RK Vojvodina

[rykerfcv]

РК Војводина - РК Борац 37:28 (18:13)
Војводина је освојила 7. пут Свесрпски куп и то 3. пут заредом.
Свака част момци!

Koliko ovi momci zasluzuju...

Ne mogu ni opisati recima

I ako nisam neki veliki ljubitelj rukometa cesto pogledam kada igramo sa nekim.

[Grbavica.021*]

РУКОМЕТАШИ ВОЈВОДИНЕ ОСВАЈАЧИ СВЕСРПСКОГ КУПА: Воркапић и друштво без премца



Рукометаши Војводине савладали су бањалучки Борац у финалу Свесрпског купа са 37:28 (18:13) и тако седми пут освојили ово такмичење.
Воша је добро почела сусрет и играла је као и обично, веома чврсто у одбрани, на ивици фаула и ефектно у нападу. С друге стране Бањалучани се иако свесни улоге аутсајдера нису предавали и играли су храбро против очигледно квалитетнијег ривала. Након десет минута Војводина је водила 6:3, а мрежу Борца трипут је тресао Вукашин Воркапић, два пута Бојан Рађеновић док је један гол постигао Мохамед Азиз. Уласком Бориса Пуховског Воша је почела да игра разноврсније у нападу и Бањалучанима је претила опасност са свих позиција. Иако нису успели да направе осетнију разлику Новосађани су констатно водили и имали макар три гола више од ,,великана из Господске".

Где је стао у првом Вукашин Воркапић је наставио у другом полувремену. Поред уобичајених контри у којима је незаустављив, осмелио се па је нападао и са бековске позиције. Након 35 минута црвено-бели су водили са 21:14. Средином другог периода игре Воша је играла одлично и кад не би успели да затресу мрежу Борца Ноцосађани су изнуђивали седмерце и постало је јасно да ће освојити нови трофеј. Бањалучани су пред последњих 10 минута заиграли много боље и имали су само пет голова заостатка, али су убрзо уследиле две контре Војводине и поготци Бориса Пуховског и Вукашина Воркапића, па је било јасно да ће пехар намењен освајачу Свесрпског купа завршити у рукама шампиона Србије.

[Grbavica.021*]

ДЕТОНАЦИЈА НА СЛАНОЈ БАРИ: ЂОРЂИЋ У ВОЈВОДИНИ

Српски репрезентативац појачаће шампиона наше земље. У понедељак би требало да стави уговор са Лалама до јуна 2025. Долази из Бенфике за коју је бранио боје од 2019. године, а пре тога је био рукометаш Вецлара, Фленсбурга, Хамбурга и белоруског Мешков Бреста
Рукометни клуб Војводина расте, постаје бренд не само града Новог Сада, већ и Србије. Пред новогодишње празнике, стиже пакетић на Слану бару, а у њему – Петар Ђорђић (33). Српски репрезентативац, доскорашњи леви бек Бенфике, постаће нови играч Војводине. Искусни бомбардер потписаће у понедељак уговор са десетоструким узастопним шампионом Србије до јуна 2025. године, сазнаје Моззарт Спорт.

Дуго се у рукометним кулоарима помињао да би искусни леви бек репрезентације Србије и један од адута Тонија Ђерона на Европском првенству у Немачкој наредне године могао да појача Лале и буде адут у нападу на трофеје у Србији, али и нокаут фазу Лиге Европе. Проблем је био уговор до јуна 2025. године који је рођени Шапчанин имао са лисабонским Орловима. На крају, први леви бек Србије претходних година, момак разорног шута, раскинуће сарадњу са освајачем Лиге Европе 2022. године и стићи на Слану бару и биће велико појачање за чету Бориса Ројевића у наставку сезоне. Очекивани долазак Ђорђића биће један од највећих трансфера неког нашег клуба у претходној деценији и показатељ да се Новосађани не шале, да имају велике амбиције.

"Постоји велики интерес за Петра Ђорђића, али он и даље није играч Војводине", рекао је потпредседник српског шампиона Марко Вујин.
Ђорђић је у претходном периоду мало играо у Португалији. Имао је повреду ахилове тетиве која га је одвојила од терена скоро два месеца. Прошле недеље се вратио у тим Хоте Гонзалеса, заблистао, дао је 10 голова Гимараису и пребацио бројку од 1.000 погодака у дресу најпопуларнијег клуба у Португалији. Бенфика је и ове сезоне у домаћим оквирима у сенци Порта и градског ривала Спортинга, а испала је из Лиге Европе у јакој групи где су прошли у наредну фазу Рајн Некар Левен и Нант.

Ове недеље ставиће се на располагању Тонију Ђерону у Старој Пазови у центру Фудбалског савеза Србије за завршне припреме пред Европско првенство у Немачкој.

ВОШИНА ДОМИНАЦИЈА У 2023: ЧЕТВРТИ ТРОФЕЈ У ГОДИНИ ОСВОЈЕН У ЛАЗАРЕВЦУ

Рођеном Шапчанину Војводина ће да буде први клуб у Србије. Одрастао је у Немачкој где је његов отац, легендарни голман Зоран Паша Ђорђић имао богату каријеру. Играо је за Вецлар (2008-2010), у два наврата за Фленсбург (2010-2013 и 2015-2017), Хамбург (2013-2015), две сезоне је бранио боје најбољег белоруског клуба Мешков Бреста (2017-2019), док је четири и по године провео у Бенфики.

Са Орловима из Лисабона је прошле године, са Лазаром Кукићем, направио највећи успех у историји португалског рукомета, освојен је трофеј Лиге Европе, после епског финала у Лисабону против фаворизованог Магдебурга и победе после продужетака. У сезони 2021/2022, Ђорђић је био најбољи стрелац Лиге Европе, заједно са хрватским репрезентативцем Халилом Јагањцем. Обојица су постигла по 107 голова.

СРПСКА БАЈКА У ЛИСАБОНУ – ЂОРЂИЋ: ПРВИ ПУТ САМ ЗАПЛАКАО; КУКИЋ: НАПРАВИЛИ СМО ЧУДО

Новим бомбастичним трансфером, вероватно највећим у клупској историји, Новосађани показују да прича о „европској Војводини“ није само мит и шала него да Лале крупним корацима иду напред. Стратегија десетоструког узастопног шампиона Србије је да врате у земљу што већи број репрезентативаца. После повреде десног бека Милана Милића, Лале су желеле да се појачају у наставку сезоне на тој позицији, али нису успели да доведу адекватног новајлију, па засад Милан Голубовић остаје усамљен на позицији десног бека.

У Војводини је стасао суперталентовани пивотмен Лука Роган (20) који је на списку од 20 рукометаша за ЕП, искусни дефанзивни специјалиста Миљан Пушица је играма у црвено-белом дресу за претходних годину дана, после тешке повреде колена, опет изборио да буде део најбоље селекције и биће адут наредног месеца у Немачкој. Вукашин Воркапић са статусом репрезентативца Србије се летос вратио у нашу земљу, стигао је у Вошу из француског Иврија. На врата најбоље селекције куцали су и десни бек Милан Милић (нажалост, тешка повреда колена га је одвојила на дужи период ван терена) и голман Андреј Трнавац (био на ширем списку за ЕП), док ће велико појачање Новосађана у наставку сезоне да буде и некада најбољи јуниор Европе Стефан Додић.

РУКОМЕТНА БОМБА ГОДИНЕ: СТЕФАН ДОДИЋ У ВОЈВОДИНИ

Врањанац је почео сезону у Цељу, али због повреде колена је дошло до раскида уговора. Тренира пуном паром и требало би да буде велико појачање српског шампиона у наставку сезоне. Нажалост, луцидног средњег бека неће бити у селекцији Србије у Немачкој, а прошле године је бранио боје наше селекције на Светском првенству у Катовицама.

