sezoni 1985/1986. godine, prepunoj poniženja, čemera i gorčine, fudbaleri Vojvodine su smogli znanja i snage za jedan vredan trijumf. Tog 23. marta 1986. godine u Novom Sadu je gostovao aktuelni lider na tabeli, beogradska Crvena zvezda. Zbog "slučaja Zjajo" odnosi dva kluba su bili na najnižem mogućem nivou i celokupna fudbalska javnost je znala da se u Novom Sadu očekuje meč koji će mnogo više značiti od jedne fudbalske utakmice. Moćni, favorizovani gosti iz Beograda smatrali su da će sa lakoćom zabeležiti pobedu nad poslednjeplasiranim timom na tabeli.

Vojvodina 4:1 Crvena zvezda

Stadion: Vojvodine. Gledalaca: oko 25.000. Sudija: Šoštarić

STRELCI: M. Đurovski u 8. za Crvenu zvezdu, a Ćurčić u 25. (iz jedanaesterca) i Adamović u 44. i 70. i Ćurčić u 90 za Vojvodinu .

VOJVODINA: Stojanović 6, Marjanović 7, Toković 7, Šapurić 6, Vrga 7, Dimitrić 6, Marić 8, Adamović 7, Čurćić 7, Dardai 6 (Drmanović-), Beganović 6, (Mokuš-)

crvena zvezda: Ljukovčan 6, Krivokapić 6, Krdžević 5, Radovanović 6, Elzner 5, Ivanović 5, Janković 5, B. Đurovski 5, Musemić 5, M. Đurovski 6 (Đurović), Mrkela 7 (Šugar).


Uvedljivo, sigurno i zasluženo. Novosađani skoro nisu igrali tako dobro, gosti tako slabo. Tako su „lale" sa ovih 4:1 dali sebi za pravo da se nadaju da prvoligaški status očuvaju, a ako ovako nastave, moguće je i da uspeju.

Crvena zvezda je ta koja prva dolazi u vođstvo. Musemić je u osmom mintu dobacio loptu V. Đurovskom, ovaj šutira iskosa, Stojanović u padu odbija loptu. Najbriži je M. Đurovski-0:1. Ovaj gol je za kratko zbunio domaćine, a gosti se nisu zaleteli, a da jesu, mogli su upočetku sve da reše. Ovako Vojvodina sa drznula, napala i prepala i renomiranog gosta i naterala ga da se po vuče i brani.

Ivanović i Janković su posle jedne akcije oborili Beganovića, Šoštarić je upro pstom na penal. Ćurčić je bio precizan i tek posle izjednačenja, igra se dobro, ponekad oštro, ali ipak u granicama dozvoljenog.

U ovim trenucima domaćin je bolji, ima više šansi, češće i žešće napada, ali sudija Šoštarić propušta da sudi penal za goste. Dogodilo se to kada je Dmitrić rukama omeo Musemića. Međutim i pomoćni sudija Lacković je grešio, naročito na štetu domaćina sa dva izmišljena ofsajda.

Pred odmor Vojvodina je ona prava, iz starih dana. Stegla, pritekla i na kraju u 44. minutu došla u vođstvo. Beganović je izveo korner, dao loptu Marjanoviću, a ovaj oštro centrirao. Adamović leti kroz vazduh i glavom topovski šalje loptu u mrežu. Preokret — 2:1.

Nastavak je opet miran, mirno je i na prepunim tribinama, igra se između dva šesnaesterca — s različitim namerama: domaći da sačuvaju što imaju, a Zvezda da preokrene sve u svoju korist.

Vojvodina je imala više uspeha. Sačuvala je vođstvo, bolje je igrala. Imala je jednu sto postotnu šansu — Toković u 54. minutu. Međutim došlo je do preokreta. Dogodilo se to u 71. minutu. Lepa akcija, još bolji završetak: Marjanović je započeo, Marić nastavio a Adamović završio akciju- 3:1.

Lep utisak i velika domincija, a uz sve to i izuzetna borbenost domaćina, navijači su pozdravili i uz to osudili pogibeljan nasrtaj nad Mrkelom. Pred kraj još jedan gol. Tek toliko da Crvena zvezda shvati da ovakvom igrom ne može da očekuje nešto više, a domaćini da imaju u svojim redovima igrače koji ih mogu zaustaviti, tu gde jesu, među prvoligašima.