Zašto se Vojvodina razlikuje od ostalih klubova?

[Milan]

A tek mahanje ispljuvanim zastavicama nakon gola u finalu. I nikom nije smetalo, čak ni jednom gospodinu koji bi u nekoj drugoj situaciji umro na licu mesta.

Tek sad pročitah ovo... U onom trenutku sam bio spreman i da obrišem lice sa njom...

Odlične su mi Brick-ove deskripcije koje potpuno opisuju moje doživljaje i raspoloženja prilikom praćenja Voše. Koliko god "oni" mislili da vole svoje klubove, garantujem životom da ne mogu ni da prismrde našoj bolesnoj ljubavi... Pre neko veče smo slučajno došli do podatka da cenjeni forumaš Friend i moja malenkost već 20 godina zajedno posećuju utakmice naše Vojvodine! I to redovno... Eeeeeej, 20 godina sa drugarom iz ekipe (baška što smo na stadionu od kada znamo za sebe). I onda kreneš da se prisećaš šta ste za sve te godine proživeli... Definitivno najupečatljiviji momenat je bila pobeda nad ciganima golom Kizita (samo zbog toga ga nikada neću moći zamrzeti, pa makar i za cigane zaigrao) nakon 10 godina. Znate kako, kada 10 godina čekate jednu jebenu pobedu (a znalo se potegnuti iz inostranstva, samo da bi se gledao meč sa "njima"), svaku utakmicu se iznova nadate da je "ta", svaki put doživite teško razočarenje... E kad nakon svega toga dočekate taj trenutak, onda ne znate ni kako da artikulišete svoje emocije. Tada nam je tribina još uvek bila poprilično matora i verujem da su svi tu pobedu doživeli slično. A ja i moj prijatelj Friend nismo znali šta ćemo od sebe, da li da skačemo vrištimo, valjamo se... Na kraju smo i jedan i drugi zaplakali. Da li je to bila sreća, da li je konačno pao taj teret sa našeg srca ili šta već, to ni danas ne znam, ali te suze su tekle. E taj trenutak nikada neću zaboraviti, taj trenutak je sažeo svu našu ljubav prema Vojvodini, sve godine provedene uz nju... Ne, nikada je nećemo napustiti, tu smo do kraja!!!

[Friend]

A tek mahanje ispljuvanim zastavicama nakon gola u finalu. I nikom nije smetalo, čak ni jednom gospodinu koji bi u nekoj drugoj situaciji umro na licu mesta.

Tek sad pročitah ovo... U onom trenutku sam bio spreman i da obrišem lice sa njom...

Odlične su mi Brick-ove deskripcije koje potpuno opisuju moje doživljaje i raspoloženja prilikom praćenja Voše. Koliko god "oni" mislili da vole svoje klubove, garantujem životom da ne mogu ni da prismrde našoj bolesnoj ljubavi... Pre neko veče smo slučajno došli do podatka da cenjeni forumaš Friend i moja malenkost već 20 godina zajedno posećuju utakmice naše Vojvodine! I to redovno... Eeeeeej, 20 godina sa drugarom iz ekipe (baška što smo na stadionu od kada znamo za sebe). I onda kreneš da se prisećaš šta ste za sve te godine proživeli... Definitivno najupečatljiviji momenat je bila pobeda nad ciganima golom Kizita (samo zbog toga ga nikada neću moći zamrzeti, pa makar i za cigane zaigrao) nakon 10 godina. Znate kako, kada 10 godina čekate jednu jebenu pobedu (a znalo se potegnuti iz inostranstva, samo da bi se gledao meč sa "njima"), svaku utakmicu se iznova nadate da je "ta", svaki put doživite teško razočarenje... E kad nakon svega toga dočekate taj trenutak, onda ne znate ni kako da artikulišete svoje emocije. Tada nam je tribina još uvek bila poprilično matora i verujem da su svi tu pobedu doživeli slično. A ja i moj prijatelj Friend nismo znali šta ćemo od sebe, da li da skačemo vrištimo, valjamo se... Na kraju smo i jedan i drugi zaplakali. Da li je to bila sreća, da li je konačno pao taj teret sa našeg srca ili šta već, to ni danas ne znam, ali te suze su tekle. E taj trenutak nikada neću zaboraviti, taj trenutak je sažeo svu našu ljubav prema Vojvodini, sve godine provedene uz nju... Ne, nikada je nećemo napustiti, tu smo do kraja!!!

