ElMaestro13 wrote: ↑Sun Dec 29, 2024 1:57 pm
Što se tiče Lalatovića, ko smatra njegovim uspehom drugo mesto u Nišu, taj nema pojma o stvarima u srpskom fudbalu.
Pa upravo to. Zato i napisah ono posle, ali ajde eto.
Sto se tice stranog trenera, ponovicu nesto sto cesto kazem i kad pricamo o dolasku igraca i dolasku trenera u srpski fudbal - ne mozemo posmatrati klub u vakuumu. Vojvodini bi itekako dobro dosao strani trener, sa ovakvom infrastrukturom i resursima za nase uslove. O internacionalnom karakteru prvog tima da i ne pricam. Ipak, Vojvodina ne postoji u vakuumu, vec u okolnostima koje prate srpski fudbal i drustvo uopste. Za pravog, dobrog stranog trenera mi
mozda imamo novca, ali tu su i drugi faktori:
1. Ime
Situacija je takva da mozemo da biramo izmedju imena i kvaliteta, jer neko sa oba sigurno nece doci u srpski fudbal. To je nemoguca misija privuci. Dakle, mozemo da se nadamo nekom nebrusenom dijamantu, trenerskoj verziji Serija. S druge strane, mozemo da rehabilitujemo neko zvucno ime bez nekih trenerskih uspeha (kao zvezda sa Sa Pintom ili Spartak sa Kerzakovim npr). Ne mozemo mi dovesti nekog trofejnog trenera iz okruzenja, a da valja i da je ime koje ce igraci postovati.
2. Autoritet
U drustvu u kojem zivimo nalaze da se ovo dosta nadovezuje na ono prvo. Mozemo da dovedemo neko relativno provereno ime, koje samo po sebi nije preterano zvucno. Barak Bahar je jedno tako ime bio i videli smo kako je prosao. Papreno placen, sa ozbiljnim rezultatima iza sebe. Ovde je trajao polusezonu. Zasto? Zato sto ovo nisu normalni fudbalski uslovi. Ovde uspevaju likovi poput Milojevica, Stankovica, Stanojevica i slicnih. Imaju dovoljan autoritet medju domacim igracima da drze svlacionicu pod kontrolom. Strani trener taj luksuz nema, jer to zahteva malo dublje poznavanje drustva, socioekonomskih pojava i svega u cemu ovi momci odrastaju i stvari koje ponesu u tu svlacionicu kad postanu seniori.
3. Strpljenje
Jos jedna stvar koju malo ko ovde ima. Kako vreme sve vise odmice, sve ga manje imamo i trazimo resenje koje ce odmah da proradi, kao da ima carobni stapic, jer smo citave decenije sprcali u neka prelazna resenja, poluproizvode i pokusavali da se kao klub je*emo, a da nam ne udje. Ako igrac ima period prilagodjavanja, pa se to odrazi na ekipu, zamislite da ga ima trener. Koliko vas je ovde spremno da podigne ruku za trenera koji ce uspostaviti sistem, ako ce mu za to trebati dve godine? Ovde jako malo trenera zapravo izdrzi vise od sezone. Generalno u srpskom fudbalu, a pogotovo u Vojvodini. Poslednji je bio upravo ovaj kojeg danas opravdano teramo.
Strani trener je poslednje sto nam treba u ovakvim okolnostima u i oko kluba. Bacanje para u bunar. Ja bih doveo nekog solidnog domaceg. Nista vise. Samo da je solidan i da moze da nas drzi na povrsini dok se ne dogodi barem jedna od sledece dve stvari:
- Gojko ne pokaze da ima sve sto nam treba, i ne izgradimo potom sistem sa njim u centru
- Srpski fudbal ne prodje kroz potrebne promene posle kojih strani trener moze da izdrzi duze od pola sezone-sezonu
