U pravu si. Samo ne sme da se zaboravi stranputica na kojoj smo bili da nam se ne bi slucajno ponovila.ice wrote:Medjutim,sad je vreme da krenemo dalje i da postavimo neke nove ciljeve a i standarde rekao bih.
Ivica Brzic otpusten, koga za novog trenera?
U proleće 2008, blizance će voditi treneri početnici (Janković i Jokanović) Super vest za Brzića
Inače, čuo sam da Ivica odlično vodi treninge, da je maher za taj posao i da na treninzima veoma produktivno troši vreme
Nekako se još uvek potajno nadam da će se Gojku ispuniti želja da podigne, taj dugo očekivani, Treći pehar u Novom Sadu.
Inače, čuo sam da Ivica odlično vodi treninge, da je maher za taj posao i da na treninzima veoma produktivno troši vreme
Nekako se još uvek potajno nadam da će se Gojku ispuniti želja da podigne, taj dugo očekivani, Treći pehar u Novom Sadu.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Samo da iznesem sta mi je na pameti 
Sad ili nikad,tj trenutno mozemo da iskoristimo slabosti blizanaca i da dodjemo do Titule!Jestrovic,nokautirao trenera i otisao sa priprema,Raskovic poslao Koromana u bolnicu itd,a Jokanovic neiskusan trener,tako da punom parom napred,do Titule!
Sad ili nikad,tj trenutno mozemo da iskoristimo slabosti blizanaca i da dodjemo do Titule!Jestrovic,nokautirao trenera i otisao sa priprema,Raskovic poslao Koromana u bolnicu itd,a Jokanovic neiskusan trener,tako da punom parom napred,do Titule!Željko Brkić jedan je od nas!!!
Ajd, samo malo da skrenemo sa teme, a možda nije to skretanje, pa da se nadovežem na malopređašnju priču.
Po svoj prilici takvi natpisi se plasiraju svesno. Da li je u pitanju želja da se u protivničkim taborima stekne utisak nemoći kako bi se olako pristupilo njihovim mečevima ili je nešto drugo u pitanju, teško je sada reći. Čak se navodi da ni igrači nisu uspeli da ubede novinare u tu priču, jer i sami pišu da se iza takvih priča nešto krije. A trebalo bi i dodati da za razliku od svih prethodnih priprema ekipa ove godine nije vodila ni jednog jedinog novinara sa sobom, tako da nije isključeno da je sve svesno urađeno.
Bez obzira na to i njihovo kukanje preko štampe zbog izgubljenih bitaka po pitanju transfera, najbitnije je da Vojvodina može i treba da gleda svoj put bez osvrtanja na ovakve i slične stvari.
Po svoj prilici takvi natpisi se plasiraju svesno. Da li je u pitanju želja da se u protivničkim taborima stekne utisak nemoći kako bi se olako pristupilo njihovim mečevima ili je nešto drugo u pitanju, teško je sada reći. Čak se navodi da ni igrači nisu uspeli da ubede novinare u tu priču, jer i sami pišu da se iza takvih priča nešto krije. A trebalo bi i dodati da za razliku od svih prethodnih priprema ekipa ove godine nije vodila ni jednog jedinog novinara sa sobom, tako da nije isključeno da je sve svesno urađeno.
Bez obzira na to i njihovo kukanje preko štampe zbog izgubljenih bitaka po pitanju transfera, najbitnije je da Vojvodina može i treba da gleda svoj put bez osvrtanja na ovakve i slične stvari.
Red Firm, a zašto misliš da je nemoguće da se potuku?
Meni izgleda logičnije da se incident pokušava minimizirati i sakriti od javnosti.
Ne tiče nas se, ali između ostalog i to nam ide u prilog.
Meni izgleda logičnije da se incident pokušava minimizirati i sakriti od javnosti.
Ne tiče nas se, ali između ostalog i to nam ide u prilog.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Рођен сам 21. маја 1941. године у Новом Саду. Од 1955. године играо сам за пионире «Војводине», 1956. и 1957. за млађе јуниоре «Војводине» а 1958. и 1959. године за омладинце «Новог Сада»
Од 1960. године до 1964. био сам професионалац првог тима «Новог Сада», од 1. јула 1964. до 31. децембра 1964. године «Жељезничара» (Сарајево), а од 1. јануара 1965. го-дине до 31. јуна 1972. године сам у «Војводини», па сам играчку каријеру наставио у Аустрији.
Време које сам провео као играч у «Војводини» је, у сваком погледу, било најлепше доба мог живота. Велики клуб, прихваћен без изузетка од свих градских структура, одличан тим, изванредни председници, Ака Ковачевић и Ивица Врачарић, фудбалски стручњак без премца Вујадин Бошков, стваралац шампионског тима, и изврсни тренери: Бранко Станковић, Здравко Рајков, Бебула Милошевић, Ратомир Чабрић. Услови за рад изванредни, обавезе према свим играчима увек испуњене. Играчи су имали само један задатак - да добро играју и да побеђују.
