utakmici 27. kola JSL, u Čačku, na “Stadionu kraj Morave“, beše bez golova i pobednika:

Borac – Vojvodina 0:0.

Borac (trener Miodrag Martać) - Ilić, Maslać, Marić, Kostić, Alveš, Dmitrović (kapiten), Knežević (30’ Grkajac), Stojanović, Nikodijević (70’ Spirovski), Stojčev, Prtenjak (86’ Radulović).

FKV (trener Milan Đuričić) – Brkić (kapiten), Lakić, Nestorović, Karan, Đurišić, Ađuru, Mitošević, Merebašvili (67’ Tumbasević), Stjepanovć, Bilbija (37’ Katai), Mudrinski.

Glavni sudija Marko Popović (pomagali mu Milovanović i Radojčić) pokazao je žute kartone Mariću 34’, Maslaću 53’ i Kostiću 75’ kod domaćina, a kod gostiju Bilbiji 5’ i Stjepanoviću 35’.


Na “Međunarodni prazniik rada“, fudbaleri Vojvodine su, a pred meč sezone u finalu Kupa, na terenu kraj desne obale Zapadne Morave, odigrali treću utakmicu za redom na gostujućem terenu, sa koje se u Novi Sad vraćaju neporaženi. Nerešeni ishod na meču, bio je pravi odraz stanja na terenu, u toku 90-ominutne borbe po izuzetnom suncu, jer je našim momcima pripao prvi, a domaćinu drugi deo igre. Ostaje žal, što nismo nadmoćnost u prvih 45 minuta krunisali vođstvom, jer bi se u tom slučaju, sam tok meča dosta promenio.

Dve kolosalne prilike iz tog perioda “prosuli“ smo uz vetar (ili niz Moravu, kako god), da bi domaćini u nastavku došli do inicijative, koja je rezultirala sa tri neverovatne šanse (mi imasmo jednu), ali i tri bravurozne intervencije našeg kapitena na ovom meču, Željka Brkića, koje će, vrlo brzo, naći svoje mesto na nekim TV špicama. Time Brka i može da ponese epitet “Igrača utakmice“, uz konstataciju, da je na kraju podela plena sasvim zaslužena, a da sad ceo Klub, mora sve snage i misli usmeriti na sredu uveče i jedan jedini cilj – ispisivanje nove stranice naše, skoro stoletne, istorije!


PRVO POLUVREME:

Počelo je, baš kao što će i sam nastavak meča, neverovatnom “uspavankom“, bez lopte “u napred“ sa obe strane, a onda u 14’ neverovatna šansa i isti takav promašaj za nas – nakon kornera koje je i izborio i izveo Merebašvili, Đurišić nadskače Dmitroviću u duelu, a lopta dolazi na nekoliko metara od gola u noge Mudrinskom. Kada je Radiša Ilić krenuo ka njemu, Ognjen prebacuje (a to se činilo nemogućim) čitav gol. Boljom šansom, nismo ni sanjali da ćemo otvoriti meč.

Dva minuta nakon toga, Bilbija je već na travi, nakon starta Zorana Kostića. Sve će to dovesti do toga, da tek oporavljeni fudbaler Vojvodine, bude zamenjen pred kraj prvog dela igre (37’), jer nije bio u mogućnosti da nastavi meč. Šteta za njega, a mi, kanda, se nećemo nagledati ove sezone, onoga, zbog čega je i doveden na zimskoj pauzi, osim što videsmo, da je često meta nasrtaja protivničkih fudbalera, a to sve preduslovljava njegove “mlake“ partije, taman i kad dobije priliku.

Vredan pomena je i pokušaj Mitoševića (19') sa oko 25 metara, kada je levicom tukao direktno u Ilića, uz jasno viđenje, da je i Brka počeo da se “zagreva“, tako što je dva puta istrčavši pokupio dubinske lopte, koje su išle ka “vrhuški“ Borčevog napada, a u 40’ je zaustavio i odličan pokušaj, najboljeg igrača u redovima domaćina, a našeg ex člana, Miloša Stojčeva, koji je oprabao svoj razoran šut levom nogom, sa više od 20 metara.

Kad nismo realizovali priliku u 14’, onda smo morali i trebali onu iz 44’ – Mitošević je sjajno povukao loptu kroz sredinu, predao je na bok Merebašviliju, on je “zalomio“ i prebacio sa desne na levu nogu, te je istom, sa svega nekoliko metara, dodao (to se šutem ne može nazvati) Iliću. Na drugoj strani, potpuno neometani, utrčavali su i Mudrinski i Katai, a Gruzijac je bio neverovatno sebičan, pa još i očajan u samoj završnici, uz evidentnu činjenicu da je ogromni potrošač lopti (kao neka NBA zvezda), pa i nije čudo što je, ne samo izgubio mesto u startnoj postavi, kad mu “parira“ Đurovski, već je i na ovoj utakmici bio zamenjen u nastavku (od 67’ mesto ustupio Tumbaseviću).


DRUGO POLUVREME:

Najagilniji naš igrač u polju, beše Aleksandar Katai. U 63’, dva puta je oprobao svoj šut – nakon prvog je izborio korner, a nakon drugog, angažovao dečaka koji skuplja lopte i naterao ga da se dobrano prošeta. U 70’ imao je najbolju priliku za nas u ovom delu igre, nakon što je Lakić izveo aut sa desne strane i “bilijara“ koji je usledio u kaznenom prostoru Borca, Katai je primio loptu, okrenuo se i prevario svoje čuvare, ali je njegov šut, Ilić odlično zaustavio. Još je u 75’ sjajno probio levi bok, centaršut mu je išao direktno na Mudrinskog, ali su ruke Radiše Ilića bile brže i dovoljne, da ta lopte ne padne Ognjenu na glavu.

To je bilo, apsolutno, sve od nas u nastavku utakmice. Bez ozbiljne namere i ideje u igri, pad koji je usledio umalo da bude koban. I bio bi, da na golu nije stajao Željko Brkić, koji je posao obavio kapitenski i za primer svima. Tri pokušaja, koja primorahu Brku na majstorije i jedan šut koji je prošao tik pored stative, ne behu dovoljni da domaćin stigne do još dva boda.

U 65’, nakon odličnog solo prodora Stojčeva, koji je, došavši na ivicu kaznenog prostora, uspeo da prevari i Ađurua i Karana, pa da desnicom opali po lopti, Brka čini majstoriju i paradom uspeva da loptu “otera“ u korner. 76’ donosi pokušaj Nebojše Prtenjaka, koji se domogao lopte pored Karana, Đurišića i Ađurua (to nema smisla), a onda je šalje neposredno pored leve stative našeg gola. Brkić “posao“ završava u 82’ – najpre je uspeo da ukroti pokušaj Kostića sa 20-ak metara, kada je lopta, zakačivši Naemeku, “pokušala“ da preleti našeg kapitena, ali ju je on vrhovima prstiju podigao i ostavio na prečki, da bi u nastavku akcije, panterskim skokom, sprečio Prtenjaka, da sa roglja 16-erca pogodi suprotni ćošak Željkovog gola (hvata “živu loptu“). Ne zna se koja je od ove tri intervencije bila lepša za oko, ali je svaka bila jednako korisna, za konačno osvajanje boda na ovoj utakmici.


Gol nikome, bod svakome. Nogama u Čačku, mislima u Beogradu. I nije se moglo više...