Војводина је имала годину из снова 2023. године. Освојена је дупла круна у Србији, а на Слану бару је стигао први европски трофеј, ЕХФ куп. Чета Бориса Ројевића први део Супер рукометне лиге Србије је завршила као лидер са свих 14 победа. Надмоћно је завршена ова година у домаћем шампионату тријумфом у Панчеву против Динама са 27:18, а у недељу су Лале освојиле и четврти трофеј у 2023. години, Свесрпски куп у Лазаревцу. Пали су панчеваћки Динамо у полуфиналу и бањалучки Борац у финалу.

Изборена је друга фаза Лиге Европе у конкуренцији данског Силкеборга, шпанске Ла Риохе и македонског Алкалоида. У Нови Сад у Топ 16 другорангираног европског такмичења наредне године долази моћни Фленсбург, један од кандидата за трофеј, и швајцарски шампион Кадетен Шафхаузен.

[rykerfcv]

ДЕТОНАЦИЈА НА СЛАНОЈ БАРИ: ЂОРЂИЋ У ВОЈВОДИНИ

Српски репрезентативац појачаће шампиона наше земље. У понедељак би требало да стави уговор са Лалама до јуна 2025. Долази из Бенфике за коју је бранио боје од 2019. године, а пре тога је био рукометаш Вецлара, Фленсбурга, Хамбурга и белоруског Мешков Бреста
Рукометни клуб Војводина расте, постаје бренд не само града Новог Сада, већ и Србије. Пред новогодишње празнике, стиже пакетић на Слану бару, а у њему – Петар Ђорђић (33). Српски репрезентативац, доскорашњи леви бек Бенфике, постаће нови играч Војводине. Искусни бомбардер потписаће у понедељак уговор са десетоструким узастопним шампионом Србије до јуна 2025. године, сазнаје Моззарт Спорт.

Дуго се у рукометним кулоарима помињао да би искусни леви бек репрезентације Србије и један од адута Тонија Ђерона на Европском првенству у Немачкој наредне године могао да појача Лале и буде адут у нападу на трофеје у Србији, али и нокаут фазу Лиге Европе. Проблем је био уговор до јуна 2025. године који је рођени Шапчанин имао са лисабонским Орловима. На крају, први леви бек Србије претходних година, момак разорног шута, раскинуће сарадњу са освајачем Лиге Европе 2022. године и стићи на Слану бару и биће велико појачање за чету Бориса Ројевића у наставку сезоне. Очекивани долазак Ђорђића биће један од највећих трансфера неког нашег клуба у претходној деценији и показатељ да се Новосађани не шале, да имају велике амбиције.

"Постоји велики интерес за Петра Ђорђића, али он и даље није играч Војводине", рекао је потпредседник српског шампиона Марко Вујин.
Ђорђић је у претходном периоду мало играо у Португалији. Имао је повреду ахилове тетиве која га је одвојила од терена скоро два месеца. Прошле недеље се вратио у тим Хоте Гонзалеса, заблистао, дао је 10 голова Гимараису и пребацио бројку од 1.000 погодака у дресу најпопуларнијег клуба у Португалији. Бенфика је и ове сезоне у домаћим оквирима у сенци Порта и градског ривала Спортинга, а испала је из Лиге Европе у јакој групи где су прошли у наредну фазу Рајн Некар Левен и Нант.

Ове недеље ставиће се на располагању Тонију Ђерону у Старој Пазови у центру Фудбалског савеза Србије за завршне припреме пред Европско првенство у Немачкој.

ВОШИНА ДОМИНАЦИЈА У 2023: ЧЕТВРТИ ТРОФЕЈ У ГОДИНИ ОСВОЈЕН У ЛАЗАРЕВЦУ

Рођеном Шапчанину Војводина ће да буде први клуб у Србије. Одрастао је у Немачкој где је његов отац, легендарни голман Зоран Паша Ђорђић имао богату каријеру. Играо је за Вецлар (2008-2010), у два наврата за Фленсбург (2010-2013 и 2015-2017), Хамбург (2013-2015), две сезоне је бранио боје најбољег белоруског клуба Мешков Бреста (2017-2019), док је четири и по године провео у Бенфики.

Са Орловима из Лисабона је прошле године, са Лазаром Кукићем, направио највећи успех у историји португалског рукомета, освојен је трофеј Лиге Европе, после епског финала у Лисабону против фаворизованог Магдебурга и победе после продужетака. У сезони 2021/2022, Ђорђић је био најбољи стрелац Лиге Европе, заједно са хрватским репрезентативцем Халилом Јагањцем. Обојица су постигла по 107 голова.

СРПСКА БАЈКА У ЛИСАБОНУ – ЂОРЂИЋ: ПРВИ ПУТ САМ ЗАПЛАКАО; КУКИЋ: НАПРАВИЛИ СМО ЧУДО

Новим бомбастичним трансфером, вероватно највећим у клупској историји, Новосађани показују да прича о „европској Војводини“ није само мит и шала него да Лале крупним корацима иду напред. Стратегија десетоструког узастопног шампиона Србије је да врате у земљу што већи број репрезентативаца. После повреде десног бека Милана Милића, Лале су желеле да се појачају у наставку сезоне на тој позицији, али нису успели да доведу адекватног новајлију, па засад Милан Голубовић остаје усамљен на позицији десног бека.

У Војводини је стасао суперталентовани пивотмен Лука Роган (20) који је на списку од 20 рукометаша за ЕП, искусни дефанзивни специјалиста Миљан Пушица је играма у црвено-белом дресу за претходних годину дана, после тешке повреде колена, опет изборио да буде део најбоље селекције и биће адут наредног месеца у Немачкој. Вукашин Воркапић са статусом репрезентативца Србије се летос вратио у нашу земљу, стигао је у Вошу из француског Иврија. На врата најбоље селекције куцали су и десни бек Милан Милић (нажалост, тешка повреда колена га је одвојила на дужи период ван терена) и голман Андреј Трнавац (био на ширем списку за ЕП), док ће велико појачање Новосађана у наставку сезоне да буде и некада најбољи јуниор Европе Стефан Додић.

РУКОМЕТНА БОМБА ГОДИНЕ: СТЕФАН ДОДИЋ У ВОЈВОДИНИ

Врањанац је почео сезону у Цељу, али због повреде колена је дошло до раскида уговора. Тренира пуном паром и требало би да буде велико појачање српског шампиона у наставку сезоне. Нажалост, луцидног средњег бека неће бити у селекцији Србије у Немачкој, а прошле године је бранио боје наше селекције на Светском првенству у Катовицама.

Војводина је имала годину из снова 2023. године. Освојена је дупла круна у Србији, а на Слану бару је стигао први европски трофеј, ЕХФ куп. Чета Бориса Ројевића први део Супер рукометне лиге Србије је завршила као лидер са свих 14 победа. Надмоћно је завршена ова година у домаћем шампионату тријумфом у Панчеву против Динама са 27:18, а у недељу су Лале освојиле и четврти трофеј у 2023. години, Свесрпски куп у Лазаревцу. Пали су панчеваћки Динамо у полуфиналу и бањалучки Борац у финалу.

Изборена је друга фаза Лиге Европе у конкуренцији данског Силкеборга, шпанске Ла Риохе и македонског Алкалоида. У Нови Сад у Топ 16 другорангираног европског такмичења наредне године долази моћни Фленсбург, један од кандидата за трофеј, и швајцарски шампион Кадетен Шафхаузен.

