Nasem Vujketu zelim srecan 80-ti rodjendan, da ga sluzi zdravlje, i jos mnogo rodjendana u buducnosti!
I jedno veliko HVALA!
Vujadin Boškov
Mare wrote:Pridružujem se čestitkama povodom 80-tog rođendana naše legende. Takođe čestitke za tekst na naslovnoj.Turija wrote:Srećan rođendan i sve najbolje Gospodinu Boškovu
JEDAN JEDINI, NEPONOVLJIVI!
KAD KAŽEM FK VOJVODINA, MISLIM VUJADIN BOŠKOV.
...to mladost spiri u dahu kao secer u prahu sa bundevare...
-
Grof Žekula
- Administrator
- Posts: 2743
- Joined: Fri Jan 28, 2005 10:25 pm
- Location: Bulevar
Mondo:
Tužna Sampdorija se setila Vujadina Boškova
Suze na Marasiju, ali i lep gest Sampdorije - čestitala je rođendan Vujadinu Boškovu, čoveku koji je Sampu odveo do zvezda.
"Posle kiše uvek dolazi sunce", citira se na zvaničnom sajtu Samdporije česta rečenica srpskog trenera Vujadina Boškova, dan posle ispadanja đenovskog kluba u drugu italijansku ligu.
Veliki klub iz Đenove, koji je svojevremeno bio i prvak Italije i pod vođstvom Boškova imao najsvetlije trenutke u svojoj istoriji, porazom od Palerma 1:2 na svom terenu ponovo se seli u niži rang.
Sampdorija je u novijoj istoriji jednom već ispala iz Serije A. Bilo je to 1999. godine, ali se vratila 2003. godine. Za vreme ere Vujadina Boškova Sampdoprija je igrala u finalu tadašnjeg Kupa evropskih kupova i izgubila od Barselone 1:0 (1988/89.), osvojila je potom i titulu šampiona Italije, jedinu u svojoj istoriji (1991. godine).
Podsećajući na reči Boškova, Samdporija nije zaboravila na svoju legendu ni u ovom teškom trenutku. Čestitala je rođendan svom "Zio Vuji" (čika Vuji), kako ga tamo nazivaju.
"Dan posle ružnog dana, setili smo se svog čika Vuje, onoga što je on predstavljao za Sampdoriju, koliko je značio njoj i navijačima. Sve najbolje, mister!", poručila je Sampdorija Boškovu na svom sajtu.
Ono što se desilo u nedelju na stadionu na Marasiju bilo je bolno za sve kojima je Sampdorija u srcu.
Kapiten Anđelo Palombo nije mogao da zaustavi suze. Išao je sa jedne na drugu stranu stadiona i izvinjavao se navijačima.
Re: Vujadin Boškov
[video]http://www.youtube.com/watch?v=LmEHQtHij_k[/video]
Re: Vujadin Boškov
Vujke šmeker, Stepi najbolji glumac, Petković u problemima s tekstom... Neke stvari se nikada ne menjaju! 
Re: Vujadin Boškov
Intervju u Tempu Maj 1977
Re: Vujadin Boškov
Sjajan Vujke - aktuelan i danas (i za Reprezentaciju i za Vošu)
Nažalost, supruga Jelena je bila u pravu i Vujke je, kao racionalan i pametan čovek, poslušao savet.Velika šteta za Vošu (što se vidi iz svih kasnijih godina), ali je bar Legenda sačuvala svoj lični mir, iako verujem, da se i sa te ,,daljine", mnogo nervirao zbog Vojvodine (kao i mi koji smo je pratili odavde).
Nažalost, supruga Jelena je bila u pravu i Vujke je, kao racionalan i pametan čovek, poslušao savet.Velika šteta za Vošu (što se vidi iz svih kasnijih godina), ali je bar Legenda sačuvala svoj lični mir, iako verujem, da se i sa te ,,daljine", mnogo nervirao zbog Vojvodine (kao i mi koji smo je pratili odavde).
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Re: Vujadin Boškov
Хвала Чарлију за уплоад као и Турији за коментар. Где смо само изгубили деценије и деценије....лепо је Вујке рекао, нису проблем појединци већ систем.Turija wrote:Sjajan Vujke - aktuelan i danas (i za Reprezentaciju i za Vošu)
Nažalost, supruga Jelena je bila u pravu i Vujke je, kao racionalan i pametan čovek, poslušao savet.Velika šteta za Vošu (što se vidi iz svih kasnijih godina), ali je bar Legenda sačuvala svoj lični mir, iako verujem, da se i sa te ,,daljine", mnogo nervirao zbog Vojvodine (kao i mi koji smo je pratili odavde).
