Da, Čeda Maras je sigurno ušao među golmanske Legende Vojvodine.Odbranio je more penala (u penal ruletu te Šampionske sezone). Iako je moj omiljeni igrač bio Šele, veoma mi je drago ovo podsećanje na Čedu Marasa, čiji doprinos, za kratko vreme provedeno u Voši, veoma cenim.
Voleo sam, još jednog, veoma značajnog igrača te generacije, takođe, u dosta velikoj senci poznatijih imena, međutim, gotovo glavne karike Vošine odbrane: pomalo zaboravljenog Gorana Kartaliju.Momak je tako britko i hitro igrao libera, da je sasekao svaku opasnost u kontri gostiju.Za skok igru malo niži, ali nije se dao, dok su mu dobro pomagali visoki Tanjga, Vujačić, Milovac, pa i borbeni Šapura.
Eh, kad bi, opet, skockali neku ekipu za 2014u.
Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Opet nam predstoji utakmica sa crnima sto mi uvek izaziva navalu secanja. Pisao sam vec ranije na ovoj i drugim temama o mom dedi i ocu koji su imali presudnu ulogu da zavolim Stari Klub najlepsih boja na svetu. Ali nisam spominjao do sada jednu posebnu povezanost te price sa upravo crnim drzavnim mezimcetom sa Topciderskog Brda. Tako da cu sada o svemu tome malo detaljnije.
Moje detinstvo je proticalo pola-pola na novosadskoj Slanoj Bari kod dede i babe po maminoj strani i u Molu kraj Tise gde sam se i rodio i odakle su mi tata i njegovi. Prve moje uspomene vezane za fudbal su u glavnim ulogama imale lokalne klubove Backu (u kojoj je nekoliko mojih rodjaka igralo) i Proleter (gde je moj deda bio jedan od osnivaca i golman prve generacije tog kluba). U familije se vecma navijalo za Vojvodinu kako sa jedne tako i sa druge strane, no medju sirom rodbinom je bilo dosta navijaca i ona dva kluba - narocito medju tecama koji su ozenili moje tetke.
Imao sam tako negde 4-5 godina, tu negde pred polazak u zabaviste, kao malog su me kada dodjemo sa mojima u Novi Sad razni rodjaci voleli vodati po gradu, na Petrovaradin, u Dunavski Park da gledamo labudove, da hranimo golubove na trgu kod Miletica... Tako jednom jedan od mojih teca, veliki grobar, ugleda negde na Zmaj Jovinoj stand na kome su se prodavale razne dzidzabidze izmedju ostalih i decji kacketi klubova tadasnje "velike cetvorke" (i tada krajem 70-tih je to tako bilo da se lakse mogao naci njihov rekvizit u Novom Sadu nego nas) i nameracio se da mi kupi partizanovu kapu. Ja naravno jos nisam znao da citam ali boje sam bogami vec razaznavao - napredan mali
- i samo vicem necu taj hocu ovaj i prstom pokazujem na crveno-belo. I sto ovaj vise navaljuje da mi kupi crno-belo ja u vecu dreku i galamu. I tako mi na kraju kupi zvezdinu kapu, cisto da mi nesto kupi 
Da ste videli scene - ne zna se ko je vise pokisao, ja sa tom kapom na glavi (zavrsila je na kraju na dnu ormana, nisam je ni nosio nadjoh je kasnije tek prilikom jedne selidbe kad sam vec bio tinejdzer kad se ekspresno preselila u dju**e), teca-grobar koji me takvog vodi za ruku ili deda kad nas je obojicu ugledao. Samo se moj tata grohotom svemu tome smejao.