Ako neki pojedini mogu biti Srpski Bajern zasto mi da u rukometu ne budemo Srpska Barselona?

Koliko vidim igrao je u dobrim klubovima,definitivno dobro pojacanje.

[Grbavica.021*]

ДЕТОНАЦИЈА НА СЛАНОЈ БАРИ: ЂОРЂИЋ У ВОЈВОДИНИ

Српски репрезентативац појачаће шампиона наше земље. У понедељак би требало да стави уговор са Лалама до јуна 2025. Долази из Бенфике за коју је бранио боје од 2019. године, а пре тога је био рукометаш Вецлара, Фленсбурга, Хамбурга и белоруског Мешков Бреста
Рукометни клуб Војводина расте, постаје бренд не само града Новог Сада, већ и Србије. Пред новогодишње празнике, стиже пакетић на Слану бару, а у њему – Петар Ђорђић (33). Српски репрезентативац, доскорашњи леви бек Бенфике, постаће нови играч Војводине. Искусни бомбардер потписаће у понедељак уговор са десетоструким узастопним шампионом Србије до јуна 2025. године, сазнаје Моззарт Спорт.

Дуго се у рукометним кулоарима помињао да би искусни леви бек репрезентације Србије и један од адута Тонија Ђерона на Европском првенству у Немачкој наредне године могао да појача Лале и буде адут у нападу на трофеје у Србији, али и нокаут фазу Лиге Европе. Проблем је био уговор до јуна 2025. године који је рођени Шапчанин имао са лисабонским Орловима. На крају, први леви бек Србије претходних година, момак разорног шута, раскинуће сарадњу са освајачем Лиге Европе 2022. године и стићи на Слану бару и биће велико појачање за чету Бориса Ројевића у наставку сезоне. Очекивани долазак Ђорђића биће један од највећих трансфера неког нашег клуба у претходној деценији и показатељ да се Новосађани не шале, да имају велике амбиције.

"Постоји велики интерес за Петра Ђорђића, али он и даље није играч Војводине", рекао је потпредседник српског шампиона Марко Вујин.
Ђорђић је у претходном периоду мало играо у Португалији. Имао је повреду ахилове тетиве која га је одвојила од терена скоро два месеца. Прошле недеље се вратио у тим Хоте Гонзалеса, заблистао, дао је 10 голова Гимараису и пребацио бројку од 1.000 погодака у дресу најпопуларнијег клуба у Португалији. Бенфика је и ове сезоне у домаћим оквирима у сенци Порта и градског ривала Спортинга, а испала је из Лиге Европе у јакој групи где су прошли у наредну фазу Рајн Некар Левен и Нант.

Ове недеље ставиће се на располагању Тонију Ђерону у Старој Пазови у центру Фудбалског савеза Србије за завршне припреме пред Европско првенство у Немачкој.

ВОШИНА ДОМИНАЦИЈА У 2023: ЧЕТВРТИ ТРОФЕЈ У ГОДИНИ ОСВОЈЕН У ЛАЗАРЕВЦУ

Рођеном Шапчанину Војводина ће да буде први клуб у Србије. Одрастао је у Немачкој где је његов отац, легендарни голман Зоран Паша Ђорђић имао богату каријеру. Играо је за Вецлар (2008-2010), у два наврата за Фленсбург (2010-2013 и 2015-2017), Хамбург (2013-2015), две сезоне је бранио боје најбољег белоруског клуба Мешков Бреста (2017-2019), док је четири и по године провео у Бенфики.

Са Орловима из Лисабона је прошле године, са Лазаром Кукићем, направио највећи успех у историји португалског рукомета, освојен је трофеј Лиге Европе, после епског финала у Лисабону против фаворизованог Магдебурга и победе после продужетака. У сезони 2021/2022, Ђорђић је био најбољи стрелац Лиге Европе, заједно са хрватским репрезентативцем Халилом Јагањцем. Обојица су постигла по 107 голова.

СРПСКА БАЈКА У ЛИСАБОНУ – ЂОРЂИЋ: ПРВИ ПУТ САМ ЗАПЛАКАО; КУКИЋ: НАПРАВИЛИ СМО ЧУДО

Новим бомбастичним трансфером, вероватно највећим у клупској историји, Новосађани показују да прича о „европској Војводини“ није само мит и шала него да Лале крупним корацима иду напред. Стратегија десетоструког узастопног шампиона Србије је да врате у земљу што већи број репрезентативаца. После повреде десног бека Милана Милића, Лале су желеле да се појачају у наставку сезоне на тој позицији, али нису успели да доведу адекватног новајлију, па засад Милан Голубовић остаје усамљен на позицији десног бека.

У Војводини је стасао суперталентовани пивотмен Лука Роган (20) који је на списку од 20 рукометаша за ЕП, искусни дефанзивни специјалиста Миљан Пушица је играма у црвено-белом дресу за претходних годину дана, после тешке повреде колена, опет изборио да буде део најбоље селекције и биће адут наредног месеца у Немачкој. Вукашин Воркапић са статусом репрезентативца Србије се летос вратио у нашу земљу, стигао је у Вошу из француског Иврија. На врата најбоље селекције куцали су и десни бек Милан Милић (нажалост, тешка повреда колена га је одвојила на дужи период ван терена) и голман Андреј Трнавац (био на ширем списку за ЕП), док ће велико појачање Новосађана у наставку сезоне да буде и некада најбољи јуниор Европе Стефан Додић.

РУКОМЕТНА БОМБА ГОДИНЕ: СТЕФАН ДОДИЋ У ВОЈВОДИНИ

Врањанац је почео сезону у Цељу, али због повреде колена је дошло до раскида уговора. Тренира пуном паром и требало би да буде велико појачање српског шампиона у наставку сезоне. Нажалост, луцидног средњег бека неће бити у селекцији Србије у Немачкој, а прошле године је бранио боје наше селекције на Светском првенству у Катовицама.

Војводина је имала годину из снова 2023. године. Освојена је дупла круна у Србији, а на Слану бару је стигао први европски трофеј, ЕХФ куп. Чета Бориса Ројевића први део Супер рукометне лиге Србије је завршила као лидер са свих 14 победа. Надмоћно је завршена ова година у домаћем шампионату тријумфом у Панчеву против Динама са 27:18, а у недељу су Лале освојиле и четврти трофеј у 2023. години, Свесрпски куп у Лазаревцу. Пали су панчеваћки Динамо у полуфиналу и бањалучки Борац у финалу.

Изборена је друга фаза Лиге Европе у конкуренцији данског Силкеборга, шпанске Ла Риохе и македонског Алкалоида. У Нови Сад у Топ 16 другорангираног европског такмичења наредне године долази моћни Фленсбург, један од кандидата за трофеј, и швајцарски шампион Кадетен Шафхаузен.

Ako neki pojedini mogu biti Srpski Bajern zasto mi da u rukometu ne budemo Srpska Barselona?

Koliko vidim igrao je u dobrim klubovima,definitivno dobro pojacanje.

наравно.
што се тиче играча јесте да је већ у годинама али је велики погодак за Војводину и драго ми је што ће наступати за нас, а ови што пљују по коментарима наш клуб поготово црно бели нек доведу и они неког доброг играча или направе успех као ми па онда нек коментаришу.

[Grbavica.021*]

ЗВАНИЧНО: ЂОРЂИЋ ВЕЛИКО ПОЈАЧАЊЕ СРПСКОГ ШАМПИОНА



Војводина потврдила трансфер левог бека репрезентације Србије
“Бомба је детонирана. Добро дошао у табор српског шампиона. Воша појачава тим за европско пролеће”, овако су у табору Новосађана потврдили да ће леви бек репрезентације Србије Петар Ђорђић бити нови игач десетоструког узастопног шампиона Србије.

