Matador wrote:Ova uprava ima mnogo propusta i mnogo gresaka, ali je sad na udaru beogradskog sljama! Vucic je obecao laznom grofu svu svoju pomoc u crvenoj udbi. A cg grofova prva zelja se zove Comi Ivanic. Lokalni Vuckovi dupeuvlakaci su vec poceli sa delovanjem i kaze se da ce Vosa biti ostecena od strane arbitara, na sudovima, da ce izgubiti sponzore, da ce vratiti opeglanog Pavlovica u klub ako Comi ne zavrsi u crvenoj udbi. Da ce sponzori morati da izadju i zaobilaze klub. Ovo sve su reci coveka koji je jako blizak vodecim strukturama u gradu! Ako ovi u klubu imaju muda da idu do kraja i da nedamo Comija moramo biti uz njih, ako nemaju muda i ponude kao sekaperse ostavke ili puste Comija onda su najvece rave koje su ikad krocile na Karadjordje. Moraju se oglasiti, moraju istinu navijaci znati, a ne da info dobijamo od politicara kojim smo glavne teme.
Koji sve ljudi, njihova imena su najbitnija.
I do sada su nas krali, a "sponzore" koje smo imali su na nama zaradjvali. Nasi igraci su nasi najveci sponzori.
Comi se jasno izrazio i ovde i za mene je to najbitnija stvar u celoj prici. Ukoliko uprava ne moze da se izbori sa ovakvim azdajama koje je napadaju onda neka izadje na vrata koja ce je svakako cekati i ako se ogrese u ovom slucaju.
Mi, Slaninari, smo mozda trenutno razjedinjeni i razbacani na sve strane, ali neka se ne varaju dusmani - kljuc grada ce uvek drzati ruke Slaninara. Pa cisto da se podsete.
HUK wrote:PROTEST
Novi Sad je oduvek, a to će potvrditi i naši najstariji sugrađani, bio sportski centar sa bogatom sportskom kulturom i tradicijom, u čemu su nemerljiv doprinos dali sportisti koji su se takmičili pod crveno-belom zastavom – zastavom Sportskog Društva „Vojvodina“. Ime našeg grada proslavile su brojne generacije sportista, uključujući i zlatne fudbalske generacije koje su obeležile pedesete i šezdesete, odbojkaške majstore koji su gazdovali sportskim halama krajem osamdesetih i devedesetih, kao i rukometaši koji su se sjajnim igrama početkom ovog veka pobrinuli da se trofejne riznice najbrojnijeg novosadskog sportskog društva dodatno popune. Novosađani su, bez obzira na uspehe ili neuspehe, uvek mogli da se ponose viteškim duhom koji su pronosili mladići i devojke koji su nastupali na borilištima u zemlji i svetu. Jednostavno, duša svakog stanovnika Novog Sada bila je, a i danas je, utkana u bogati sportski život grada, i svaki će Novosađanin deliti sreću ili tugu kao posledicu dobrog ili lošeg rezultata na terenu.