Videvsi da je djavo odneo salu, od tada me je deda uzeo pod svoje i vise nikome od ne-Slaninarskog dela familije nije bilo dozvoljeno da mi puni glavu glupostima. Od onda su pocela "predavanja" o Vujketu, Tozi i ostalim legendama naseg kluba, pa citanje iz njegove kolekcije novinskih isecaka sa izvestajima sa nasih utakmica... Kod njega sam inace video i neke materijale iz vremena kad su nas komunisti preimenovali u Slogu, imao je i znacku sa tim grbom u svojoj kolekciji (a kolekcija je nestala nakon njegove smrti, najverovatnije je baba budzasto prodala iz ljubomore sto se ceo zivot morala takmiciti sa dedinom najvecom ljubavi).
Dok je branio u Proleteru jedared je deda igrao prijateljsku utakmicu protiv Vojvodine (ne pitajte me za tacne detalje, davno sam cuo tu pricu od njega) i za prvo poluvreme je primio 12 golova. Kaze da je svaki proslavljao zajedno sa Vosinim igracima i da su ga nakon 3-4 vec poceli terati od sebe. "Sta ja mogu kad mi je najvolije da Vojvodina da gol!" U drugom poluvremenu su ga ostavili na klupi. 
Prvi put sam na jednu utakmicu Vojvodine otisao sa dedom, tatom, gorepomenutim tecom-grobarom i njegovim bratom, mislim da je negde 1980. ili 1981. bila u pitanju, ja negde 7-8 godina (pioniri Titovi mi smo vojska prava ) i bas utakmica Vojvodina - Partizan. Padala je sitna kisa, ja jedva da sam nesto mogao u guzvi da vidim sa zapadne tribine (to me jako nerviralo, jer sam se navikao na gledanje fudbala "beton lige" gde nema mase na utakmici pa sam i onako mali mogao da vidim terem). Utakmica se zavrsila 1:1, izjednacili smo pred kraj autogolom grobarskog centarhalfa (to sam video, zabio glavom odbitak od stative posle naseg suta). E onda je krenulo podjebavanje grobarskog dela ekspedicije, kao "kakav ste mi vi klub pa mi ne moramo ni gol da vam damo vi ga sami sebi zabijate"! 
Deda me je vodio na Vosu svaki put kad bih bio u Novom Sadu a mi igramo kod kuce, a dolazio sam kod dede i babe skoro svakog vikenda a cesto provodio i po ceo raspust kod njih. Nazalost uskoro je oboleo od srca, i nakon infarkta lekari su mu zabranili da ide na utakmice jer se tamo puno nervira. Onda je pocelo religiozno slusanje kombinovanih radio-prenosa, cuveno "Vreme sporta i razonode" i pracenje rezultata Prve savezne lige. Nakon drugog infarkta lekari su mu i to zabranili, no on je nekako uvek bas u to vreme "imao neka posla u supi" gde je drzao svoj pecaroski pribor i krisom od babe na malom tranzistoru tiho slusao prenose.
Preziveo je deda "segrta" i "kalfu", ali treci infarkt "majstor" ga je dotukao u 59. godini zivota. Nije stigao da se raduje drugoj sampionskoj tituli.
Moj cale je bio u najmanju ruku cudan lik, u mladosti boem koji je voleo brzinu pretrpeo je 1970. tesku saobracajnu nesrecu koja ga je poslala u komu nakon cega je imao odredjenih problema. Recimo, secao se do u najsitniji detalj dogadjaja od pre nesrece dok su mu se nakon toga secanja mesala. Toliko puta mi je prepricavao neke od utakmica voljenog Kluba koje je gledao, bravurozne odbrane Pantelica i neuhvatljive begove Silvike Takaca. A kad bismo zajedno gledali tekme svakih 15 minuta me pita "sine, protiv koga ovo igramo" i "koji je rezultat" ne mogavsi zbog ostecenja kratkotrajne memorije da isprati dogadjaje na terenu. Kasnije mu se to sve kako-tako slozi u glavi pa zapamti nesto pravo nesto krivo. No svako od nas svoj krst nosi i svaki greh iz mladosti kad-tad dodje na naplatu, ovo je bio njegov.