Некадашњи играч Вецлара, Фленсбурга, Хамбурга, белоруског Мешков Бреста и Бенфике потписао је уговор са Новосађанима до јуна 2025. године. Рођеном Шапчанину ово ће бити први клуб у Србији. Раскинуо је уговор са лисбонским Орловима који је важио до јуна 2025. године и ставиће се на располагање Борису Ројевићу за други део сезоне, напад на дуплу круну у Србији и нокаут фазу Лиге Европе.

Долазак Ђорђића сигурно је највећи трансфер у клупској историји, најава великих амбиције Лала који доминирају у Србији у претходној деценији. Прошле сезоне су освојили ЕХФ куп, а ове су прошли групну фазу у знатно јачем такмичењу, Лиги Европе. Новосађани су завршили 2023. са чак четири трофеја. Последњи је био Свесрпски куп у Лазаревцу.

Ђорђић је у претходном периоду мало играо у Португалији. Имао је повреду Ахилове тетиве која га је одвојила од терена скоро два месеца. Прошле недеље се вратио у тим Хоте Гонзалеса, заблистао, дао је 10 голова Гимараису и пребацио број од 1.000 погодака у дресу најпопуларнијег клуба у Португалији. Бенфика је и ове сезоне у домаћим оквирима у сенци Порта и градског ривала Спортинга, а испала је из Лиге Европе у јакој групи где су прошли у наредну фазу Рајн Некар Левен и Нант. У сезони 2021/2022 је био најбољи стрелац Лиге Европе, а са Лазаром Кукићем је био узданица великана из Лисабона који је освајањем овог такмичења остварио највећи успех у историји португалског клупског рукомета.

Један од адута Тонија Ђероне данас очекује почетак припрема са репрезентацијом Србије за Европско првенсво у Немачкој од 10. до 29. јануара, а ривали Орловима у првој фази у Минхену биће Исланд, Мађарска и Црна Гора.

[rykerfcv]

Mislim da sa ovim timom mozemo proci drugu fazu Evropske lige.

Teski su protivnici Kadeten je prvi u Svajcarskoj ligi,dok je Flensburg treci u Nemackoj.

[Grbavica.021*]

Mislim da sa ovim timom mozemo proci drugu fazu Evropske lige.

Teski su protivnici Kadeten je prvi u Svajcarskoj ligi,dok je Flensburg treci u Nemackoj.

са Кадетеном сусрели смо се у квалификацијима за Лиу Европе у сезони 20221/22. У првој утакмици смо славили 26:20 у Новом Саду док смо у реваншу поражени 34:23. Тренутно имају тим који је далеко бољи и јачи од онда, прву утакмицу већ играмо са њима 13.фебруара у Швајцарској, док после седам дана очекујемо Фленсбург који је био освајач овог такмичења.

[Grbavica.021*]

НОВИ РУКОМЕТАШ ВОЈВОДИНЕ ПЕТАР ЂОРЂИЋ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ДНЕВНИК: Са шампионом до свих трофеја

Прошло је много времена од када су српски рукометни клубови били значајан фактор у Европи. Ипак, поред репрезентације, која је близу да се врати на стазе старе славе, и рукометни клуб Војводина има озбиљне планове за наставак такмичења у Евролиги, али и у свим домаћим. Томе у прилог иде ново појачање Новосађана – Петар Ђорђић.
Сјајни леви бек са репрезентативним искуством и бомбом у десној руци потписао је уговор са српским шампионом до 2026. године. По доласку на Слану бару, 33-годишњи Шапчанин је истакао да је част играти за клуб какав је Војводина.

Превасходно ми је драго то што у Србији постоји клуб који се такмичи у Лиги Европе и што у својој земљи имам прилику да играм врхунски рукомет. Војводина ради невероватне ствари у овом тренутку и свакако да је то одлично за српски рукомет. У зрелим сам играчким годинама и знам да могу још много тога да пружим. За мене је велика част да у домаћем клубу покажем све што знам – ексклузивно за Дневник је рекао Петар Ђорђић.

О играма Воше у овој, али и у претходним годинама Ђорђић има само речи хвале.

Оно што клуб ради у протекле две, три године је феноменално. Екипа константно напредује и помера лествицу. Доводе се квалитетни играчи и то је јасан показатељ да клуб има велике амбиције. У играма Војводине се види жеља, борбеност и напредак, а када екипа има то онда је спремна за велика дела – јасан је српски репрезентативац.

Када је реч о амбицијама, леви бек Србије и Војводине нема дилему.

Увек стремим ка свим титулама и наградама које могу да освојим. Имао сам срећу да увек играм за екипе које имају исти циљ. Дошао сам у тим који има озбиљне амбиције и жели искорак у Европи и бићу веома срећан да будем део овог пројекта – закључио је Ђорђић.

[Duplof]

Svaka čast za dovođenje Đorđića!

[Grbavica.021*]

ЂОРЂИЋ: У ВОЈВОДИНИ САМ НАШАО НОВИ МОТИВ, УВЕК ПУЦАМ НА МЕДАЉУ

„За мене ништа боље него да дођем у своју земљу, да играм за клуб из Србије који има велике европске амбиције, да будем део великог пројекта клуба, да ми деца живе овде, да ту одрастају. Знам да можда није реално да причамо о одличју на Европском првенству, али сви у репрезентацији тежимо ка томе, рекао је нови рукометаш Новосађана и адут Тонија Ђероне у Немачкој.
Јануар је месец рукомета, грозница Европског првенства у Немачкој тресе љубитеље овог спорта, а у смирај 2023. године ерупција у Новом Саду, на Сланој бари – Петар Ђорђић је нови играч српског шампиона Војводине. Највећи трансфер неког нашег клуба у претходној деценији и још један показатаљ да Лале крупним корацима иду напред, да се и даље развија пројекат зван „европска Воша“.

Један од најбољих српских рукометаша, са богатим искуством у Бундеслиги (Вецлар, Фленсбург и Хамбург), учесник Лиге шампиона са белоруским Мешков Брестом, освајач Лиге Европе са Бенфиком, најбољи стрелац другорангираног европског такмичења у сезони 2021/2022 одлучио је да у 33. години стигне у српску Атину, обуче црвено-бели дрес десетоструког узастопног првака Србије.

Новосађани су заокружили деценију владавине српским паркетима, али желе више, желе боље. Освајање ЕХФ купа био је темељ грађење лепе рукометне приче на Клиси. Вукашин Воркапић, Стефан Додић и сада Петар Ђорђић – репрезентативци са Светског првенства у Катовицама почетком године део су новог амбициозног пројекта. Лука Роган је дете клуба, добрим играма се намеће Тонију Ђерону, док је Миљан Пушица после тешке повреде процветао у Воши за последњих годину дана. Све то мирише на још једну успешну сезону тима Бориса Ројевића који је 2023. завршио са чак четири трофеја.

Рођени Шапчанин одрастао је у Немачкој где је његов отац Зоран Паша Ђорђић имао богату каријеру, никада није бранио боје српског клуба. Сада се враћа коренима. Нови почетак за бомбардера разорног шута, једног од Ђерониних адута на Европском првенству које креће 10. јануара.

„Заокружио сам причу у Бенфики. Осетио сам да ми треба промена средине, нови мотив. Играо сам четири и по године у Лисабону, заволео град, земљу, клуб... Бенфика ће увек да буде у мом срцу, али сам желео нову искру. За мене ништа боље него да дођем у своју земљу, да играм за клуб из Србије који има велике европске амбиције, да будем део амбициозног пројекта Војводине, да ми деца живе овде, да ту одрастају. Никада нисам живео и играо у Србији, па је и то још један разлог зашто сам у Воши“, рекао је Ђорђић.

