptu u kazneni, ali je Bilbija zakasnio na nju. Tri minuta kasnije Karan dobija karton, jer je “počistio“ Aleksandra Đurića, a u 85’ ga je sprečio da izjednači – sjajno je iz tog, pomenutog, prekida ubacio Šahdan, Đurićev skok je odličan i udarena lopta ide u pravcu Drinićevih rašlji, ali još bolje skače Karan i u skoku “tera“ loptu u korner (traka oko ruke ga je motivisala – nema šta).

Stisak ruke na kraju i želja da bar još jednom odmerimo snage sa ovim protivnikom, koji je i na ovom meču, po prikazanom, mogao da ostane neporažen.


Za vikend na isto mesto stiže, za nas uvek neugodni, ivanjički Javor. Pobediti 1:0 biće odlično, ali to treba ostvariti devedesetominutnom borbom, u kojoj moramo koristiti šanse koje stvaramo, a i to će (stvoriti šansu) protiv tog protivnika biti izuzetno teško. Oni koji će taj meč igrati, sedeli su sa nama na tribinama, a znaju šta treba da učine za vikend, jer bi valjalo da sa novom pobedom, prvom domaćom u ovoj sezoni, odemo na dvonedeljnu pauzu.