Najvise mi je prepricavao utakmicu koju je gledao kad je bio u vojsci u Beogradu kada je Takac nasred JNA silovao partizan. On je tada pobegao u grad i na uniformu se ufurao na vojni stadion, tamo se na tribini opkladio sa nekim Beogradjanima da ce Vosa da ih razbije i posle sa njima otisao u kafanu i napili su se k'o guzice
a onda su naisli vojni panduri pa je tu i tamo malko poplaveo... 
Na leto pre dve godine javili su mi da je tata ozbiljno bolestan, sumnjalo se na rak (sto se kasnije pokazalo tacnim), ja sam batalio sve ovde u Kanadi i krenuo kuci da budem sa njim. Tokom godina smo se udaljili, on je pio sve vise i vise, mama ga je najurila od kuce... Proveo sam sa njim zadnjih mesec i kusur dana, bio je na nezi u jednoj instituciji, bio sam tamo svako pre i posle podne koliko god su mi dozvoljavali. Nakon mnogo godina pricali smo o mnogim stvarima, za tih mesec dana vise nego za pola zivota. Pitao bi me cesto za Vosine rezultate, to je bila Kizina "ciribu-ciriba" sezona. Blizilo se 7. kolo i utakmica sa tada izvikanom ekipom partizana predstavnikom Srbije u UEFA Ligi Sampiona ("tim vam igra ligu sampiona..."
) ja se sve uzvrpoljio, ide mi se na utakmicu a ne mogu da ga ostavim, on to vidi na meni iako mu nista nisam govorio.
(Svaki put otkad sam preko okeana kad sam dolazio u Rodni Kraj uvek bih isao na Vosine utakmice, samo tada nisam. Ipak je otac samo jedan a fudbala ce biti i sa mnom i bez mene.)
I kaze on meni, sine idi na utakmicu. To vece smo se oprostili i na odlasku mi kaze: "Ih, partizan, i to mi je bas neki klub. RAZBICEMO IH!"
Odoh za Novi Sad i sutra sa bracelom na utakmicu na zapadnu tribinu, laganih 2:0, totalna nemoc "velikog" crnog
koja se ogledala u grubostima i provokacijama (a ni nasi im nisu ostali duzni) i gomilom kartona na obe strane a moglo ih je mirne duse biti jos toliko. Ali taj osecaj kada na tom delu tribine preovladjujuci grobari polako postaju sve tisi i tisi dok mi postajemo sve ludji i ludji... 
Posle utakmice na pivo pa kod bratovih na spavanje i jutarnjim autobusom nazad za selo kod caleta. Barem je takav bio plan. Rano ujutro zvoni telefon. Iskreno saucesce, otac vam je preminuo.
Nisam ni stigao da mu javim da je bio u pravu.
I opet ce se ove godine tako poklopiti da stizem u Rodni Kraj bas na vreme za utakmicu sa crnima. Svasta se izdogadjalo u i oko kluba izmedju te poslednje utakmice koju sam uzivo gledao na Karadjordju pre dve godine i danas, vise toga ruznog nego lepog. Realno sve je manje objektivnih razloga da se neko nervira oko Vose i njenih rezultata - sve je to uzalud kada se oni koji bi trebali o tome da brinu ni najmanje ne nerviraju. Nego jos te i zajebavaju zato sto se ti nerviras.
Vecina likova ove moje price su danas na onom svetu. Ali eto bas zbog njih, i bas u inat svim uzurpatorima koji su nam okupitali klub i koji krcme slavno ime i stogodisnju tradiciju kao da im je to babo u amanet ostavio, ja cu opet biti tamo.
Jebes rezultat, ovo je vise od igre.
Moje detinstvo je proticalo pola-pola na novosadskoj Slanoj Bari kod dede i babe po maminoj strani i u Molu kraj Tise gde sam se i rodio i odakle su mi tata i njegovi. Prve moje uspomene vezane za fudbal su u glavnim ulogama imale lokalne klubove Backu (u kojoj je nekoliko mojih rodjaka igralo) i Proleter (gde je moj deda bio jedan od osnivaca i golman prve generacije tog kluba). U familije se vecma navijalo za Vojvodinu kako sa jedne tako i sa druge strane, no medju sirom rodbinom je bilo dosta navijaca i ona dva kluba - narocito medju tecama koji su ozenili moje tetke.