Откуд Војводина, како је дошло до сарадње? Заталасали сте учмалу српску рукометну јавност.
„У понедељак се све коначно завршило. Видим да је то лепо медијски испраћено. Драго ми је што сам постао рукометаш Војводине. Пратим развој клуба. Знам Марка Вујина, већину играча, познајем и рад тренера Бориса Ројевића. Долазим пуног срца, мотивисан да покажем на терену да могу још много тога да пружим. Имам 33 године, одлично се осећам. Видим да клуб расте и да ће тек да буде велики. Мађарска има Веспрем и ПИК Сегед, Румунија Динамо Букурешт, Хрватска Загреб, сад и Србија има Војводину, озбиљан клуб који има велике амбиције. Трајала је та прича неко време, на обострано задовољство смо се договорили. Мислим да је права ствар оно што ради Војводина, да ће то бити одлично, пре свега за младе играче, да не морају рано да одлазе у иностранство, да и код куће има клуб који може да испрати њихове амбиције. Ту су моји саиграчи из репрезентације, Воркапић, дошао је и Додић, имамо предуслове за наставимо са одличним резултатима и зашто да не, ускоро заиграмо и у Лигу шампиона“.

Није вас било два месеца на терену због повреде ахилове тетиве. Да ли је сада санирана?

„Све је сада добро. Дуго сам се мучио. И на Светском првенству у Катовицама сам имао проблема. Јесенас смо одлучили да морам да мирујем. Вратио сам се прошле недеље на терен, било је и боље него што сам очекивао против Гимараиса (10 голова прим. аут.), стигао сам до 1.000 погодака у Бенфики и опростио се на прави начин“.

Дотакли сте звезде са Бенфиком 2022. године. Заједно са Лазаром Кукићем подигли трофеј Лиге Европе, што је највећи успех у историји португалског рукомета. Очекивао се даљи процват, али последњих годину и по није било све идеално у табору најпопуларнијег клуба у овој земљи на Иберијском полуострву. Да ли сте се и заситили у истој средини у којој сте већ четири и по године?

„Дошао је тај пехар Лиге Европе, што је велики успех, можда и изненађујући тада. Отишли су Лазар Кукић, Бразилац Рожерио Мораес, протеклог лета је и тренер Чема Родригез напустио клуб. Једноставно, био ми је потребан нови мотив, па је долазак у Војводини био прави потез. Као играч на неке ствари не можеш да утичеш. Жао ми је што та титула у Лиги Европе није била замајац за корак напред“.

Имали сте уговор са Бенфиком до 2025. године. Да ли је ту било проблема око раскида сарадње?

„Ја сам се искључио, о томе је водио рачуна мој менаџер Милан Јокић. Најважније је да смо сви били искрени, рекли шта имамо, које су нам жеље. Прелепих четири и по године сам провео у Лисабону“.

Сада следи репрезентација, Европско првенство у Немачкој. Да ли је овај шампионат онај где можемо да направимо велики искорак, да се вратимо у сам врх?

„Дошао сам на окупљање у Стару Пазову мотивисан. Ужелео сам се рукомета после дуге паузе, осећам и даље глад. Сада следе припреме, имамо две недеље добро да се спремимо. Само да нас повреде мимоиђу. Веровао сам да можемо да направимо бум и на Светском првенству у Пољској. Против Немачке смо изгубили с голом разлике. Било је ту проблема с повредама, није бранио ни Дејан Милосављев. Касније је стигао меч са Норвешком, водили смо са пет погодака, у наставку смо пали... На крају је 11. место био корак напред, али ми желимо много више. Ова селекција расте и верујем да је овај шампионат тај где можемо да направимо нешто велико“.

Који пласман би вас задовољио у Немачкој?

„Увек имам највеће амбиције, увек пуцам на медаљу. Сад, многи ми кажу да то није баш реално да одмах дођеш и будеш у врху као што је био случај у Катовицама. Пре тога смо пропустили СП 2021. Сви у репрезентацији тежимо ка томе, да једног дана стигнемо до одличја. Имамо веома јаку групу, вероватно најуједначенију на шампионату где свако сваког може да победи. Неки минималан циљ је да успемо да изборимо квалификације за Олимпијске игре“.

На претходна два велика такмичења, Европском првенству у Сегедину и Светском првенству у Катовицама на старту смо имали најлакше ривале, Украјину и Алжир. Сада на премијери у Минхену (12. јануар) најтежи ривал – Исланд.

„Фокус нам је сигурно на том мечу. Не треба много да гледамо напред, на великим такмичењима увек треба да идемо од утакмице до утакмице. Исланд по квалитету може да освоји ово Европско првенство, спаду у сам врх. Опоравио се Гисли Кристјансон. Ове сезоне се после повреде вратио и десни бек Омар Инги Магнусон који игра феноменално за Магдебург. Сигурно да би нам победа у том првом мечу отворила велике могућности у наставку шампионата, самопоуздање би расло“.

Чини се да је на вашој позицији најјача конкуренција. Ту је староседелац Урош Борзаш, Марко Милосављевић је експлодирао у Катовицама, долази и млади Милош Кос који има одлучну полусезону у Загребу.

„Драго ми је да млади долазе, да улазе у систем, да је конкуренција јака. Од тога користи има репрезентација. Знамо колико можемо, знамо да против сваког можемо да играмо равноправно“, закључио је Ђорђић.

[Grbavica.021*]

РУКОМЕТАШИ ВОЈВОДИНЕ ТРОФЕЈЕМ У СВЕСРПСКОГ КУПУ ЗАВРШИЛИ 2023. ГОДИНУ: Полусезона за памћење



Од када су прошле године направили историјски успех и освојили све што се може освојити у Србији, а потом и Еврокуп новосадски рукометаши не стају.
Неколико играча је напустило тим пред почетак нове сезоне, али исто тако дошла су сјајна појачања и екипа је храбро ушла у никад изазовнију сезону и није разочарала. На зимски одмор изабраници Бориса Ројевића одлазе са скором 14:0 у домаћем шампионату, обезбеђеним местом међу 16 најбољих екипа Лиге Европе, али и са седмим по реду пехаром у Свесрпском купу који је освојен у недељу победом над Борцем из Бањалуке 37:28.

Стратег Новосађана Борис Ројевић истакао је да екипа сада иде на заслужен одмор и да је задовољан игром.

Ово је до сада најдоминантније освојен трофеј Свесрспког купа и поносан сам на све играче. Одиграли смо два сјајна меча и поприлично убедљиво славили против квалитетних екипа какве су Динамо и Борац и тако закључили полусезону за памћење. Сада нам следи одмор десетак дана, а потом поново рад и припреме за изазове који следе – јасан је шеф струке Новосђана.

Вошин голман Фран Лучин рекао је да није могао да замисли лепши крај године.

Сваки трофеј нам је веома важан, али овај ми је посебно драг због начина на који смо до њега дошли. Одиграли смо врхунски у обе утакмице, а резултати све говоре. У полуфиналу смо убедљиво савлдали сјајни Динамо, а потом и бањалучки Борац и показали смо да смо екипа за велике ствари. На невероватан начин смо одиграли последње три утакмице у години и имамо разлог за славље. Ипак, свесни смо да смо тек на пола пута и да нам узбудљивији и тежи део сезоне тек следи. Сада задовољни идемо на одмор, али мисли су нам на освајању нових трофеја – јасан је хрватски интернационалац.

