Од Ројевићеве пацке играчима “изгубићемо са 20 разлике” до прага сензације у Данској, Воша расте из меча у меч
Новосађани нису успели да изненаде фаворизовани Силкеборг, али српски шампион крупним корацима иде напред. Два месеца паузе у Лиги Европе прилика за мобилизацију и напад на нокаут фазу. Опорављени Стефан Додић би могао да буде највеће појачање, довођење десног бека императив за управу клуба
Лале крупним корацима иду напред. Континуирани рад од већ пет и по година са Борисем Ројевићем, добра база домаћих играча, одлична појачања претходне две сезоне, уз стабилне финансије, добри услови за рад у дворани Слана бара (права рукометна дворана, на располагању клубу 24 сата), дају резултате у Европи.
Године када је било важно да се узму само домаћи трофеји сада је давна прошлост за Војводину. Доминација у Србији је успостављена, конкуренти се буде, партизан, Динамо из Панчева и Металопластика, али су и даље далеко до тога да могу да сруше деценијску владавину новосадских црвено-белих. Лалама очајнички фале и јаке домаће утакмице.
Из меча у мечу у Лиги Европе, рукометаши Војводине расту. Коло пре краја прве фазе Лиге Европе је обезбеђен Топ 16. Презимио је српски шампион у овом такмичењу, много јачем од прошлосезонског ЕХФ купа. Освајање међународног трофеја био је темељ грађење озбијне приче на Сланој бари.
Из авиона и аутобуса директно на терен, 30 сати путешествија до Данске, оставило је трага, али је Војводина храбро "погинула" на северу Европе. Силкеборг је пре почетка сезоне био баук, тим из “друге димензије”, али на терену Воша је показала да може и против тима који у својим редовима има једног Расмуса Лаугеа, јунака финала Светског првенства у Стокхолму, када је Француској дао 10 голова.
У Новом Саду је пао дански тим, док је у уторак увече чета Бориса Ројевића пружила жесток отпор. Две трећине меча је била равноправан ривал, на гол са домаћином. У финишу је понестало снаге и решења у нападу, голман Луквист је имао свој дан. Шведски бомбардер Вилијам Богојевић (очигледно наше горе лист) је слао пројектиле, понео епитет јунака меча. На крају победа домаћина од четири гола разлике (26:22) је превелика у односу на дешавања на терену. Могло је да буде и повољније за Лале.
Ако из пораза може највише са се научи, онда је то овај у Силкеборгу, права школа за српског шампиона. Још једном се показало да тренер Ројевић у душу познаје своје играче, да уме из њх да извуче максимум. У 13. минуту је било 9:4. Богојевић је лагано давао голове, није Воша успела да одбрани ниједан напад на старту утакмице. Голман Фран Лучин је био на ветрометини, а онда је трофејни стручњак узео тајм-аут и опет пробудио своје играче, као у првом мечу против данског тима у Новом Саду.
РОЈЕВИЋЕВ ПЕЧАТ СА ТАЈМ-АУТИИМА, КРИЛА МОГУ ВИШЕ
“Шта играте, изгубићемо са 20 разлике”, укорио је играче који су после тога били сасвим други на терену. Пробудили су се Борис Пуховски и Мохамед Азиз Аиди, давали голове у серијама, млади Лука Роган је доминирао на црти. Када је и Андреј Трнавац скинуо две-три лопте, дало је крила Лалама, док се увукла нервоза код домаћина. Богојевић је уштопован, велики Расмус Лауге је добро чуван, одбрана је била гранитна. Двојица Миљана, Пушица и Вуковљак “закључали” су средину. Негде је морало да “цури”, па су Данци с крила били најопаснији.
Силкеборг је за класу бољи од скандинавских тимова против којих је Воша играла и добијала прошле сезоне у ЕХФ купу, норвешке Арендала и Нерба и шведског Олингсоса, али се српски шампион “испраксовао” да игра са тимовима са севера Европе, који гаје атомски рукоемт, игру из транзиције, лаких голова из контри, с крила... Свака школа се плаћа. Овог пута је Силкеборг био за нијансу јачи, бољи када се ломило, са више решења у нападу.