п.с. На мечу са Шпанијом играчи из црвеног-близанца су отворено саботирали игру тима, како би срушили "Лалу" из Новог Сада и на место селектора довели њиховог мага Миљана Миљанића.
Re: Vujadin Boškov
Да ли неко може ово да преведе-
[video]http://www.youtube.com/watch?v=JnmTs0Cn ... re=related[/video]
Вујке је и са Сампдоријом могао да постане шампион-
[video]http://www.youtube.com/watch?v=nzPMTQnB ... re=related[/video]
и наравно, једна од мени најдражих утакмица Сампдорије!
[video]http://www.youtube.com/watch?v=9X8IBKfzE2w[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=JnmTs0Cn ... re=related[/video]
Вујке је и са Сампдоријом могао да постане шампион-
[video]http://www.youtube.com/watch?v=nzPMTQnB ... re=related[/video]
и наравно, једна од мени најдражих утакмица Сампдорије!
[video]http://www.youtube.com/watch?v=9X8IBKfzE2w[/video]
Re: Vujadin Boškov
U proleće 1957. godine, Novi Sad je preplavila prava fudbalska ekstaza. Najverniji navijači Vojvodine nadali su se i očekivali da će generacija Boškova, Veselinovića, Rajkova i Krstića konačno stići do šampionskog trona. U prvih pet kola nastavka prvenstva u sezoni 1956/57, Vojvodina je ostvarila četiri pobede i jedan nerešen rezultat. Zaostatak za vodećim timom prvenstva iznosio je samo jedan bod.
U 19. kolu državnog prvenstva, najbolji sinovi “Srpske atine” na svom terenu trebali su da ugoste jedinog konkuretna za osvajanje državnog prvenstva, tim beogradske Crvene zvezde. Rivalitet između ova dva kluba je i u ono vreme bio izuzetno velik (o tome kako je on započet pročitajte ovde).
Može se slobodno reći da je za ovaj meč vladalo nezapamćeno interesovanje u Novom Sadu. Uprava kluba rešila je da postavi klupe na atletsku stazu kako bi se kapacitet stadiona povećao sa još dodatnih 500 mesta. Fudbaleri beogradskog tima imali su veliku podršku svojih navijača, jer negde oko 2000 gledalaca bodrilo je tim iz prestonice.
Meč je odigran 7. aprila 1957. godine.
Stadion: Vojvodine, gledalaca preko 25000, sudija Nedelkovski(Skoplje). Strelci: Rudinski 64. i I. Popović 87. za Crvenu zvedu i Vukelić 70. za Vojvodinu.
Vojvodina: Vereš, Vučinić, Nikolić, Boškov, Blanarik, Rajkov, Veselinović, Vukelić, Ivoš i Krstić I.
Prvi minuti utakmice protekli su nervoznim napadima oba tima. Zatim je na terenu igrala samo jedna ekipa. Prvo je Vukelić imao izglednu šansu u 7. minutu. Sjajan šut Rajkova sa 20 metara ukrotio je golman Krivokuća, a zatim je golman beogradskog tima uspeo da odbrani i neugodan šut Veselinovića i to u trenutku kada je najbolji napadač Vojvodine izbio sam ispred njega.
Nisu ni gosti bili bez svojih šansi, ali njihovi pokušaji završavali su pored gola ili u sigurnom naručju golamana Vereša. Meč je postao grub, preko svake potrebe, u 36. minutu kada je Tasić oštro faulirao Vukelića. U toj grubosti prednjačili su Beograđani, a sudijska trojka nije pronašla način da zaustavi i sankcioniše takvo ponašanje gostiju.
Rajkov je pred kraj prvog poluvremena, posle duplog pasa sa Vukelićem, uspeo da zaobiđe svoje čuvare, našao se sam ispred golmana Krivokuće, ali traljavo je šutirao i još jedna šansa je otišla u nepovrat.
Drugo poluvreme započelo je sa atacima Vojvodine. Prvu veliku šansu za goste imao je Kostić, kada je sa ivice šesanesterca pogodio prečku golmana Vereša. Aca Ivoš je uzvratio sjajnim volej udarcem sa nekih 17- 18 metara, ali je lopta pogodila stativu.
Šekularac je izveo korner je u 64. minutu, loše je procenio let lopte Vereš, u buketu igrača najbolje se snašao Rudinski i bilo je 1:0 za goste.
Komentari među gledaocima još se nisu stišali kada je stadion u 70. minutu proključao. Zvona, megafoni i ostali navijački pribor Novosađana, koji je pre nekoliko trenutaka stidljivo bio spušten na zemlju, stupio je u dejstvo. Vukelić je podigao stadion na noge. Rajkov je sa loptom došao do korner linije, usledio je centaršut, a za njim trzaj glavom mladog centarfora i rezultat je bio 1:1.