Do nekih novih 20 godina radosti,tuge i bola !

[TomaNS]

http://www.novinenovosadske.rs/44311/ka ... -i-madrid/" onclick="window.open(this.href);return false;

[the Gari]

http://www.novinenovosadske.rs/44311/ka ... -i-madrid/

Prepošteni Dobrivoje!

[Avangarda]

http://www.novinenovosadske.rs/44311/ka ... -i-madrid/

Свака част за текст, мало сам се и насмејао док сам читао, мало био поносан, али на крају оста само жал за том Војводином...

Невероватна, смешна, жалосна и понижавајућа је чињеница да је Здравко Рајков дао једној Роми за 20 минута исто онолико голова колико су ови данашњи несрећници дали за скоро целу полусезону...

Некад: Тривић, Рајков, Такач... данас: Супић, Катаи, Шкулетић...

Некад је наш играч после једне ракије могао да чува сер Бобија Чарлтона, а данас наша цела одбрана не може да чува једног Салета "Вињака" Илића који је пре текме дрмн'о литру истог...

Некад Вујке, данас Вигња...

Некад Коста Хаџи, данас Бата...

Некад пун стадион, добра породична атмосфера, данас стадион као да је из пост-зомби апокалипсе, а атмосфера? Па рећићу само да сам био на неким сахранама где је била боља и веселија атмосфера...

Све ово јасно говори и указује само на једно - систематско пропадање и уништавање!

Највише ме нервира кад ме још неко почне убеђивати како је ова данашња Војводина, која игра анти-фудбал и даје гол сваке преступне године уствари "права" Војводина?! Као ето ми нисмо никад у историји играли лепо, никад нисмо играли офанзивно и ако направимо две-три полушансе, па још и дамо 1 (словима: један) ГОЛ, то нам је врхунац, ми за боље не знамо?! Е па ко не зна нека прочита горе наведени текст, па ће знати да није увек било тако...

Најгори ђилкоши су нам окупирали клуб на свим нивоима, а ми смо се нажалост складно нашем менталитету склонили на страну, гледамо како нам пљачкају, уништавају, руше и понижавају клуб и чекамо да се засите па да оду, а ми ћемо онда опет бити срећни да загрлимо нашу Војводину, па чак и такву каква ће бити кад они оду: јадна, сиромашна, срушена, али слободна и наша!

[Grof Žekula]

Фирмаши предали хуманитарну помоћ Србима на КиМ

Навијачи „Војводине”, чланови навијачке групе „Фирма” предали су, у манастиру Дечани, хуманитарну помоћ Србима на Косову и Метохији, коју су претходних месец дана прикупљали у Новом Саду

Члан навијачке групе „Фирма” и један од покретача ове хумантарне акције Јован Бајић изјавио је Танјугу да је у акцији прикупљено више од пет тона робе, односно прехрамбених производа, брашна, уља и зимске одеће.

– Нас 12 је пут Косова и Метохије кренуло у ноћи између четвртка и петка, око поноћи, а на Косово смо стигли прекјуче ујутро. У Грачаници су нас дочекали навијачи Црвене звезде, који су нас примили на феномалан начин и са којима смо обишли тамошњи манастир и град – рекао је Бајић, додајући да је камион са хуманитарном помоћи косовска полиција на једном пункту држала у периоду од 10 до 16 часова.