Imao sam tako negde 4-5 godina, tu negde pred polazak u zabaviste, kao malog su me kada dodjemo sa mojima u Novi Sad razni rodjaci voleli vodati po gradu, na Petrovaradin, u Dunavski Park da gledamo labudove, da hranimo golubove na trgu kod Miletica... Tako jednom jedan od mojih teca, veliki grobar, ugleda negde na Zmaj Jovinoj stand na kome su se prodavale razne dzidzabidze izmedju ostalih i decji kacketi klubova tadasnje "velike cetvorke" (i tada krajem 70-tih je to tako bilo da se lakse mogao naci njihov rekvizit u Novom Sadu nego nas) i nameracio se da mi kupi partizanovu kapu. Ja naravno jos nisam znao da citam ali boje sam bogami vec razaznavao - napredan mali
- i samo vicem necu taj hocu ovaj i prstom pokazujem na crveno-belo. I sto ovaj vise navaljuje da mi kupi crno-belo ja u vecu dreku i galamu. I tako mi na kraju kupi zvezdinu kapu, cisto da mi nesto kupi Da ste videli scene - ne zna se ko je vise pokisao, ja sa tom kapom na glavi (zavrsila je na kraju na dnu ormana, nisam je ni nosio nadjoh je kasnije tek prilikom jedne selidbe kad sam vec bio tinejdzer kad se ekspresno preselila u dju**e), teca-grobar koji me takvog vodi za ruku ili deda kad nas je obojicu ugledao. Samo se moj tata grohotom svemu tome smejao.
Videvsi da je djavo odneo salu, od tada me je deda uzeo pod svoje i vise nikome od ne-Slaninarskog dela familije nije bilo dozvoljeno da mi puni glavu glupostima. Od onda su pocela "predavanja" o Vujketu, Tozi i ostalim legendama naseg kluba, pa citanje iz njegove kolekcije novinskih isecaka sa izvestajima sa nasih utakmica... Kod njega sam inace video i neke materijale iz vremena kad su nas komunisti preimenovali u Slogu, imao je i znacku sa tim grbom u svojoj kolekciji (a kolekcija je nestala nakon njegove smrti, najverovatnije je baba budzasto prodala iz ljubomore sto se ceo zivot morala takmiciti sa dedinom najvecom ljubavi).
Dok je branio u Proleteru jedared je deda igrao prijateljsku utakmicu protiv Vojvodine (ne pitajte me za tacne detalje, davno sam cuo tu pricu od njega) i za prvo poluvreme je primio 12 golova. Kaze da je svaki proslavljao zajedno sa Vosinim igracima
i da su ga nakon 3-4 vec poceli terati od sebe. "Sta ja mogu kad mi je najvolije da Vojvodina da gol!" U drugom poluvremenu su ga ostavili na klupi. Prvi put sam na jednu utakmicu Vojvodine otisao sa dedom, tatom, gorepomenutim tecom-grobarom i njegovim bratom, mislim da je negde 1980. ili 1981. bila u pitanju, ja negde 7-8 godina (pioniri Titovi mi smo vojska prava
) i bas utakmica Vojvodina - Partizan. Padala je sitna kisa, ja jedva da sam nesto mogao u guzvi da vidim sa zapadne tribine (to me jako nerviralo, jer sam se navikao na gledanje fudbala "beton lige" gde nema mase na utakmici pa sam i onako mali mogao da vidim terem). Utakmica se zavrsila 1:1, izjednacili smo pred kraj autogolom grobarskog centarhalfa (to sam video, zabio glavom odbitak od stative posle naseg suta). E onda je krenulo podjebavanje grobarskog dela ekspedicije, kao "kakav ste mi vi klub pa mi ne moramo ni gol da vam damo vi ga sami sebi zabijate"! Deda me je vodio na Vosu svaki put kad bih bio u Novom Sadu a mi igramo kod kuce, a dolazio sam kod dede i babe skoro svakog vikenda a cesto provodio i po ceo raspust kod njih. Nazalost uskoro je oboleo od srca, i nakon infarkta lekari su mu zabranili da ide na utakmice jer se tamo puno nervira. Onda je pocelo religiozno slusanje kombinovanih radio-prenosa, cuveno "Vreme sporta i razonode" i pracenje rezultata Prve savezne lige. Nakon drugog infarkta lekari su mu i to zabranili, no on je nekako uvek bas u to vreme "imao neka posla u supi" gde je drzao svoj pecaroski pribor i krisom od babe na malom tranzistoru tiho slusao prenose.
