senci osvajanja dugo čekanog trofeja, Kupa Srbije, ostala je Izborna skupština zakazana za 11. maj u SC „Vujadin Boškov“ u Veterniku. Bolje rečeno, da ostane u senci, iako je događaj za budućnost Vojvodine bio barem toliko važan kao i finalna utakmica, potrudili su se ljudi koji već godinama vedre i oblače u Voši i koji su je doveli na rub propasti. Ti isti grubo su pogazili statut kluba, svojevoljno raspustivši Skupštinu i ubacivši u nju nove, sebi lojalne, članove. To je urađeno nakon saznanja da u starom, legalnom, sazivu Skupštine više nemaju većinu i da im preti odlazak na smetlište istorije, nekima vrlo verovatno i u zatvor, nakon najave opozicije da će po preuzimanju kluba dobro pročešljati papire kluba i napraviti kompletnu reviziju poslovanja u poslednjih dvadeset godina. Pošto mnogima savest očigledno nije čista, povukli su očajnički korak i bukvalno uzurpirali sportski centar u nedelju, postavivši brojno privatno obezbeđenje na ulazu u isti, ne dozvolivši pri tome ulazak članovima i dalje važećeg saziva Skupštine da prisustvuje sednici i učestvuje u izboru novog rukovodstva, prema važećim demokratskim principima da svaki glas važi isto. Nije tajna da su se uzurpatori dobro pomučili da „nakrpe“ novi (nelegalni) saziv Skupštine, danima bukvalno vukući za rukav ljude sa svih strana. Na kraju, uz pomoć štapa i kanapa, oformljena je kvazi-Skupština u kojoj će, do okončanja ove farse na sudu, sedeti već poznati paraziti koji godinama, a neki već i decenijama, žive na račun FK Vojvodina.

Mnogi ljudi su poslednjih decenija dolazili u Vojvodinu kao „spasioci“, pa izuzetak nije ni najnoviji (rekosmo li već nelegalni?) predsednik Zoran Pavlović. S obzirom na to da se vodi interesima svoje agencije, deluje na prvi, a nakon ozbiljnijeg posmatranja i na drugi i treći pogled da je „spasilac“ u Vojvodinu došao da pokupi Vošinu mladež i napuni svoj buđelar, a „zamrzavanje“ licence samo je mazanje očiju i podizanje mulja, u kojem dotični odlično pliva već godinama. S obzirom na to da je Pavlović već osumnjičen za kriminalno delo kojim je FK „Radnički“ iz Kragujevca oštećen za sumu od 500 hiljada evra (LINK), moglo bi se reći da ovaj svojevrsni „putujući džeparoš“ nema problema da prekrši zakon, što je dokazao i u nedelju svojim montiranim izborom na čelo FK Vojvodina. Po gradu već kolaju priče da je „spasilac“ menadžer nekolicini igrača Vojvodine (valjda neće stati dok ne otme sve), kao i da je upravo on izdejstvovao prodaju Vošinog bisera, Sergeja Milinkovića-Savića, investicionom fondu za koji se ispostavlja da je u tesnoj vezi baš sa samim „spasiocem“. Samo oni koji ne žele da vide neke stvari mogu reći da je to slučajnost.

Nekako uvek uz skute predsedniku godinama se provlači i prvi (zl)operativac Vojvodine, Radisav Rabrenović. Čovek koga je jedan od iskrenih navijača kluba nazvao „čirem“ Vojvodine i dalje je tu, u inat navijačima, (za razliku od njega) stručnim ljudima i, na kraju krajeva, čistoj zdravoj logici. Nekoliko puta smenjivan i teran, čika-Raša se uvek dizao kao Feniks iz pepela, iznova i iznova dobijajući priliku da tu i tamo ućari koji dinar pored njegove solidne plate. I dan danas o njemu se pripoveda anegdota kako je dvojici fudbalera iz inostranstva, pristiglih na probu u Vojvodinu, nudio zamenu deviza po, malo je reći, razbojničkom kursu, a priče kažu ni da se nije libio da „sakrije“ deo premija namenjenih rezervnim igračima u pojedinim utakmicama. S obzirom da je upravo čika-Raša svojevremeno kao sudija uhvaćen „sa rukom u cegeru“ (LINK), može se reći da mu ovaj devijantni model ponašanja nije stran.

