100 godina kluba

[Jataganac]

Svaka čast Daljac .

[Voja]

Svaka cast na prethodne dve pesme.... samo da se nastavi u ovom ritmu tokom cele godine

[ssnigd]

To je to. Svaka cast svima koji su ucestvovali. Bravo momci.

[rumljanin]

Ne pamtim kad sam bio bolje raspolozen nego ovog jutra.
Prava euforija me drma

[Forza Voša]

Cestitke Djalcu i autorima pesme i videa "Čitav vek".

[the Gari]

Nemam reci da izrazim postovanje prema svima koji su ucestvovali u pravljenju ove pesme, organizaciji koncerta i svega sto uz to ide! Svaka cast!

[budababa]

Bližimo se značajnom jubileju koji će veliko finale imati u četvrtak i petak, prigodnim obeležavanjem datuma osnivanja kluba i koncertom. Grupa će sa svoje strane učiniti maksimum da se ovi događaji i sa vizuelne strane obeleže što upečatljivije, ali je i svaka pomoć sa strane dobrodošla. U tu svrhu organizovaće se i navijači i simpatizeri sa zapadne i istočne tribine, kako bi čitavo slavlje dobilo još veći intenzitet. Svi koji su u mogućnosti i radi da pomognu mogu ostaviti svoj prilog u kafani "Kod Fleka" u toku današnjeg i sutrašnjeg dana, za sada je "u igri" petnaestak ljudi, a nadamo se da bi taj broj mogao biti i značajno veći. Pošto je čitav teret proslave stogodišnjice pao na leđa navijača, bez ikakvog upliva struktura kluba (i hvala Bogu što je tako), u četvrtak i petak će sve zavisiti od nas i slika koju pošaljemo u svet biće slika iskrenih navijača Vojvodine. Uz zahvalnost svima koji su već pomogli i onima koji imaju nameru, želim nam svima da se dobro provedemo ta dva dana i dostojno obeležimo rođendan naše "stare dame".

[the Gari]

Kada je Novi Sad eksplodirao - priča o Voši

Novosadska "stara dama" za četiri dana, tačnije 6. marta puni 100 godina u teškoj finansijskoj situaciji, bez osvojenog Kupa i ambicija da juriša na titulu. Međutim, nije oduvek bilo tako.

Donosimo vam priču o vremenu kada se u Novom Sadu proslavljala titula prvaka države. I to ne ove, male, već one države koja je imala jednu od najjačih liga u Evropi, sa Partizanom, Zvezdom, Dinamom i Hajdukom kao glavnim pretendentima na tron. Međutim, 1966. i 1989. godine, novosadska Vojvodina ih je sve pokorila, a pehar šampiona došao je u vitrine kluba.

Godina je 1965. Novosadski "crveno-beli sezonu završavaju proslavljajući opstanak u prvoj ligi, teškom mukom izboren. Na klupi Vojvodine sedi Branko Stanković, a pomaže mu legenda kluba i jugoslovenskog fudbala Vujadin Boškov, tada tehnički direktor Voše. Osnovu tima čine Ivica Brzić, Silvester Takač, Stevan Sekereš, Ilija Pantelić, Vasa Pušibrk, Vladimir Savić, Žarko Nikolić i Stevan Nešticki. U prvom kolu naredne sezone 65/66 Vojvodina startuje porazom od Vardara u Skoplju, a verni "slaninari" odmahuju glavom, cedeći kako će sve biti isto kao i prošle sezone, ako ne i gore.

Međutim, drugo kolo - pobeda. Treće kolo - pobeda. Kako za 021 kaže Ivica Brzić, legendarni fudbaler i kasnije trener Vojvodine, stvari su se u klubu naglavačke okrenule kada su momci u "crveno-belom" dobili sedam vezanih utakmica, između ostalog protiv Partizana u Beogradu i Dinama u Zagrebu, i jesenji deo šampionata završili sa pet bodova prednosti.

"Tek nakon tih sedam pobeda, počeli smo, doduše stidljivo, da pominjemo šampionsku titulu, i da hrabrimo jedni druge kako to možemo. Drugi deo sezone smo, međutim, započeli porazom u Sarajevu, ali smo nakon toga ponovo dodali gas", priseća se Brzić.