СТЕФАН ДОДИЋ НАЈВЕЋЕ ПОЈАЧАЊЕ ЗА ДРУГИ ДЕО СЕЗОНЕ, ДОВОЂЕЊЕ ДЕСНОГ БЕКА ПРИОРИТЕТ
Војводини сад остаје више од два месеца паузе у Лиги Европе. Сада ће у епицентру да буде Европско првенство у Немачкој. Имаће Ројевић и стручни штаб времена да још више “сложе” екипу, следи мобилизација за напад на нокаут рунду. Воша је у другом делу прошле сезоне била за класу боља него у првој. Оно што је евидентно је да простора за напредак има, да ова екипа није досегла зенит. Крила су “летела” на старту сезоне и пре тога у Добоју на ТВ Турниру шампиона, сада нема много лопти за Вукашина Воркапића, Стефана Сунајка, Дарка Миленковића и Бојана Рађеновића.
Евидентно је да фали ротација на бековским позицијама. Тројка - Борис Пуховски, Мохамед Азиз Аиди и Милан Голубовић, изнела је највећи терет. Чека се још Бранко Томић који је имао повреде на старту, а прошле сезоне је био џокер. Ту је и млади јуниорски репрезентативац Симо Шијан. Највеће појачање за други део сезоне могао би да буде опорављени Стефан Додић. Врањанца мучи колено, почео је тренира, иде на боље и сви верују да ће прошле године најбољи јуниор Европе бити спреман да покаже да је играч за велика дела. Нажалост, нећемо га гледати у табору Орлова у Немачкој.
Војводина је остала до краја сезоне без Милана Милића. Милан Голубовић је остао усамљен на позицији десног бека. Евидентно је да не може да изнесе сам терет, иако је одличан у последње време, па је на управи Новосађана, потпредседнику Марку Вујину и директору Дарку Јевтићу да “измисле” леворуког играча. Избор је сужен, али за велика дела потребан је други десни бек. Неизвесна је и судбина Словенца Грегора Оцвирка. Муче га леђа, не игра већ месец дана. И некад најбољи јуниор Европе показао је на неким мечевима, пре свега против Силкеборга у Новом Саду, да може да буде ослонац тима и да дели минутажу са Мохамедом Азизом на левом беку. Да ли ће на њега моћи да се рачуна у другом делу сезоне, остаје да се види.
Циљ је испуњен, друга фаза је обезбеђена, али није далеко ни нокаут рунда Лиге Европе. Група је јака, остају четири утакмице са Фленсбургом и Кадетен Шафхаузеном. Сви имај по два бода из прве фазе, креће се од нуле. Немачки тим је фаворит за прво место и директан пласман у четвртфинале, док Лале у мечевима са швајцарским шампионом треба да траже визу за Топ 12.
Време је и да се осети СПЕНС. Најављују у табору Лала, додуше тихо, да ће Фленсбург вероватно да дочекају у највећој дворани у Новосм Саду која прима четири пута више него мала, акустична, за атмосферу и домаћи терен права Слана бара. Ипак, време је за корак више, да Војводина и организациони јача. Ако жели Лигу шампиона за неколико година, СПЕНС је обавезан.
Пребацила је Воша чаробну бројку од милион евра буџета. Има велику подршку и Спортског друштва на челу са Драгољубом Збиљићем, али и даље каска за регионом. Нексе и Еурофарм Пелистер имају много веће буџете. Резултати гурају напред, амбиције расту. Већ се “шушка” да ће Новосађани да буду још јачи следеће сезоне. Нема сумње да се ове године у Новом Саду највише причало о рукомету, да је засенио фудбал и одбојку који су дуго били у првом плану у Српској Атини.