akon prošlonedeljnog prvog poraza u sezoni, usledila je najubedljivija pobeda crveno-belih u dosadašnjem toku iste:

FKV - Borac 4:0 (2:0)

Strelci: Merebašvili u 15' (penal), Oumaru 33' (penal), Ilić u 82' i Mitošević u 90'+2.

FKV (trener Zoran Milinković) – Brkić, Vulićević, Smiljanić, Trajković, Mojsov, Ađuru, Medojević, Merebašvili (Mitošević), Lazetić (Stevanović), Oumaru, Bilbija (ilić).

Borac (trener Neško Milovanović) – Milojević, Miličić, Mladenović (Dunjić), Gavrić (Spirovski), Dmitrović, Kamberović, Ignjatović, Kostić, Knežević, Tomašević, Nikodijević.

Sudija Igor Paunović pokazao je žute kartone Mojsovu i Merebašviliju u ekipi Vojvodine, a Miličiću i dva puta (samim tim i jedan crveni u 33') Ignjatoviću.



U utakmici koja nije obilovala lepim potezima, više želje za pobedom pokazali su domaći igrači i zasluženo slavili pred svojom publikom. Prva dva gola Vojvodina je postigla sa bele tačke, nakon što su u šesnaestercu gostiju oboreni Oumaru, odnosno Bilbija. U prvom slučaju, napadaču Novosađana u noge je uleteo igrač Borca Ignjatović, odnevši, doduše, pri tome i loptu, ali je procena sudije bila da je kontakt postojao. Penal je rutinski izveo Merebašvili, poslavši loptu u golmanovu levu, a samog golmana u njegovu desnu stranu - 1:0. Druga situacija nije bila sporna, kada je nakon odbitka šuta od strane golmana Čačana lopta polako krenula prema gol-autu, a mreža gostju ostala prazna. U trci između Bilbije i Ignjatovića, brži je bio mladi Banjalučanin, te je ovom drugom ostalo samo da ga sa leđa gurne i spreči napadača Voše da je tutne u praznu mrežu. Tim potezom Ignjatović "zarađuje" drugi žuti, a samim tim i crveni karton, a svoje saigrače, nakon udarca Oumarua sa "kreča", ostavlja da u drugih 45 minuta jure prednost domaćina od dva gola.

Drugo poluvreme predstavljalo je pravu uspavanku na terenu. Vojvodina, zadovoljna vodstvom, nije previše srljala ka golu "zebri" i tek u nekoliko navrata gledali smo malo veća uzbuđenja pred golom Borca. Gosti, pak, svesni da bodove više ne mogu tražiti, orijentisali su se na čuvanje aktuelne gol-razlike, i vrlo retko su i viđani na polovini koja pripada Voši. Tek izmenama u finišu meča, razmrdao se novosadski tim, a i publika na "Karađorđu". Najpre je povratnik na teren posle višemesečnog oporavka od povrede, Brana Ilić, iskoristio lep pas Medojevića u prazan prostor i rutinski, udarcem po zemlji, savladao gostujućeg čuvara mreže. Da se uloga rezervista ne svede samo na ovaj trenutak, pobrinuo se mladi Mitošević, čiji je ulazak na teren desetak minuta pre kraja meča publika pozdravila gromkim aplauzom. U poslednjim trenucima meča, na jednu loptu ubačenu sa strane po zemlji, Vuk je odreagovao u maniru rasnih strelaca i bez puno razmišljanja, iz prve, opalio po njoj, te je ona samo delić sekunde kasnije završila u rašljama Borčevog gola. Šlag na tortu i pečat na ubedljivu pobedu Vojvodine.

Ono što je činjenica je da crveno-beli nisu briljirali danas, ali za razliku od većine utakmica koje je Voša odigrala u ulozi domaćina, ovaj put su bodovi osvojeni sa lakoćom i obezbeđeni na vreme. Da je isti slučaj bio u utakmicama protiv Jagodine, Metalca ili OFK Beograda, tabela Jelen Super Lige danas bi izgledala znatno drugačije. Ipak, stara izreka kaže da za prolivenim mlekom ne treba žaliti. Zato, pamet u glavu, naporan rad, pa da posle kup utakmice u sredu protiv Jagodine i prvenstvene u nedelju (13h, Arenasport) protiv Spartaka, ne pričamo o prolivenom, već o zasluženom.