Pobediti finalistu Kupa šampiona

Kakva je 1966. bila fudbalska godina, možda i najbolje pokazuje podatak da je Partizan, koga je Voša "ošišala" i u Beogradu i u Novom Sadu, te godine igrao finale Kupa šampiona, koje je preokretom izgubio od velikog madridskog Reala. Stvari su se tako pogodile da je utakmica koja je odlučivala prvaka države, između Vojvodine i Partizana, odigrana u Novom Sadu u subotu, a Partizan je naredne srede igrao polufinale Kupa šampiona protiv Mančester junajteda.

Najveća legenda kluba i jedno od najvećih imena jugoslovenskog fudbala uopšte, Vujadin Boškov, danas ima 83 godine i živi u Sremskoj Kamenici. Nažalost, veliki Vujke je u izuzetno lošem zdravstvenom stanju, zbog čega nije mogao da bude deo ovog teksta. A bez njega, verovatno ne bi bilo ni teksta.Za Vošu je igrao od 1946. do 1960. godine, a bio je mozak operacije kao tehnički direktor u osvajanju titule 1966. godine. Nakon toga, bio je selektor reprezentacije Jugoslavije, sa Sampdorijom je osvojio Kup pobednika kupova, a kao trener Real Madrida igrao je finale Kupa šampiona. Danas, trening centar FK Vojvodine u Veterniku nosi njegovo ime.

"Bila je to izuzetno nervozna utakmica, u fudbalskom smislu vrlo loša i neatraktivna, jer smo svi znali da igramo na sve ili ništa. Da smo izgubili, verovatno bismo do kraja ispustili prednost na tabeli, jer bi se Partizan pobedom prišunjao na tri boda zaostatka i svašta bi moglo da se izdešava. Međutim, pobedili smo 1:0 i Novi Sad je tada eksplodirao", smeška se Brzić.
Legenda kluba kaže da je njegovu generaciju do prve titule u istoriji kluba nosila publika. "To je sada nezamislivo. Svaku utakmicu je gledalo najmanje 10.000 navijača, a za velike utakmice na stadion je umelo da se nagura i do 25.000 ljudi. Možda zvuči izlizano, ali nama su navijači zaista bili dvanaesti igrač, i zahvaljujući publici smo se dizali iz pepela nebrojeno puta", priča Brzić za Novosadski informativni portal.

Autsajderi predvođeni Milošem Šestićem

Da je Ivica Brzić taličan za Vojvodinu, pokazalo se dve decenije kasnije. Godine 1986. Vojvodina je igrala u drugoj ligi, a po povratku u elitu, šef struke postao je upravo Brzić. Za pomoćnika postavljen je Josip Pirmajer, koji je kasnije bio desna ruka i Ljupka Petrovića, pod čijom komandnom palicom je Voša zabeležila svoj drugi istorijski uspeh.

Kako Pirmajer kaže za 021, Voša je leta 1988. napravila sjajan posao sa transferima, i napravila mladu ekipu krcatu mladim talentima jugoslovenskog fudbala. Kao pojačanja u tim Novosađana su stigli Maras, Jokanović, Vorkapić, Tanjga, Mihajlović, Punišić i veteran Miloš Šestić. Šansu da predvodi ovu generaciju igrača dobio je tada mladi stručnjak Ljupko Petrović.

"Naravno, bili smo autsajderi. Doveli smo nepoznate igrače - primera radi, Siniša Mihajlović je stigao iz Borova, iz treće lige, a Slaviša Jokanović iz RFK Novi Sad, gde je odigrao samo sedam zvaničnih utakmica", navodi Pirmajer.

Međutim, Pirmajer kaže da je ekipa od samog starta odlično funkcionisala, pre svega zbog odlične atmosfere unutar tima. "Vidite, i beogradski i hrvatski klubovi su, realno, bili jači od nas. Međutim, mi smo ih sve pobedili, i jesenji deo šampionata završili na prvom mestu. Drugi je bio Hajduk, Dinamo je bio treći, a beogradski klubovi su dobrano zaostali te godine", priča Pirmajer.