[Grbavica.021*]

Ројевић: Подстрек за даље



РС Србије наградио најуспешније појединце у години на измаку.

Као и сваке године, РС Србије организовао је свечаност на којој су награђени најбољи појединци. Година на измаку обележена је и овог пута у Старој Пазови.

Председница РСС Милена Делић отворила је скуп.
Иако сматрам да је година била успешна, ипак остаје жал што нисмо освојили бар једну медаљу. Јуниори су били најближи том циљу и надам се да ће у будућности бити носиоци игре и у А репрезентацији. Сениорима пред којима је Европско првенство, желим много успеха.

Потом се прешло и на доделу признања најуспешнијима.

Награда за најбољег тренера сасвим заслужено отишла је у руке стратега неприкосновене Војводине, Бориса Ројевића.

Хвала Савезу на овој награди, то је само подстрек да у будућности још боље радим. Велико хвала свим мојим играчима и људима у Војводини за најуспешнију сезону у историји клуба. Остварили смо оно што су сањале многе генерације пре, освојили смо европски трофеј. Пожелео бих срећу репрезентацији на предстојећем првенству, и могу рећи ко има Банду (Дејана Милосављева) у екипи, загарантован му је успех.

Још један трофеј отишао је у руке тима из Новог Сада, овог пута пехар је примио Душан Бајатовић, први човек Војводине:

Жао ми је што је Војводина толико доминантна, надам се да ће ови црно и црвено-бели да се стабилизују. Могу да кажем да ће Војводина наредне године играти Лигу шампиона и једва чекамо да се опробамо у најјачем такмичењу. Кад смо могли да победимо два пута првака Европе, можемо још неке. Србији треба вратити рукомет јер је то наш спорт – казао је Бајатовић.

[Grbavica.021*]

ИНТЕРВЈУ – БОРИС РОЈЕВИЋ: КАД МЕ ОТПИШУ, ТАД САМ НАЈБОЉИ, ВИДИМ СЕБЕ И ВОШУ У ЛИГИ ШАМПИОНА



Трофејни стручњак Новосађана за Моззарт Спорт причао о трновитом путу до места првог тренера Лала, страсти према рукомету, 15 трофеја за пет година, бренду који расте на Сланој бари, односу са директором клуба Дарком Јевтићем, смиреношћу Марка Вујина, критикама које га покрећу, да ли себе види као селекора Србије и где је зенит европског пута десетоструког узастопног владара наше земље...
За њега се лепе трофеји. Има већ 15 за пет година на клупи Војводине, од тога пет титула шампиона Србије и онај највреднији, међународни пехар, ЕХФ куп, освојен прошле сезоне. Ускоро пуни тек 44 године, време ради за њега, није ни близу зенита. Постао је најуспешнији рукометни тренер у Србији. Синоним је за успехе Лала, неко без кога не може да се замисли амбициозни пројекат Војводине, доминантног клуба у нашој земљи, десетоструког узастопног шампиона Србије.

Говоримо о Борис Ројевићу, тренеру рукометаша Војводине. Није имао велику играчку каријеру, није неко ко је одмах могао да буде препознат, да добије врућ кромпир у руке. Морао је да засуче рукаве, да крене у „рудник“, почне од млађих категорија, осваја титуле са клинцима, докаже се и покаже да је зрео за велику сцену.

Иза њега је година из снова, четири трофеја у витринама на Клиси. Ова 2023. је златним словима уписана у историју клуба са Слане баре. У среду је у Старој Пазови стигло и признање Рукометног савеза Србије за тренера године, треће по реду. О трновитом путу до кормила Новосађана, актуелном тренутку клуба, амбицијама.

„Почео сам играчку каријеру у Врбасу, ту сам играо дуго година. Онда сам отишао у Колубару. Прављен је пројекат у Лазаревцу. После тога сам купио стан у Новом Саду, желео сам овде да се скрасим. Тренер Ђиле Јововић ме је позвао да дођем у Војводину. После годину и по дана ме звао Пролетер из Зрењанина. Ушао је у шеснаестину финала Челенџ купа. Било им је потребно лево крило, па сам због Европе отишао, био ми је то изазов. Убрзо је Нафтагас отказао спонзорство, па сам отишао у Спартак и у Суботици сам одиграо последње три године“, почео је причу Ројевић о играчким данима.

Када сте и како одлучили да можете да се бавите тренерским послом?

„Путовали смо нас неколико играча са тренером у Суботицу, разговарали смо стално о рукомету. Сећам се да ми је саиграч Миле Вучинић рекао: ’Ројо, ти би био врхунски тренер, некако мислим да ти то иде’. Сама помисао на то ми је деловала веома интересантно. Ђиле Јововић, не само што ми је био тренер, него и пријатељ. Проводили смо сате и сате причајући о рукомету. Када сам завршио играчку каријеру, био сам разочаран у овај спорт. Годину и по нисам био у рукомету. Слабо сам и одлазио на утакмице. Мој добар пријатељ Милутин Лучић из Врбаса је почео да ради као тренер. Кад сам одлазио у моје родно место викендом, причао ми је како је лепо да се ради с децом. Убеђивао ме је да почнем, подсећао да сам имао идеју да се бавим тиме“.

МУКОТРПАН ПУТ ОД ПИОНИРА ДО ГЛАВНОГ ТРЕНЕРА СЕНИОРСКОГ ТИМА ВОЈВОДИНЕ

Шта је била искра да кажете, „да, ја то могу“?

„У једном тренутку сам пресекао. Имао сам једну добру понуду за посао која је била ван рукомета. Дошао сам кући, причао сам са супругом која ми рекла да треба да се определим за оно што волим, да ћу бити успешнији у томе. Рукомет је дуго година била моја љубав. Пресечем да се видим са бившим тренером, а тадашњим и садашњим директором Војводине Дарком Јевтићем. Попричао сам с њим и рекао сам му да бих волео да се бавим тренерским послом. Он ми је рекао да му треба пар дана, да види каква је ситуација у млађим категоријама. Воша је тада тек формирала омладинску школу, тада је на челу ње био Игор Десница. Он је закотрљао ту причу. После пар дана ме звао, рекао да зовем Игора и да ми да једну млађу категорију“.

Почетак као и сваки био је тежак, али брзо су стигли успеси. Како сте преломили да је тренер ваш животни позив?

„Игор ми је дао генерацију 2001. Отишли смо на турнир Растимо. Пре тога су млађе категорије Воше биле слабашне. Кренуо сам да радим и већ на почетку тренерске каријере сам осетио ту страст у себи. Имао сам два термина недељно, било је то скромно. Почео да да ’грабим’, да се распитујем када нема прва екипа тренинге, где бих могао додатно да радим са младима. Засукао сам рукаве и кренуо да радим оно што се каже – лудачки“.

Кад су стигли први трофеји?

„После две године та генерације је била првак Србије. Ту су били Јовица Николић, Анђелковић из Лесковца, Чаушевић, Мирко Гаковић, Терзић који је играо у Пролетеру... Из 2000. годишта ту је био Никола Јеремић, десни бек, затим Балша Стевовић... Сада не могу свих да се сетим. Одлична генерација. Касније, Цвијан, који је водио кадете, прешао је у прву екипу, био је помоћник Ђорђу Ћирковићу. Тражили су тренера за кадете. Ћирковић ми понудио да пређем на виши ниво, а мени је било жао да оставим ту генерацију, па сам истовремено водио две селекције, кадете и пионире. У тој генерацији 1998. године су били Тодор Јандрић, Милан Јовановић, Кривошија... Био сам првак државе три пута са генерацијом 2000. и 2001, а трећи у земљи са 1998“.