Preziveo je deda "segrta" i "kalfu", ali treci infarkt "majstor" ga je dotukao u 59. godini zivota. Nije stigao da se raduje drugoj sampionskoj tituli.
Moj cale je bio u najmanju ruku cudan lik, u mladosti boem koji je voleo brzinu pretrpeo je 1970. tesku saobracajnu nesrecu koja ga je poslala u komu nakon cega je imao odredjenih problema. Recimo, secao se do u najsitniji detalj dogadjaja od pre nesrece dok su mu se nakon toga secanja mesala. Toliko puta mi je prepricavao neke od utakmica voljenog Kluba koje je gledao, bravurozne odbrane Pantelica i neuhvatljive begove Silvike Takaca. A kad bismo zajedno gledali tekme svakih 15 minuta me pita "sine, protiv koga ovo igramo" i "koji je rezultat" ne mogavsi zbog ostecenja kratkotrajne memorije da isprati dogadjaje na terenu. Kasnije mu se to sve kako-tako slozi u glavi pa zapamti nesto pravo nesto krivo. No svako od nas svoj krst nosi i svaki greh iz mladosti kad-tad dodje na naplatu, ovo je bio njegov.
Najvise mi je prepricavao utakmicu koju je gledao kad je bio u vojsci u Beogradu kada je Takac nasred JNA silovao partizan. On je tada pobegao u grad i na uniformu se ufurao na vojni stadion, tamo se na tribini opkladio sa nekim Beogradjanima da ce Vosa da ih razbije i posle sa njima otisao u kafanu i napili su se k'o guzice
a onda su naisli vojni panduri pa je tu i tamo malko poplaveo... Na leto pre dve godine javili su mi da je tata ozbiljno bolestan, sumnjalo se na rak (sto se kasnije pokazalo tacnim), ja sam batalio sve ovde u Kanadi i krenuo kuci da budem sa njim. Tokom godina smo se udaljili, on je pio sve vise i vise, mama ga je najurila od kuce... Proveo sam sa njim zadnjih mesec i kusur dana, bio je na nezi u jednoj instituciji, bio sam tamo svako pre i posle podne koliko god su mi dozvoljavali. Nakon mnogo godina pricali smo o mnogim stvarima, za tih mesec dana vise nego za pola zivota. Pitao bi me cesto za Vosine rezultate, to je bila Kizina "ciribu-ciriba" sezona. Blizilo se 7. kolo i utakmica sa tada izvikanom ekipom partizana predstavnikom Srbije u UEFA Ligi Sampiona ("tim vam igra ligu sampiona..."
) ja se sve uzvrpoljio, ide mi se na utakmicu a ne mogu da ga ostavim, on to vidi na meni iako mu nista nisam govorio.(Svaki put otkad sam preko okeana kad sam dolazio u Rodni Kraj uvek bih isao na Vosine utakmice, samo tada nisam. Ipak je otac samo jedan a fudbala ce biti i sa mnom i bez mene.)