Kao i 23 godine pre toga, pogodilo se da Voša odlučujuću utakmicu za titulu igra na svom stadionu, ovog puta protiv Crvene zvezde, koju je sa klupe predvodio Dragoslav Šekularac, a lider na terenu bio je Dragan Stojković Piksi.

"Tada je pobeda vredela dva boda, a u slučaju nerešenog ishoda izvodili su se penali, pa je tim koji je bio precizniji sa bele tačke dobijao bod, a poraženi ništa. Mi smo imali tri boda prednosti, i da smo izgubili u Novom Sadu, siguran sam da ne bismo bili šamipioni. Međutim, momci su se odlično spremili za tu utakmicu i rutinski savladali Zvezdu sa 3:1", kaže Pirmajer.

Rasprodaja igrača - sudbina sirotinje

Međutim, nakon osvajanja titule desilo se ono na šta su današnji navijači Voše već navikli - pola tima je rasprodato već istog leta.
"Odmah nakon osvajanja titule, Mihajlović i Tanjga otišli su u Crvenu zvezdu, a Jokan i Vorkapa u Partizan. Kasnije se ista priča samo ponavljala. Primera radi, kada sam ja seo na klupu Vojvodine u sezoni 97/98. imali smo izvanrednu ekipu, i u jesenjem delu prvenstva smo za 7. kola uzeli čak 17 bodova. To je šampionska forma. Međutim, dođe zima i rasprodaju se najbolji igrači. Tada su otišli Damir Stojak, Dragan Vulević, Sašo Miloševski i Duško Grujić, i izgubili smo osnovu tima. Isto se dešava i danas - Voša je napravila osnovu tima, a onda na zimu rasprodala sve. Tako se ne osvaja titula", odmahuje glavom Pirmajer.

Ivica Brzić kaže da je prodaja najboljih igrača jedini razlog što Vojvodina do danas nije ponovila uspehe iz '66. i '89. godine, ali smatra da je to u ovoj postavci stvari - neminovnost.

"Vidite, 1966. je Vojvodina bila ne samo novosadski, već pokrajinski klub, i nikad nije bilo problema sa finansijama. Već '89. stvari su bile drugačije - nakon "jogurt revolucije" Voša je bila primorana da prodaje najbolje kako bi preživela, i to se nastavilo do danas, jer niko drugi neće da im pomogne. Bata Butorović je to finansirao kako je znao i umeo, ali je i on prodavao igrače kako bi održao klub u životu. Ne može drugačije kada ste bez para. Jedino što je Bata podilazio navijačima sa tim njegovim odbijanjem da prodaje igrače beogradskim klubovima, što je bio čist populizam, ali su navijači to cenili", smatra Brzić.

Novosadska "stara dama", pak, Novosađanima nije na srcu zbog uspeha ove dve generacije, niti će odustati od bodrenja kluba zbog današnjeg nedostatka ambicija. Neki navijači sa pravom opisuju navijanje za Vošu čistim mazohizmom, i nisu daleko od istine. Međutim, ostaje ona nada da će se novosadski klub povampiriti i vratiti na davno utabane staze slave. Šezdeset šesta, osamdeset deveta, ostaće u mislima, do nekih novih pobeda.

[Turija]