Уследио је занимљив пут до клупе првог тима 2018...

„Ћирковић је отишао у Констанцу, мењали су се тренери у Војводини. Мирковић је био помоћник Драгану Кукићу, а онда се запослио у Фудбалском савезу Србије и тражио се помоћник. Невероватан пут, поступан, они су напредовали, одлазили на боље позиције, а ја сам се пео горе. Кренуо сам да долазим с првом екипом, био сам помоћник, али сам радио и са том мојом генерацијом. Кукић је био привремено решење на клупи. Пре тога је Бошко Рудић напустио кормило после губитка Суперкупа и два пораза у СЕХА лиги од Динама из Панчева. За тренера је постављен Касим Каменица. После пораза од Железничара у Новом Саду смењен је Каменица. Мислили су сви у клубу да је сезона изгубљена, да тај тим ништа не може да уради. Железничар је имао добру екипу, Динамо такође, ту је била и Металопластика. Ја сам био четврти тренер у тој сезони. Да се више не би трошило новаца, постављен сам за тренера. Хтели су у клубу да дају шансу некоме из своје школе, да скупља искуство, па да се види од наредне ко ће бити на кормилу“.

Да ли сте имали дилему да прихватите понуду или није морало да се размишља?

„Требало је да се размисли. Није било на прву лопту „да“. Радио сам три године у млађим категоријама, давао целог себе. Направило смо озбиљну школу Војводине, пуно рада и труда је уложено. Десница је почео, ја сам наставио. Прихватио сам на крају, али сам се договорио да кад завршим с првом екипом, да одем на државно првенство са кадетима. Ноћ када смо освојили титулу, увече смо прославили, а онда сам ујутру са Драганом Кукићем био у аутобусу са генерацијом 2001. Као тренер прве екипе сам водио ту генерацију и освојили смо титулу“.

Како гледате на ту прву сениорску сезону на клупи Војводине?

„Преузео сам играче које нисам бирао. Била је то једне неуспешна екипа која није имала добру хемију, много проблема је ту било, да није тако, не би били лоши резултати. Није ишло то тако лако. Неке играче сам склонио из екипе које се нису видели у тој визији. Убацио сам голобраде клинце Јовицу Николића, Бранка Томића и Срђана Милића, уз искусније играче кој су хтели да изгарају. Ту бих издвојио Ненада Вучковића који је био поштен и дао је тада целог себе. У тој екипи су, осим младих, били и Милашевић, Веркић, Ратковић, Станковић, Грозданић, Трифковић, кој су играли одлично. Надам се да нисам неког заборавио, било је давно. На крају сезоне смо освојили титулу, што је био невероватан успех. Стартовали смо ремијем против Звезде, изгубили у Панчеву, а онда смо направили невероватну серију. Хтео сам играче који су се уклапали у мој систем, плус да ту буду млади Николић, Томић и Милић“.

Наредне сезоне је у Нишу најављиван велики пројекат Железничар. На кормилу је био легендарни Веселин Вујовић.

„Кренули смо наредне сезоне са реновирањем екипе. Били су ту Душко Челица, Светислав Веркић, Тркуља. Већ су нас сви били отписали, због Железничара, говорили да ћемо сигурно да изгубимо титулу. Мене веома мотивишу кад ми неко каже да нећу успети. Када ме отпишу, тад сам најбољи. Дошло је велико име, Вујовић. То је мене инспирисало, али и људе у клубу да радимо даноноћно. Успели смо тада да будемо испред Железничара који је био веома јак. У Нишу су тада играли Вејин, Крсманчић, Сретеновић, Боћа Марковић, Дамјановић, Коцић, Живковић... Код нас је била бековска постава Челица, Томић и Николић. Био је ту и Милић који је мењао Челицу. Узели смо сва три трофеја, што је била најбоља година у историји клуба. Наредне долази Немања Прибак, наставља се низ титула, зацементирали само владавину у Србији“.

ДОЛАЗАК БОРИСА ПУХОВСКОГ ПРЕКРЕТНИЦА ПРОШЛЕ СЕЗОНЕ

Лета 2022. године дошло је до ресета Војводине. Отишли су носиоци игре. Јовица Николић је појачао Вецлар, Светислав Веркић Хапоел Ашдод, касније је клуб напустио и Немања Прибак који је добио добру понуду из Израела.

„Кренули смо амбициозно да правимо јаку екипу, али у једном тренутку смо ударили у зид, не постоји више нико, стаје све. Долази јун, Динамо из Панчева је кренуо јако у прелазном року, Звезда такође. Сви играчи одлазе, не знамо шта ћемо, кренули смо са јефтинијим играчима да склапамо екипу. У једном тренутку добијамо инструкције да може један топ играч да се доведе. Одлучујемо се за Бориса Пуховског и преокрећемо прелазни рок у Србији у нашу корист“.

У рукометним курговима тај трансфер је био права „бомба“. Долази Белорус, један од најбољих стрелаца Лиге шампиона, узданица украјинског Мотора из Запорожја дуго низ година. Како је дошло до тог трансфера?

„Моја одлука је да то буде Борис. Био је то тада мач са две оштрице да доведемо играча са 35 година који не игра одбрану. Првих шест месеци сам добијао ружне поруке од људи који прате овај спорт, да он игра рукомет из прошлог века. Причало се да је то катастрофа што смо га довели. Веровао сам у Бориса, њему је било тешко на почетку да се прилагоди мом систему. Српском играчу треба месец дана, њему као странцу је било потребно много више. Док није све легло, четири-пет месеци је требало... Схватио сам да је изгубио неке ствари на левом беку и у договору с њим сам га пребацио на средњег. Негодовао је у почетку, мислио је да то не може. И он и промена позиције су се показали као пун погодак“.

КРИТИКУЈУ ЈЕДНОГ НОВАКА ЂОКОВИЋА, А НЕЋЕ БОРИСА РОЈЕВИЋА, ЗАР ИКО МИСЛИ ДА НЕМАМ ВЕЋ САДА ПЕТ-ШЕСТ ПОНУДА ИЗ ИНОСТРАНСТВА

Поменутили сте критике, како гледате на то, како се носите с тим?

„Све ове године, дајем се рукомету 100 одсто, а онда испашта моја породица и пријатељи. Многи људи ме нису схватили на прави начин. Не знам да ли то неко не жели да види или неће. Ја то радим из страсти према рукомету, овом послу. Много је било негативних коментара, има их и сада, али таква смо нација. Према једном Новаку Ђоковићу иду негативни коментари, а неће према Борису Ројевићу. Те негативне приче, само српска лига, па кад освојимо ЕХФ куп, онда нам кажу то је трећеразредно такмичење. Видимо да наше екипе тешко пролазе и једно коло, а камоли да освоје трофеј. Онда су биле приче кад уђемо у Лигу Европе, нећемо узети ни бод, па ми прођосмо групу и презимили. Сад и то омаловажавају. Ти људи су ми уствари помогли, мотивисали ме да се покажем и докажем. Ја сам велики патриота. Чујем приче, па што није отишао у иностранство све ово време? Зар ико мисли да нисам могао? Сад имам пет-шест понуда на столу које су финансијске боље од Војводинине. Једноставно, волим ову земљу, волим да живим у Србији, у Новом Саду, да спавам у свом кревету. Желим да се мало више слажемо међусобно, да српски рукомет оде горе, и репрезентаивно и клупски. Била ми је жеља да ово што радим, да то буде у Војводини, да с њом играм једног дана Лиги шампиона, онда бих заиста био пресрећан. Нема веће среће него кад то урадиш у свом граду, држави. Нигде ме не би тако усрећило него овде“.