I kaze on meni, sine idi na utakmicu. To vece smo se oprostili i na odlasku mi kaze: "Ih, partizan, i to mi je bas neki klub. RAZBICEMO IH!"
Odoh za Novi Sad i sutra sa bracelom na utakmicu na zapadnu tribinu, laganih 2:0, totalna nemoc "velikog" crnog
koja se ogledala u grubostima i provokacijama (a ni nasi im nisu ostali duzni) i gomilom kartona na obe strane a moglo ih je mirne duse biti jos toliko. Ali taj osecaj kada na tom delu tribine preovladjujuci grobari polako postaju sve tisi i tisi dok mi postajemo sve ludji i ludji... Posle utakmice na pivo pa kod bratovih na spavanje i jutarnjim autobusom nazad za selo kod caleta. Barem je takav bio plan. Rano ujutro zvoni telefon. Iskreno saucesce, otac vam je preminuo. Nisam ni stigao da mu javim da je bio u pravu.
I opet ce se ove godine tako poklopiti da stizem u Rodni Kraj bas na vreme za utakmicu sa crnima. Svasta se izdogadjalo u i oko kluba izmedju te poslednje utakmice koju sam uzivo gledao na Karadjordju pre dve godine i danas, vise toga ruznog nego lepog. Realno sve je manje objektivnih razloga da se neko nervira oko Vose i njenih rezultata - sve je to uzalud kada se oni koji bi trebali o tome da brinu ni najmanje ne nerviraju. Nego jos te i zajebavaju zato sto se ti nerviras.
Vecina likova ove moje price su danas na onom svetu. Ali eto bas zbog njih, i bas u inat svim uzurpatorima koji su nam okupitali klub i koji krcme slavno ime i stogodisnju tradiciju kao da im je to babo u amanet ostavio, ja cu opet biti tamo.
Jebes rezultat, ovo je vise od igre.
I'm an island, surrounded by a sea of idiots!
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Svaka cast za tekst.
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Radoye wrote:Jebes rezultat, ovo je vise od igre.
Где год да играш, прати те твоја Фирма!
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Uhhh...
Gojko Kacar wrote:
Najviše se radujem kada postižem golove titovim blizancima i nadam se da će ih biti još puno u karijeri.
Najviše se radujem kada postižem golove titovim blizancima i nadam se da će ih biti još puno u karijeri.
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Уххх,Радоје.... 
Ово је више од игре, борба против оних на терену као и оних који нам уништавају клуб!Radoye wrote:Jebes rezultat, ovo je vise od igre.
-
Firmin mali
- Posts: 181
- Joined: Thu Jan 20, 2011 12:17 pm
- Location: Vojvodina
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
podbara wrote:Уххх,Радоје....
Ово је више од игре, борба против оних на терену као и оних који нам уништавају клуб!Radoye wrote:Jebes rezultat, ovo je vise od igre.
Sve te emocije od gore,strasno,prica za citanke
prica puna ljubavi,porodicne,navijacke,ostao sam bez reci,ako nam se ikad putevi sretnu kad dodjes tu u Novi Sad i na Vosu posle tekme imas pice od mene,ovo svom sinu jednog dana da ostavim da procita,svaka cast !
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Svaka čast Radoye , sjajan tekst, hvala ti što si ovo podelio na forumu.
Primetio sam da se u zadnje vreme pojavilo par novih članova na forumu koji dižu tenzije bez ikakve potrebe, vređaju i teraju moderatore da banuju. Iako sam i ja relativno novi na forumu, tj. tek od skora učestvujem kao član u diskusijama, uvek sam znao kakav je Voša gospodski klub a pogotovu mi njeni navijači. Bilo bi šteta da se razvodni kvalitet ovog foruma, da ne izgubi smisao kao što je počela naša severnija tribina. Ovaj tekst bi trebao da pročita svaki novi forumaš pre nego što da sebi za pravo da replicira takvom navijaču.