Nažalost, poslednjih nekoliko godina, uporedo sa devalvacijom društvenih normi i vrednosti, dolazi i do pojave neprimerenog, moglo bi se reći maćehinskog odnosa prema gradskom sportu. Iako je i ranije bila praksa da se favorizuju klubovi iz prestonice osnovani neposredno posle drugog svetskog rata, prvenstveno Crvena Zvezda i Partizan, devedesete godine prošlog veka i sveopšta kriza u društvu uticale su na značajan „proboj“ ove pojave na teritoriji čitave države, čega nije bio lišen nijedan grad – pa ni Novi Sad. U svojim poltronskim hvalospevima na račun tzv. „večitih rivala“ utrkivali su se novinari, glumci, pevači, pa čak i političari. Vrhunac cinizma bila je odluka gradskih vlasti u Novom Sadu, konkretno gradonačelnice Maje Gojković, da ponudi gostoprimstvo košarkašima Partizana i Crvene Zvezde, koji su zbog višemesečnog neplaćanja računa za zakup hale bili isterani iz beogradskog „Pionira“. Ukus gorčine u ustima pojačava i činjenica da je u to vreme Rukometni Klub „Vojvodina“, osvajač „duple krune“ za prethodnu sezonu, bio bukvalno izbačen na ulicu zbog mnogo manjeg duga prema „Spensu“ (koji je, čisto da se zna, izgrađen novcem poreskih obveznika koji su živeli na teritoriji grada) i bio primoran da svoje utakmice kao domaćin igra u Kaću! Taj degutantni potez gradskih vlasti uzburkao je duhove, a oni koji nikako nisu mogli da pređu preko toga bili su navijači Vojvodine. Reakcija je usledila nakon utakmice sa Bežanijom u Novom Sadu, 20. novembra 2006. Više stotina navijača sa severne i istočne tribine je posle poslednjeg sudijskog zvižduka krenulo u protestnu šetnju ulicama Novog Sada, noseći parole uperene protiv sramnog poteza gradonačelnice. Isticali su se transparenti „Naša stranka – FKV“, „Mi držimo ključ grada“, „Gde su naši reflektori?“ (čime je ukazano na gorući problem vezan za stadion „Karađorđe“ – odigravanje utakmica u noćnom terminu, na čega šta su gradske vlasti više puta ostajale „gluve i neme“) i „Politika je kurva“, pri čemu su prvi i poslednji trebali da naglase apolitični karakter protesta, koji je bio isključivo u interesu kluba i grada. Protestna kolona je prošetala ulicom Maksima Gorkog, skrenula na glavni gradski bulevar, a zatim zavila u Jevrejsku ulicu i nastavila pravo do Trga Slobode, ispred Gradske Kuće. Tokom svog mini-hodočašća do gradskog trga, kolona je značajno rasla, mnogi su se u znak podrške priključili protestu, a srce svakog navijača bilo je ispunjeno usled glasnog odobravanja i aplauza običnih ljudi koji su se nekim svojim poslom zatekli tu, neki na ulici, neki na prozorima i terasama stanova i kuća. Ukratko - bio je fantastičan osećaj biti deo svega toga! Kulminacija protesta usledila je čitanjem protestnog pisma ispred Gradske Kuće pred, kako su agencije kasnije navele, preko hiljadu ljudi. Na centralnom transparentu bila je istaknuta parola „Naši rukometaši u Inđiji i Kaću, a Spens čuvate za komunističku braću“ okrenuta, naravno, tako da se njen sadržaj mogao dobro videti iz same Gradske Kuće, dok je učesnike protesta „pozdravio“ i Svetozar Miletić, čija je velika figura na platnu dominirala sa Tanurdžićeve palate. Nakon petnaestominutnog zadržavanja na trgu, kolona je nastavila kretanje kroz Ulicu Modene i Vojvođanskih brigada i završila na platou ispred „Spensa“.
Opšti utisak, ne samo među samim učesnicima, je da je protest u potpunosti uspeo. Tema koju su gradski čelnici pokušali stidljivo da gurnu pod tepih posle burnih reakcija u javnosti ponovo je aktuelizovana, a najveći benefit je da je Rukometnom Klubu „Vojvodina“ vraćeno pravo da se za opstanak u ligi bori pred svojim navijačima (što je na kraju, na radost svih navijača i iskrenih prijatelja sporta, i izboreno). Sem toga, zadnjih godina pomalo uspavani grad je dignut na noge, a FK Vojvodina je ponovo postala sportska tema broj jedan u čaršijskim pričama. I konačno, Vošini navijači su stavili do znanja da će svaki sledeći pokušaj marginalizovanja lokalnih vrednosti izazvati još žešću reakciju sa njihove strane.
Doći ćemo u još većem broju, još odlučniji, još jači! Za svoj klub, za svoj grad. Do konačne pobede!
http://huksasevera.blogspot.com/2009/11 ... br_17.html" onclick="window.open(this.href);return false;
Naucio covek valjda od preSjednika. Najtrulije mi je da ovde dodju po podrsku kad ih pritisne Vesko i pijana druzina, a ispod casti im je da bilo sta kazu sopstvenim navijacima. Kao da i oni nekad nisu bili navijaci. Klub je zatvoreniji nego ikad, nema mail adresu!!! Oko kluba su vece hijene od svih koje smo do sada terali, sistem je truo. Na te ljude sam mislio kada sam rekao pita se ne pravi od go****, a go*** plutaju sportskim centrom. Bolno, ali jebeno istinito.