Složio bih se sa napisanim i kazanim, osim u par veoma bitnih detalja.
Prvo je to da Vojvodina nije rasprodavala svoje najbolje igrače, posle 2 osvojene šampionskih titule, zato što je bila materijalno ugrožena, već zato što je bila primorana (jer nije imala šanse da se izbori protiv nefudbalskih uticaja od strane ,,velike četvorke", koji su imali najuticajniju političku zaštitu vlasti u bivšoj SFRJ, a ostali klubovi su mogli da ih samo iznenade, kad oni postanu previše sigurni u sebe ili se žestoko međusobno sukobe).Mislim da smo samo Takača prodali svojevoljno, zbog investicije u reflektore i na brzinu da ga ne otmu gore pomenuti.
Danas je situacija dosta slična i možemo uzeti treću titulu jedino na isti način, kao i one dve.Bata je uradio odličnu stvar kada je zabranio prelazak našim najboljim igračima u blizance, ali je zato, verovatno, to morao da kompenzuje na terenu, propuštanjem retke prilike da uđe u istoriju Kluba kao Trofejni Predsednik.Ne bih Batinu odluku o zabrani prelaska igrača u blizance nazvao populizmom, kao što reče Gospodin Brzić, ali ako se, pak, pogleda i iz ovog drugog ugla, tj da svoj kvalitet nismo materijalizovali nekim značajni rezultatom u domaćem takmičenju, odnosno evropskom, ne može se reći da je bez osnova.
Drugo, ne bih se mogao složiti sa ocenom trenera Josipa Pirmajera da smo '89 imali slabiji tim i igrače od favorizovanih ekipa zvezde, partizana dinama i hajduka.Ne znam odakle je čovek izveo takav zaključak, kada je Šestić bio No1 igrač Prvenstva, Mihajlović Jokanović, Tanjga, Maras, Mijić, Vujačić, Karatalija, Šapurić, Vorkapić, Punišić, Joksimović, Mijucić.. imali mesto, na svojoj poziciji, u svakoj ekipi tadašnje SFRJ, jedina razlika je bila u tome što su naši igrači bili medijski ignorisani.I čim se Prvenstvo završilo (i jogurtom smenjeno rukovodstvo Kluba), počela je otimačina o te naše igrače koji su kao slabiji od njihovih - po treneru Pirmajeru i medijima .
PS
Da li je Gospodin Brzić u Novom Sadu dao intervju za Radio 021?Jako je lepo ako je došao na Proslavu 100 godina Vojvodine

[ДушанСП]

А ја се не слажем да смо икад били покрајински клуб,јер не би испали '86 из лиге,и не би десет година таворили и борили се за опстанак,да смо имали подршку покрајине.Ја не кажем да нисмо имали помоћ од покрајине,али све зависи у ком периоду и ко је био главни у њој.

[ultra komsa]

Gledam Hajdukove snimke sa 100 godina i dodje mi da placem od tuge jer smo okruzeni smecem.koliko je samo ovo trebalo ono,ono sto cekam vec godinama.i onda se okrenes oko sebe i svatis da i komsiju i rodjenog oca boli dupe za sve ovo.kuda je otisao ovaj grad i ljudi,koliko se pogubio pravi indentitet.AL ONDA UKARPIRAS DA SI DEO POSEBNE PRICE,I CAST JE BITI DEO NECEGA STO JE JEDINSTVENO.ZATO JE VAZNO DA SE SVI UKLJUCE MAKSIMALNO U ORGANIZACIJU!

[gardista]

Gledam Hajdukove snimke sa 100 godina i dodje mi da placem od tuge jer smo okruzeni smecem.koliko je samo ovo trebalo ono,ono sto cekam vec godinama.i onda se okrenes oko sebe i svatis da i komsiju i rodjenog oca boli dupe za sve ovo.kuda je otisao ovaj grad i ljudi,koliko se pogubio pravi indentitet.AL ONDA UKARPIRAS DA SI DEO POSEBNE PRICE,I CAST JE BITI DEO NECEGA STO JE JEDINSTVENO.ZATO JE VAZNO DA SE SVI UKLJUCE MAKSIMALNO U ORGANIZACIJU!

Бар годину дана уназад, па пре неколико месеци сам поновио, ставио до знања да на мене може да се рачуна, да стављам све своје интелектуалне, физичке, емотивне и људске капацитете на располагање! Никада и нико ми се није обратио! Они који ме познају, а само на овом форуму их има доста, знају шта су могли да очекују од мене. Али, можда тако треба! И то је Војводина, да се разумемо!

[lazarr]

Sa velikom tugom priznajem....
Imamo klub tačno takav, kakav zaslužujemo!!!

[Batta]

Bio bih zahvalan kada bi mi neko od forumasa dao informaciju u koliko sati ce biti odrzan program u cetvrtak jer nisam, na moju ogromnu zalost, u mogucnosti da prisustvujem koncertu u petak. Izvinjavam se ako mi je ta informacija promakla u nekom od prethodnih postova.

[rula]

Gardista da li bi dozvolio da tvoje tekstove koristimo na facebook stranicama za reklamiranje koncerta?