etom pobedom u nizu, četvrtom u prvenstvu, fudbaleri i stručni štab Vojvodine, potpuno su zaslužili odmor koji sledi, zbog obaveza reprezentacija. Posle ovakve predstave, možemo jasno i glasno reći da nam je srce puno, jer smo pokazali da smo TIM i skladna celina, a to može značiti samo jedno – SPREMNI SMO ZA VELIKA DELA!!!


FKV – Čukarički 3:0 (1:0)
Strelaci – Abubakar Oumaru u 37’ i 79’, i Janko Tumbasević u 82’.

FKV (trener Zoran Milinković) – Brkić (kapiten), Vulićević, Pavlović, Trajković, Medojević, Mitošević, Tumbasević, Merebašvili (60’ Stevanović), Ilić (69’ Bilbija), Katai (80’ S. Novaković), Oumaru.

Čukarički (trener Dragan Lacmanović) – Đokić, Jevđenijević (69’ Ilić), Popović (kapiten), Žižić, Stanojević, Krčmarević, Andrejević, Marić, Aničić, Morariju (46’ Kuzmanović), Brajković (74’ Spasić).

Sudija Svetislav Marušić (pomagali mu Miletić i Čađenović) pokazao je žute kartone Merebašviliju i Trajkoviću među “lalama“, te Žižiću i Stanojeviću među “brđanima“.


Subotnje kišno popodne na našem “Karađorđu“ beše predivno. Što zbog prikazane igre, što zbog PRISTUPA svih fudbalera obavezama, koje iziskuje prvoligaški meč. Aplauz dobijen na kraju, svedočiće koliko smo zadovoljni prikazanim u minulom periodu, jer ostvarismo pet vezanih pobeda, od početka ove, nadamo se TROFEJNE, 2011. godine.

Nije toliko ni gost bio slab (naspram situacije u kojoj se nalaze), koliko mi, polako, postajemo moćni. Neka o tome govori i to da su oni u prvom poluvremenu imali sjajnu šansu preko Marića, ali su tačno tamo gde su i trebale, bile ruke našeg Kapitena. U ovom delu igre, jedino ka golu Đokića nije šutirao upravo On (Željko Brkić), ali je dotični “samo“ jednom savladan. Igrao se 37. minut, kada je Vuk Mitošević izveo jedan od dvocifrenih kornera (samo u prvom poluvremenu), sjajno “zavrnuvši“ ka “nebeskom letaču“ Oumaruu, koji je u skoku najviši, i glavom zakucava loptu iza Đokića, a potom pred Zapadnom tribinom, igra ples, po kome su Afrikanci poznati.

Naša razigranost i silni pokušaji, malo su se usporili u nastavku, te strahovasnmo da se scenario sa utakmice sa Metalcem ne ponovi. Bilo je jasno da moramo uložiti sav napor da, barem, još jednom pošaljemo loptu u mrežu novog drugoligaša. To se i desilo u 79. minutu, kada je maestralni Tumbasević sve pripremio na sredini terena, a Stevanović probivši desni bok, centrirao. Lopta ide ponovo na glavu Oumarua, koji treći put za samo tri dana (isto uradio i u Lučanima), njome trese mrežu protivnika. To je uradio na onaj poznati način – “On glavu, tamo gde neko ne bi ni nogu“, te sa pravom stadion nakon ovoga viče i kliče – “Abu, Abu...“.

Tri minuta kasnije, postavljen je konačnan rezultat. Oumaru je pokrenuo akciju, Pavlović se sjajno, klizerćim startom, izborio za nju po levom boku te centrirao. Bilbija i Novaković, koji uđoše u igru, zbuniše potezima odbranu “Brđana“, pa je Janko Tumbasević, u stilu velemajstora, nakon driblinga, levicom zakucao loptu u praznu mrežu. Time je stavio šlag na tortu odlične svoje, ali i partije čitave ekipe.

Ko u njoj beše najbolji? SVI. To je ono što je najveći dobitak ove predstave. Delujemo kao moćan i razigran kolektiv, koji igra po sistemu “Jedan za sve – svi za jednog“. Kada je FKV najbolja na terenu, to može značiti da ćemo u periodu koji sledi biti ponosni na partije na dvobojima koji nas tek očekuju. To će i “probuditi“, još uvek, uspavani Novi Sad, koji je i sanjao takvu Vojvodinu!!!


SLIKE SA UTAKMICE POGLEDAJTE U GALERIJI