Od tog trenutka oba tima su zaigrala sa otvorenim kartama. Napadi su se smenjivali, ostalo je pitanje ko će pobediti u ovom meču? I kada je već jedan deo gledalaca napustio stadion, pao je odlučujući gol. Cokić je centrirao sa desne strane, lopta je preletela golmana Vereša i u blagom luku počela da pada ispred Rodoljuba Vučinića i Ivana Popovića. Igrač gostiju, Ivan Popović, rukom je „smečovao“ loptu u mrežu. Na opšte iznenađenje sudija je dao znak da se igra nastavi sa centra.
Uzaludni su bili protesti igrača i navijača Vojvodine, Beograđani su stigli do odlučujućeg vođstva u 87. minutu. Prosto je neverovatno da se slična situacija ponovila u Novom Sadu 1995. godine, kada je ponovo ruka igrača Crvene zvezde rešila ishod meča koji je trebao da odredi šampiona države (vidi ovde).
O spornom golu i dešavanjima na terenu Vujadin Boškov je rekao: "To je bio najstrašniji trenutak – prisećao se Boškov - kao hladan tuš je delovao na nas taj gol. Tog momenta sam shvatio: izgubili smo titulu šampiona. Nikada neću zaboraviti tu utakmicu. Taj drugi gol pao je baš u momentu kada sam bio uveren da ćemo osvojiti jedan bod i da ćemo do kraja imati primat... Naša odbrana nije na vreme intervenisala i Cokić, koji se našao na desnoj strani, bacio je loptu slobodnom Popoviću i on je rukom dao gol.
Pognuo sam glavu i zauzeo svoje mesto. I sada mi je strašno kada se toga setim. Možete misliti kako sam se osećao, okružili su me igrači Crvene zvezde i počeli da me vređaju i izazivaju. Nikada mi nije bilo teže.
I sad vidim tu scenu. Pun stadion, svi Novosađani očekuju našu pobedu, a mi pobeđeni napuštamo teren. Izgubili smo utakmicu i titulu prvaka”.
Aca Ivoš je sledeće izjavio o meču: “Užasno smo se svi osećali. Taj drugi gol, iako je rukom postignut, strašno je delovao. Bili smo zbunjeni i smeteni”.
Kada je sudija odsvirao kraj, to je bio znak za veliku radost igrača i navijača gostujućeg tima. Još jednom je potvrđeno nepisano pravilo u našem fudbalu, da su važne samo pobede a kako se dolazi do njih to nikome nije bitno.
Vojvodini je ostao samo žal što je i pored bolje prikazane igre bila poražena u meču. Sve u svemu, poražen je bolji tim, ali bodovi se ne dobijaju za bolju igru već za golove. Zvezda je ostvarila značajnu bodovnu prednost i titula je ponovo otišla u pravcu Beograda. Rukovodstvu, navijačima i fudbalerima Vojvodine ostao je nauk da im je za pobedu protiv državnih projekata, pored dobre igre na terenu, potrebno još puno, puno stvari.
U 19. kolu državnog prvenstva, najbolji sinovi “Srpske atine” na svom terenu trebali su da ugoste jedinog konkuretna za osvajanje državnog prvenstva, tim beogradske Crvene zvezde. Rivalitet između ova dva kluba je i u ono vreme bio izuzetno velik (o tome kako je on započet pročitajte ovde).
Može se slobodno reći da je za ovaj meč vladalo nezapamćeno interesovanje u Novom Sadu. Uprava kluba rešila je da postavi klupe na atletsku stazu kako bi se kapacitet stadiona povećao sa još dodatnih 500 mesta. Fudbaleri beogradskog tima imali su veliku podršku svojih navijača, jer negde oko 2000 gledalaca bodrilo je tim iz prestonice.
Meč je odigran 7. aprila 1957. godine.
Stadion: Vojvodine, gledalaca preko 25000, sudija Nedelkovski(Skoplje). Strelci: Rudinski 64. i I. Popović 87. za Crvenu zvedu i Vukelić 70. za Vojvodinu.
Vojvodina: Vereš, Vučinić, Nikolić, Boškov, Blanarik, Rajkov, Veselinović, Vukelić, Ivoš i Krstić I.
Prvi minuti utakmice protekli su nervoznim napadima oba tima. Zatim je na terenu igrala samo jedna ekipa. Prvo je Vukelić imao izglednu šansu u 7. minutu. Sjajan šut Rajkova sa 20 metara ukrotio je golman Krivokuća, a zatim je golman beogradskog tima uspeo da odbrani i neugodan šut Veselinovića i to u trenutku kada je najbolji napadač Vojvodine izbio sam ispred njega.
