Милићев меч каријере у дресу Лала, рутина Пуховског и Трнавац као бинго шампиона
Рукометаши Војводине показали снагу у Скопљу. Колектив у првом плану, бекови се пробудили, дефанзивна клиника двојице Миљана, Пушице и Вуковљака. Време је да “гори” Слана бара наредног уторка против Силкеборга.
Ређали су рукометаши Војводине победе на старту сезоне у Суперлиги Србије, али је тренер Борис Ројевић био незадовољан, указивао је педантни стручњак на пропусте. Оправдано. Бековска линија је штуцала. Знао је трофејни стручњак да мора фокус да држи за старт Лиге Европе, да одржи тензију за вероватно најважнији меч у овом делу године који отвара врата Топ 16 фази другорангираног такмичења на Старом континенту.
Мобилизације је успела. Отишли су црвено-бели два дана раније у Скопље, срушили нови македонски пројетак Алкалоид на премијери у дворани Јане Сандански и показали да крупним корацима иду напред, да имају много тога још да покажу у знатно јачој Лиги Европе од ЕХФ купа који су освојили прошле сезоне.
Није Војводина одступила од свог система игре, дициплинивано у нападу до најбоље прилике за гол, са расположениом крилима (додуше била је одсечена лева страна терена против македонског вицешампиона), а заштитини знак тима, који већ деценију влада у домаћим оквирима, је гранитна одбрана, у појединим деловима меч непробојна. Блистали су по ко зна који пут двојица Миљана, Пушица и Вуковљак, стубови средишњег дела дефанзиве Лала.
Када спусти ривала на 25, 26 голова, Воша по правилу добија. Македонски вицешампион је давао на старту сезоне по 37 голова у просеку у домаћем првенству, али Европа и деби на међународној сцени је нешто друго, мораће Алкалоид још да расте. Воша је, осим периода од четири, пет минута у финишу оба полувремена, контролисала игру и резултат.
Познаје Ројевић у душу своје играче, зна када треба да затражи тајм-аут. Када је ушла вода у уши у финишу, када је Алкалоид направио серију 5:0, пришао на само – 2 (25:27), тајм-аут и касније гол из изграђене позиције џокера Дарка Миленковића сломио је отпор домаћина.
Не може Воша још да игра атомски рукомет, бар не у Европи, да даје лаке голове из транзиције. Измене напад-одбрана секу крила, спорији бекови утичу да је позициона игра основа офанзиве. Доведена су експлозивна крила протеклог лета, Вукашин Воркапић и Стефан Сунајко, који су подигли и тај сегмент игре, па је и посебно у првом полувремену било неколико лаких голова из контри, оно што тренери највише воле.
Леворуки бомбардер Милан Милић је одиграо најбољи меч каријере у дресу Војводине. Није се либио да преузме одговорност, да погађа када је требало. Подсетио је Александровчанин на дане када је заблистао у дресу Металопластике што му је донело трансфер у Нант. Није се снашао у Француској, грејао је клупу Кирилу Лазарову (сада на супротној страни као тренер домаћина) а протекле јесени вратио се у Србију и показао да на њега српски шампион може да се ослони и да ће бити у конкуренцији за Европско првенство наредног јануара. Паклена је конкуренција на позицији десног бека. Староседеоци су Милош Орбовић и Предраг Вејин, али долазе најдоминантнији рукометаш у Суперлиги Србије Урош Којадиновић и Милан Милић. Имаће селектор Тони Ђерона слатке муке пред Минхен.
Утакмица у Скопљу је била као поручена за Бориса Пуховског. Белоруски ветеран тешко улази у форму, већ су му 36 године, мучио се летос у Добоју и на старту сезоне у Суперлиги, али показао да је играч за велике утакмице. Савршено му је одговарала дубља одбрана македонског вицешампиона, где до изражаја долази његов главни адут, игра један на један. Дугогодишње искуство у Лиги шампиона у дресу украјнског Мотора из Запорожја и рутина оваквих утакмица највећи су адут белоруског средњег бека, највећег имена у рукометној Србији у последњих десетак година.
Погодила је Воша с голманима. Фран Лучин је био одличан прошле сезоне, посебно у другом делу сезоне када се ломило, а тај сегмент на виши ниво подигао је Андреј Трнавац, летња или боље рећи зимска аквизиција из партизана (капарисан још почетком године). Са нестандардним стилом брањења, партије из црно-белог дреса подигао је на виши ниво ове сезоне у дресу Новосађана. Засад има предност на голу, али су у Лучинове две одбране (седмерац и у у следећем нападу зицер с крила), када су домаћини претили, биле злата вредне.
Вукашин Воркапић је био сјајан у првом полувремену, осам голова, непогрешив с линије седам метара (5/5). Није било лопти за Стефана Сунајака на левом крилу, док је прави потез било и увођење Дарка Миленковића у другом полувремену. Није рука задрхтала искусном Врањанцу када се ломило у финишу.
Све у свему, колектив је победио, дуга клупа је и овог пута била је снага. Важне роле имали су и Грегор Оцвирк, Мохамед Азиз Аиди, пивотмени Живан Пешић и Лука Роган, Тунишанин Маруан Шуиреф у одбрани. За ово су се црвено-бели припремали током лета. И играчи су свесни да су најбољи у домаћим оквирима, бар за пет голова од конкурената, да могу да отаљају посао понекад, с пола гаса.
Ишло је на руку Војводини и жреб у Суперлиги Србије, играње код куће са Динамом, Партизаном и Металопластиком, највећим ривалима последњих година, а зна се да годинама Војводина нема пораз на Сланој бари. Новосађане сада чека лакши распоред у Суперлиги и прилка за одмарање носилаца игре, да фокус буде на Лиги Европе.
Време је и за буђење рукометног Новог Сада. Тим Бориса Ројевића је тренутно најбољи продукт Спортског друштва Војводина. Долази Силкеборг са страшним Расмусом Лаугеом. Биће то најтежи испит ове генерације која расте из месеца у месец. Јесу Данци на папиру јачи, али уз крцате трибине, јужноамеричку атмосферу на Сланој бари, и рушење Слкеборга није немогућа мисија.