Када је после пуних шест сати чекања дозвољено да камион напусти поменути пункт, хуманитарна помоћ је допремљена до манастира Дечани.

– У манастиру смо прво истоварили робу, затим смо очистили снег и лед у кругу и око манастира, а на крају смо имали част да вечерамо заједно са свештенством и да присуствујемо вечерњем богослужењу – рекао је Бајић, истичући да су навијачи „Војводине” на лицу места видели са каквим проблемима се сусреће српски народ, иако су провели кратко време на Косову и Метохији и да су након тога још више решени да што пре крену у реализацију нове хуманитарне акције.

Према Бајићевим речима, ово је прва самостална акција навијачке групе „Фирма” на прикупљању помоћи за Србе са Косова и Метохије, а до сада су заједнички са другим навијачким групама прикупљали новац за помоћ сународницима.

Он је најавио да ће овакве акције постати традиција.

[Daljac]

Moram sa Vama da podelim ovaj trenutak slaninarskog duha od pre neki dan.
Status mog prijatelja na ,,fejsbluksiju'', u kome opisuje razgovor sa svojom osmogodišnjom ćerkicom:

,,Teodora: U mom razredu nas nema bas puno da navijamo za Vojvodinu.
- Pa koliko vas ima?
- Jel ukljucujuci mene ili ne?
- Ajde ukljucujuci tebe.
- Jedno.''

Grupa mala, ali odabrana S kolena na koleno, od malih nogu, za notu šarma i humora daleko iznad svih!

[Red Marquis]

,,Teodora: U mom razredu nas nema bas puno da navijamo za Vojvodinu.
- Pa koliko vas ima?
- Jel ukljucujuci mene ili ne?
- Ajde ukljucujuci tebe.
- Jedno.''

Grupa mala, ali odabrana S kolena na koleno, od malih nogu, za notu šarma i humora daleko iznad svih!

Bravo!
I ja sam bio jedini u svom

[madda fakka]

,,Teodora: U mom razredu nas nema bas puno da navijamo za Vojvodinu.
- Pa koliko vas ima?
- Jel ukljucujuci mene ili ne?
- Ajde ukljucujuci tebe.
- Jedno.''

Grupa mala, ali odabrana S kolena na koleno, od malih nogu, za notu šarma i humora daleko iznad svih!

Bravo!
I ja sam bio jedini u svom

Ja bio jedini u skoli!

[ernesto]

Ja bio jedini u mom gradu ....

[milancl]

Većina nas koji nismo iz NS-a smo bili jedini u školi, razredu, pa čak i u mesto u kome živimo.

[Radoye]

E kod mene je bilo drugacije - u mome razredu nas je bilo cetvorica (jedan od njih mi je sada vencani kum), iako medju starijim godistima u skoli nije bilo nikoga da navija za Vosu a u mladjim samo jos jedan (taj mi je sada zet ).

Ne znam kako se pogodilo bas toliko da nas bude u jednoj generaciji, no ne bunim se

[nboya]

Većina nas koji nismo iz NS-a smo bili jedini u školi, razredu, pa čak i u mesto u kome živimo.

Prvu godinu srednje sam isao u skolu u Bg-u i sedeo sam u klupi sa jos jednim Slaninarom. Znaci, bilo nas je dvojica

[laki]

Kod mene u razredu od 15 decaka skoro svi za Vosu navijali. Djurina skola je u pitanju. Ali to je samo moj razred. Ostali su bili cigani ili podeljeni u 3 grupe.

PS: mada svemu ovome je mesto u temi "Za koga navijaju nasi klinci?"

[gospodinFKV]

Drugar moj Buca i ja smo bili jedini u razredu u osnovnoj, koji smo navijali za Vosu. Posle su se tako neki ljudi presaltali na pravi klub, ali se secam prva 2-3 razreda osnovne, jos kod uciteljice, svi su navijali za musave, sem nas, kome je navijanje za Vosu doslo iz porodice.