Било је то дивно доба, незаборавно у сваком смислу, и ја сам срећан што сам у том периоду био играч «Војводине». За први тим «Војводине» одиграо сам око 400 званичних утакмица. Најлепше сећање из тог периода је, свакако, освајање шампионске титуле 1966. године, затим, пласман у четврт-финале Купа шампиона 1967. године након победе над «Атлетиком» из Мадрида, играње за А и Б репрезен-тацију Југославије, учешће на Европском првенству 1968. године и освајање другог места на том такмичењу, које је играно у Италији, и које се сматра једним од највећих успеха нашег фудбала. Све су то дивна сећања на која сам по-носан. У Купу сајамских градова и у Купу УЕФА, такође, је било лепих момената и незаборавних утакмица. Најтужнији догађај из тог времена је смрт Стевана Нештицког 1968. го-дине. Велики човек, велики друг, изванредан играч, оставио је својом прераном смрћу велику празнину, како у клубу тако и међу нама, његовим саиграчетма који смо га ценили и поштовали.
Тужан моменат за мене је био у Глазгову 1967. године кад смо буквално у последњој секунди примили гол и испали из Купа шампиона од «Селтика», који је те године постао првак Европе. Лично мислим, да нас Силвестер Такач у децембру 1966. године није напустио, ми бисмо били шампиони Европе.
Од 1960. године до 1964. био сам професионалац првог тима «Новог Сада», од 1. јула 1964. до 31. децембра 1964. године «Жељезничара» (Сарајево), а од 1. јануара 1965. го-дине до 31. јуна 1972. године сам у «Војводини», па сам играчку каријеру наставио у Аустрији.
Време које сам провео као играч у «Војводини» је, у сваком погледу, било најлепше доба мог живота. Велики клуб, прихваћен без изузетка од свих градских структура, одличан тим, изванредни председници, Ака Ковачевић и Ивица Врачарић, фудбалски стручњак без премца Вујадин Бошков, стваралац шампионског тима, и изврсни тренери: Бранко Станковић, Здравко Рајков, Бебула Милошевић, Ратомир Чабрић. Услови за рад изванредни, обавезе према свим играчима увек испуњене. Играчи су имали само један задатак - да добро играју и да побеђују.
Било је то дивно доба, незаборавно у сваком смислу, и ја сам срећан што сам у том периоду био играч «Војводине». За први тим «Војводине» одиграо сам око 400 званичних утакмица. Најлепше сећање из тог периода је, свакако, освајање шампионске титуле 1966. године, затим, пласман у четврт-финале Купа шампиона 1967. године након победе над «Атлетиком» из Мадрида, играње за А и Б репрезен-тацију Југославије, учешће на Европском првенству 1968. године и освајање другог места на том такмичењу, које је играно у Италији, и које се сматра једним од највећих успеха нашег фудбала. Све су то дивна сећања на која сам по-носан. У Купу сајамских градова и у Купу УЕФА, такође, је било лепих момената и незаборавних утакмица. Најтужнији догађај из тог времена је смрт Стевана Нештицког 1968. го-дине. Велики човек, велики друг, изванредан играч, оставио је својом прераном смрћу велику празнину, како у клубу тако и међу нама, његовим саиграчетма који смо га ценили и поштовали.
Тужан моменат за мене је био у Глазгову 1967. године кад смо буквално у последњој секунди примили гол и испали из Купа шампиона од «Селтика», који је те године постао првак Европе. Лично мислим, да нас Силвестер Такач у децембру 1966. године није напустио, ми бисмо били шампиони Европе.
Evo, sada sam upravo odslušao (na Red Firm forumu) izjavu Brzića sa konferencije za štampu, posle utakmice sa Borcem, i mogu da kažem samo ovo:
Čovek pametno priča, zna dijagnozu, a neće da upotrebi lek
Čovek pametno priča, zna dijagnozu, a neće da upotrebi lek
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Pa mozda mu ne daju da ga upotrebi?Turija wrote:Evo, sada sam upravo odslušao (na Red Firm forumu) izjavu Brzića sa konferencije za štampu, posle utakmice sa Borcem, i mogu da kažem samo ovo:
Čovek pametno priča, zna dijagnozu, a neće da upotrebi lek
Brzicev jedini greh po meni je to sto je pristao da bude trener pod uslovima kakvi su sada u Vojvodini gde tim sastavlja dvojac bez kormilara po zahtevima menadzera. I tu iako znas dijagnozu ne mozas da primenjujes terapiju - jer ti nije dozvoljeno da sam sastavljas tim.
Sve sto moze da ucini u ovim uslovima je da odbije da ucestvuje u tome i da da ostavku - ali onda ce na njegovo mesto da donje neko poslusniji, pa idemo dalje po starom.
Nije mesto trenera najslabije karika u Vosinom lancu, druge treba menjati da bi se nesto zaista promenilo...
Razni menadzeri su dovodili igrace u Vosu a bilo je i perioda kad se bez toga nije moglo preziveti.I sada,ja licno nisam protiv odredjenih igraca koji su u vlasnistvu menadzera ali ti igraci moraju biti zastupleni 20/30 %
od ukupnog broja igraca.
Pa zar stvarno posle prodaje Kacara jos uvek nije jasno da je u Kacarevu cenu od 3 milona, pored toga sto je dobar igrac uracunata i njegova mladost.Ako je to Aleksic onda mora da igra 2 godine non-stop
od ukupnog broja igraca.
Pa zar stvarno posle prodaje Kacara jos uvek nije jasno da je u Kacarevu cenu od 3 milona, pored toga sto je dobar igrac uracunata i njegova mladost.Ako je to Aleksic onda mora da igra 2 godine non-stop
Fudbal treba voleti u sebi a ne sebe u fudbalu .