Pored „intelektualnog“ dela, u upravi uvek ima mesta i za ogoljenu snagu, u slučajevima kada svoju poziciju treba braniti silom i pretnjama, kao na primer u nedelju pred sportskim centrom. Za te stvari zadužen je Milan Čabrić Čabra, koji je svoju sirovost dokazao nebrojeno puta, a poslednji upravo nakon odigranog finala kupa, kada je na svoj način interpretirao stihove pesme „šampanj ćemo otvoriti“. I njega prate priče da se uredno „očeše“ o svaku premiju koju zarade fudbaleri, s tim što on to radi sasvim legalno, kroz svoj ugovor o radu. Ostaje pitanje kako se ovaj individualac uopšte obreo u Voši, jer detaljnom pretragom njegovog imena na internetu iskaču svega tri stvari: hapšenje zbog učešća u aferi „Pečenje“ (LINK), pretnje navijačima Vojvodine na istočnoj tribini i knjiga „Kako da postanem jak“. Dok za prva dva slučaja nema spora da se radi o dotičnom, treći je teško proveriti, ali nekako „miriše“ na mentalni sklop trenutnog direktora stadiona i sportskog centra. Biografija za ponos, ali u zatvorskim krugovima.

Pored trojice istaknutih parazita na telu Vojvodine, valja obratiti pažnju i na još nekolicinu onih koji su se godinama kleli u vernost Vojvodini, a zatim dobro naplatili svoju „ljubav“. Novi predsednik nelegalne Skupštine je Radivoj Mika Radosav, član šampionske generacije iz '66. i profesor u penziji Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Sa pravom se postavlja pitanje otkud gospodin Radosav u ovakvom društvu, a rešenje rebusa nalazi se na web prezentaciji njegove škole fudbala, koja koristi upravo terene na SC „Vujadin Boškov“ (LINK). Tu je i Aleksandar Vlaškalić, prebegao još pre par godina iz kulskog Hajduka (koji se, simptomatično, ugasio svega nekoliko meseci kasnije), a samo on i još uzak krug ljudi zna zašto su u toj istoj Kuli hteli da se razračunaju sa njim fizički (LINK). Ti razlozi, široj javnosti, do sada su ostali nepoznati, ali čaršija priča da je Aca sa sobom iz Kule poneo i neke papire, koji su možda i odredili sudbinu kulskog prvoligaša. Ko nama garantuje da jednog dana ne bi učinio isto i sa Vojvodinom? Priča ne bi bila potpuna bez tzv. navijača, koji su svoj obraz i pripadnost grupi prodali za radna mesta u klubu, neki za sebe, neki za članove svoje porodice. Navikli na beneficije još iz doba kada su bili deo grupe, ovaj stepenik više doneo im je i koju pogodnost više, dobru platu (samo) za dizanje ruke u kriznim vremenima, klupski auto i još ponešto. Time su sebi utisnuli žig koji se ne skida do kraja života, ali (iz svoje perspektive) barem su ga dobro naplatili. Njima na čast.

Na kraju, ostaje tužna i poražavajuća činjenica da je FK Vojvodina, u godini kada slavi vek svoga postojanja, sušta suprotnost Vojvodini i načelima na kojima je ona osnovana 1914. godine. Nekada su u upravi kluba sedeli advokati, inženjeri, industrijalci, ljudi od ugleda, a danas većinom probisveti čija se imena vezuju samo za negativne pojave. Vojvodina je danas okupirana od strane ljudi koji su tu isključivo da je opljačkaju na najbeskrupulozniji način, i koji to čine sa, sarkastično ćemo reći, zavidnim uspehom. Onima koji ovaj klub vole i bez pristupa njegovom računu ostaje da se nadaju da će neki novi Vujadin Boškov doći na čelo kluba i povesti ga u totalno suprotnom smeru. Do tada, ostaje nam borba i sećanje, na neko srećnije vreme…