, sjajan tekst, hvala ti što si ovo podelio na forumu. Primetio sam da se u zadnje vreme pojavilo par novih članova na forumu koji dižu tenzije bez ikakve potrebe, vređaju i teraju moderatore da banuju. Iako sam i ja relativno novi na forumu, tj. tek od skora učestvujem kao član u diskusijama, uvek sam znao kakav je Voša gospodski klub a pogotovu mi njeni navijači. Bilo bi šteta da se razvodni kvalitet ovog foruma, da ne izgubi smisao kao što je počela naša severnija tribina. Ovaj tekst bi trebao da pročita svaki novi forumaš pre nego što da sebi za pravo da replicira takvom navijaču.
To je nažalost suština priče, mislim da je sve manje razloga i lepih priča zbog kojih bi neki novi klinci počeli da navijaju za Vošu. Kao što si rekao ostaje samo jedan pravi razlog a to je:Radoye wrote: Realno sve je manje objektivnih razloga da se neko nervira oko Vose i njenih rezultata - sve je to uzalud kada se oni koji bi trebali o tome da brinu ni najmanje ne nerviraju.
Još jednom,svaka čast za inspirativan tekst, opet sam naložen za subotnji derbi iako znam da ne bih trebaoRadoye wrote: inat svim uzurpatorima koji su nam okupitali klub i koji krcme slavno ime i stogodisnju tradiciju kao da im je to babo u amanet ostavio, ja cu opet biti tamo.
What else are you gonna do on a Saturday?
http://www.youtube.com/watch?v=aF0uxqolMMk" onclick="window.open(this.href);return false;
http://www.youtube.com/watch?v=aF0uxqolMMk" onclick="window.open(this.href);return false;
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Ovo je jedna od onih prica sto teraju suze na oci i zbog kojih smo mi, Slaninari, posebna sorta. Sto rekose moji prethodnici- uhh...
POŠTO OBRAZ ???!!!
-
novosadjanin
- Posts: 1354
- Joined: Mon Nov 13, 2006 12:30 pm
- Location: CURVA OCCIDENTALE
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Respekt Radoje
Sergej Milinković-Savić: "Navijač sam Vojvodine, Mislim da mi koji smo ponikli u Vojvodini ne treba da igramo za crvenu zvezdu i partizan".
-
Brick Liman
- Posts: 827
- Joined: Wed May 02, 2007 3:54 pm
- Location: Tower Blocks Liman
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Radoye 
Deca su posla u noc da se igraju ...
... MODERNA OMLADINA!
https://www.youtube.com/watch?v=Md0lG-4nTFc" onclick="window.open(this.href);return false;
... MODERNA OMLADINA!
https://www.youtube.com/watch?v=Md0lG-4nTFc" onclick="window.open(this.href);return false;
-
One and only
- Posts: 481
- Joined: Sun Sep 27, 2009 8:08 pm
- Location: Zapad
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Hvala Radoye za priču... veruj mi ostaće mi duboko u srcu.
Veruj mi,u subotu na Zapadu, misliću na ovi priču... pogotovo tvog dedu, oca i tebe među nama.
Neko to od gore vidi sve...
Veruj mi,u subotu na Zapadu, misliću na ovi priču... pogotovo tvog dedu, oca i tebe među nama.
Neko to od gore vidi sve...
VOŠA ZAUVEK !!!
Re: Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?
Radoje hvala i svaka cast za pricu!
Kakve su emocije prolazile kroz mene dok sam citao tekst, na kraju je potekla iskrena Slaninarska suza.
Velika molba za urednike da vec danas otvore temu za naredni mec i mozda iskoriste deo teksta. JEBES REZULTAT, OVO JE VISE OD IGRE!
Kakve su emocije prolazile kroz mene dok sam citao tekst, na kraju je potekla iskrena Slaninarska suza.
Velika molba za urednike da vec danas otvore temu za naredni mec i mozda iskoriste deo teksta. JEBES REZULTAT, OVO JE VISE OD IGRE!
ПУШТАМ КИШУ!