Nisu ni gosti bili bez svojih šansi, ali njihovi pokušaji završavali su pored gola ili u sigurnom naručju golamana Vereša. Meč je postao grub, preko svake potrebe, u 36. minutu kada je Tasić oštro faulirao Vukelića. U toj grubosti prednjačili su Beograđani, a sudijska trojka nije pronašla način da zaustavi i sankcioniše takvo ponašanje gostiju.
Rajkov je pred kraj prvog poluvremena, posle duplog pasa sa Vukelićem, uspeo da zaobiđe svoje čuvare, našao se sam ispred golmana Krivokuće, ali traljavo je šutirao i još jedna šansa je otišla u nepovrat.
Drugo poluvreme započelo je sa atacima Vojvodine. Prvu veliku šansu za goste imao je Kostić, kada je sa ivice šesanesterca pogodio prečku golmana Vereša. Aca Ivoš je uzvratio sjajnim volej udarcem sa nekih 17- 18 metara, ali je lopta pogodila stativu.
Šekularac je izveo korner je u 64. minutu, loše je procenio let lopte Vereš, u buketu igrača najbolje se snašao Rudinski i bilo je 1:0 za goste.
Komentari među gledaocima još se nisu stišali kada je stadion u 70. minutu proključao. Zvona, megafoni i ostali navijački pribor Novosađana, koji je pre nekoliko trenutaka stidljivo bio spušten na zemlju, stupio je u dejstvo. Vukelić je podigao stadion na noge. Rajkov je sa loptom došao do korner linije, usledio je centaršut, a za njim trzaj glavom mladog centarfora i rezultat je bio 1:1.
Od tog trenutka oba tima su zaigrala sa otvorenim kartama. Napadi su se smenjivali, ostalo je pitanje ko će pobediti u ovom meču? I kada je već jedan deo gledalaca napustio stadion, pao je odlučujući gol. Cokić je centrirao sa desne strane, lopta je preletela golmana Vereša i u blagom luku počela da pada ispred Rodoljuba Vučinića i Ivana Popovića. Igrač gostiju, Ivan Popović, rukom je „smečovao“ loptu u mrežu. Na opšte iznenađenje sudija je dao znak da se igra nastavi sa centra.
Uzaludni su bili protesti igrača i navijača Vojvodine, Beograđani su stigli do odlučujućeg vođstva u 87. minutu. Prosto je neverovatno da se slična situacija ponovila u Novom Sadu 1995. godine, kada je ponovo ruka igrača Crvene zvezde rešila ishod meča koji je trebao da odredi šampiona države (vidi ovde).
O spornom golu i dešavanjima na terenu Vujadin Boškov je rekao: "To je bio najstrašniji trenutak – prisećao se Boškov - kao hladan tuš je delovao na nas taj gol. Tog momenta sam shvatio: izgubili smo titulu šampiona. Nikada neću zaboraviti tu utakmicu. Taj drugi gol pao je baš u momentu kada sam bio uveren da ćemo osvojiti jedan bod i da ćemo do kraja imati primat... Naša odbrana nije na vreme intervenisala i Cokić, koji se našao na desnoj strani, bacio je loptu slobodnom Popoviću i on je rukom dao gol.
Pognuo sam glavu i zauzeo svoje mesto. I sada mi je strašno kada se toga setim. Možete misliti kako sam se osećao, okružili su me igrači Crvene zvezde i počeli da me vređaju i izazivaju. Nikada mi nije bilo teže.
I sad vidim tu scenu. Pun stadion, svi Novosađani očekuju našu pobedu, a mi pobeđeni napuštamo teren. Izgubili smo utakmicu i titulu prvaka”.
Aca Ivoš je sledeće izjavio o meču: “Užasno smo se svi osećali. Taj drugi gol, iako je rukom postignut, strašno je delovao. Bili smo zbunjeni i smeteni”.
Kada je sudija odsvirao kraj, to je bio znak za veliku radost igrača i navijača gostujućeg tima. Još jednom je potvrđeno nepisano pravilo u našem fudbalu, da su važne samo pobede a kako se dolazi do njih to nikome nije bitno.
Vojvodini je ostao samo žal što je i pored bolje prikazane igre bila poražena u meču. Sve u svemu, poražen je bolji tim, ali bodovi se ne dobijaju za bolju igru već za golove. Zvezda je ostvarila značajnu bodovnu prednost i titula je ponovo otišla u pravcu Beograda. Rukovodstvu, navijačima i fudbalerima Vojvodine ostao je nauk da im je za pobedu protiv državnih projekata, pored dobre igre na terenu, potrebno još puno, puno stvari.
Re: Vujadin Boškov
Вујке vs Сантрач, гледајте од 7,24
[video]http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... eQA#t=448s[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... eQA#t=448s[/video]
Re: Vujadin Boškov
Ел Гранде Вујке!
