http://www.sportal.rs/news.php?news=78895" onclick="window.open(this.href);return false;
Citao sam ovaj clanak i posle njega ne mogu da odolim a da ne kazem neke stvari.
Stvar je ta da razumem nezadovoljstvo mnogih prema upravi. Ali ono sto me brine oko Vose je: koja je alternativa? Recimo, moram da kazem da je Vosa zadnjih godina mnogo dobrih stvari uradila. Recimo, da je klub u normalnoj zemlji gde postoji zakon i gde se postuju prava, Vosa bi imala barem jednu titulu u ovim zadnjim sezonama, a vrlo moguce i vise. Svi znamo da Vosi nije dozvoljeno da uzme titule. E sad, cinjenica je da su neprijatelji Vose uspeli da okrenu i navijace Vose protiv uprave ali isto tako se u isti dzak kritike stave i neke dobre stvari koje su uradjene. Recimo, Vosa je koliko toliko uspela da postane nacionalni brend, i povratila je mesto pri vrhu koje jos pripada. Zasluzila je te titule koje su joj oduzete dobrim radom na stvaranju tima. Bilo je perioda u poslednjim sezonama kada je Vosa igrala najlepsi fudbal u zemlji. Dovedena su pojacanja koja cak ni blizanci u mnogo laksim okolnostima i pored sve pomoci Toleta nisu uspeli, kao Apija, Mereba, Plec i sad Grin (tek ce te ga videti bolje i shvatiti da je on najvece pojacanje ovoga leta ne samo u Srbiji, nego u celoj ex-Yu). Stvoreni su Stevanovic, Katai, Poletanovic, Mitosevic, Medojevic, Brkic, itd. Skola radi punom parom, omladinci su prvaci. Dovode se talenti iz Vojvodine, ali Vojvodina zadnjih godina je klub u Srbiji koji najvise talenata iz regiona isto dovodi. Ime Vojvodine je postalo redovno na spiskovima mladih reprezntacija i Srbije i regiona. I upravo radite ono za sta se cela zemlja slaze, a to je da na mlade snage dodajete nekoliko kvalitetnih uvoza. Bilo je tu i promasaja naravno, ali i jedan Real Madrid ima promasaje, to je neminovno, tu je upravo i sarm fudbal, jer nije precizna nauka.
Ono jedino sto fali je bolji skauting. Nekad je sokantno videti kako se posle jednog iznenadjujuce kvalitetnog transfera odjedanput dovode igraci sokantno razlicite kategorije. Cini mi se da je uprava shvatila da je procenat bivsih igraca vecitih koji se isplatio znatno manji u odnosu od onih koji su se ispostavili kao promasaji, i mislim da je to pozitivno, jer licno smatram da je bolje dati sansu onda mladom iz skole nego dovoditi neke istrosene igrace koji gledaju na Vosu kao privremenu destinaciju dok ne nadju nesto bolje. I najvaznije je da mi se cini da je uprava shvatila da ko se najbolje isplatio Vosi su svoji mladi igraci i dobri stranci.
I sad da se vratim clanku. Moze ova uprava da ima mnoge mane, ali nacin rada ipak vise lici na jedan jak nacionalan tim, nego na neki lokalni tim kakvog mi se cini da recimo Vislavki preporucuje. Mislim da isto tako Vislavski zaboravlja da je Vojvodina u periodu stare Juge bila isto nacionalno orijentisana, u smislu da je njen igracki kadar bio sacinjen od dobrih igraca iz skoro cele Jugoslavije. Ta tendencija lokalpatriotizma mislim da je kontraproduktivna klubu sa dimenzijama Vose, i cak i taj populizam koji je uprava pokusala da iskoristi tim parolama krajnje cinicak i pogresan. Vojvodina nije vise samo klub Vojvodjana i Novosadjana, Vojvodina je vec odavno klub koji je nacionalan, jer znam da ima simpatizere i u Uzicu, i Banja Luci, Vukovaru, i Niksicu pa cak i u Skoplju. Vojvodina bi sa boljim marketingom i jacom politikom preorijentisanom u razvijen klub i alternativa blizancima lako mogla te simpatizere da pretvori u navijace (nesto kao Hajduk Split u staroj Jugi).
Vosa treba da se jos jace preorijentise u nacionalni klub, i pogresno bi bilo ograniciti ga insistiranjem na lokalpatriotizam. Svako mesto ima svoj lokalni klub, a Vojvodina je uvek predstavljala vise od samog Novog Sada. Mislim da je put uspeha za Vojvodinu nastaviti ovim radom i pojacati jos vise skauting, a imati ambicije u celoj Srbiji, pa i sire. Vojvodina je jedini klub u Srbiji koji moze da stvori "veliku trojku" u Srbiji i da bude predstavnik svih srba (opet, pa i sire) koji se ne identifikuju sa beogradskim blizancima. (Nesto slicno je Valensija u Spaniji, koja ima simpatizere po celoj Spaniji i nije limitovana samo Valensiji). Uspesna uprava treba da bude ta koja bude umela da ovaj potencijal iskoristi. Ali to se nikad nece postici lokalpatriotizmom i laznim pricama kako je lokalpatriotizam koren kluba. Krajnje, Vojvodina je jos u samom pocetku bila ambiciozan klub u kojem su igrali igraci iz raznih krajeva, i u kojem su se cak stranci u ono doba dovodili, klub koji je medju prvima uveo profesionalizaciju i dovodio najbolje strucnjake iz inostranstva da budu treneri. To je tradicija i koren kluba. To je razlika izmedju kluba sa nacionalnim ambicijama kao sto Vojvodina prirodno treba da bude, ili jednog obicnog lokalnog kluba sa sredine tabele (sto bi taj lokalpatriotizam neizbezno postigao).