До прошле године, Војводина је била доминантна у Србији, али јалова у Европи. Одустајало се од међународног такмичења. И прошле сезоне, испоставило се као прави потез, било је пребацивање из квалификација за Лигу Европе у слабији ЕХФ куп. Да ли је само новац био у питању?

„Са 400.000 евра, колико сада има наша трећа, четврта екипа у првенству, да ли би могла да се игра Лига шампиона или Лига Европе? Ја и даље тврдим да ћемо ми са три пута мањим буџетом да играмо равноправно са свима, али са 10 пута? Онда је јако тешко. Тада је било немогуће да играмо против Гудмеа, Адемара, Кадетен Шафхаузена... Ми смо стигли сада на неки средњи ниво, нисмо у Топ 10 у Лиги Европе, што ће вероватно да се види против Фленсбурга. Са повећањем финансија, када бисмо имали од 3.000.000 до 4.000.000 евра, тврдим да бисмо могли да играмо са овим клубовима који имају 10.000.000 или 12.000.000. Убеђен сам у то, уз добар рад“.

ЈЕВТИЋ КАО ИКОНА КЛУБА, ВУЈИН УНЕО ИСКУСТВО И МИРНОЋУ

Војводина се финансијски консолидовала прошле године. Све бољи играчи долазе на Слану бару. Последња аквизиција је Петар Ђорђић, пре тога Стефан Додић, летос Вукашин Воркапић, репрезентативци Србије са последњег Светског првенства. Да ли се сада лакше дише када нема бојазни да ли ће плата да легне сваког месеца?

„Оно што је причао Дарко Јевтић, то је истина. Војводина је дуго опстајала захваљујући Душану Бајатовићу и Граду Новом Саду. Ми смо тада увек били у борбу за титулу, имали солидне услове. Све време они држе клуб. Драгољуб Збиљић је једно озбиљно појачање РК Војводине. Препознао је све код мене, дао ми је дугорочни уговор. Био сам веома задовољан. Рекао ми је тада: ’Борисе, што се мене тиче, ево на три године, а може и на 10“. Верујем у оно што радиш. Да ти скинем терет, освоји једну титулу за ове три године све ће бити добро’. Смирио ме, начинио ме задовољним. Свако ко помене име тог човека у Новом Саду зна о коме се ради. Он је велика покретачка снага. Уз њега долази и Марко Вујин, једно велико играчко име. Имамо невероватну сарадњу. Он схвата колики сам ја радник, ја схватам колико он има искуства и како ћемо, уз Дарка Јевтића, који је све време ту као икона клуба, да радимо одличан посао. Мој однос са Дарком је увек био искрен, уважавамо један другог. Буде понекад и турбулентан. Не бих могао да замислим Војводину без њега. Некада и претерано делујемо један према другом, али увек искрено. Разумемо се одувек. Нас тројица имамо сјајну сарадњу. Дарко је лош полицајац, а Марко добар“.

Чија је последња реч када се доводе појачања?

„Дарко и Марко респектују јако један другог и негде... Неписано правило постоји да демократски одлучујемо. Ако смо двојица за то, онда ће тако да буде. Мора неко да попусти, углавном се на крају сложимо. Можда некада буде и гунђања, али на крају све добро испадне. Марко је мирнији, нас двојица смо темпераментнији. Ово је посао где си често нервозан. Марко ме смири, увек има добар савет. Са Дарком, такође решавамо проблеме. Ако један не реши, онда је ту онај други“.

Крај децембра прошле године, једва сте победили Металопластику у Новом Саду, имали само бод више од другопласираног Динама из Панчева. Није изгледало да ћете лако да освојите титулу, касније и међународни трофеј. Долазак Миљана Пушице је затегао одбрану. Да ли је убедљива победа против норвешког Арендала у првом мечу осмине финала ЕХФ купа била та прекретница прошле сезоне?

„За озбиљан систем потребно је време, радили смо озбиљно, морало је то да легне после три-четири месеца. Јесте, та победа против Арендала је била та када смо кликнули. После тога је дошло и Горење у Велењу, што је била наша најбоља партија. Имам одличне играче, битан је и тај људски моменат. Рецимо, Вуковљакова борбеност подиже готовост код свих. Пушица је, осим добрих игара, битан и за саиграче, држи свлачионицу“.

Ројевић не заборавља са помене свој стручни штаб.

„Имам јако добар стручни штаб. Драган Момић је веома оперативан. Милан Мирковић, наш видео аналитичар, бивши игач Партизана и Југовић, је невероватан, мало ко зна колико је он битан у клубу, предан је послу 24 сата. Њега бих повео свуда са собом. Ту је Драган Кукић, пун искуства, смирен. Човек од поверење. Обично главни тренери кубуре са помоћницима, код мене није тако. Ту је и Дејан Аничић Подбара, тренер голмана. Илија Медић је кондициони тренер. Прошле сезоне смо у теретани добили персоналног стручњака. Ушао је са таквим ставом и причом, као да га знамо годинама. Кукић и ја смо одмах рекли: ’Зашто не би узели њега’? Био је пун погодак, момак вредан, радан...

Да ли вас је прошле сезоне и конкуренција погурала - Динамо и Металопластика у првом делу, а Партизан у наставку?

„Кад погледамо у Мађарској, имамо Веспрем и Сегедин, у Хрватској су Загреб и Нексе, ми овде имамо Динамо, Металопластику и Партизан. Мени нису то слаби ривали. Плеј-оф је незгодан, две утакмице, увек су могућа изненађења. Конкуренција је задовољавајућа“.

ДА ИМАМО БУЏЕТ КАО ЗАГРЕБ ИЛИ ЕУРОФАРМ ПЕЛИСТЕР...

Може ли Воша да буде још јача, не само у играчком кадру већ и организационо, маркетиншком?

„Ми се надамо да ћемо да будемо препознатљиви, да ће неко да види да је РК Војводина велики бренд. Верујем да ће држава да препозна то, да у Европи може да представља Србију на прави начин. Ми и сада то успевамо са скромним буџетом. Кад бисмо имали буџет као један Загреб или Еурофарм Пелистер, а то је од 2.500.000 до 3.000.000 евра, то би већ било озбиљно“.

Звезда и Партизан су брендови у фудбалу и кошарци, Војводине постаје то у рукомету? Победничка аура је сада над Сланом баром. Чини се да рукометаши који долазе у Нови Сад играју много боље него у другим клубовима. Шта је тајна?

„Ја верујем само у рад. Милан Голубовић ми је рекао на почетку сезоне, када се тешко уклапао, питам га: ’Сине, шта је с тобом’? Он ми каже: ’На пролеће ће бити сигурно фантастично’. Ја сам се насмејао и питао га: ’Како то мислиш’? Рекао ми је: ’Сваки пут кад сам пратио Војводину, једна је у септембру, а у марту су сви бољи за бар 30 одсто’. Размишљао сам о тој његовој изјави и заиста је тачна. Све смо бољи како сезона одмиче, плодови рада долазе на наплату у другом делу“.

На почетку сезоне није било све идеално. Критиковали сте играче, посебно бекове. Да ли сте хтели да одржите тензију?

„Морао сам то да урадим пре почетка Лиге Европе. Требало ми је експресно да поправе неке ствари. Није било времена, морао сам да извучем максимум из тима, па отуда и те критике. Уродиле су плодом“.

Како гледате на групну фазу Лиге Европе? Велика победа над Силкеборгом у Новом Саду, а онда хладан туш на Сланој бари, пораз од шпанске Ла Риохе.

„Сада, после више од месец дана, могу да кажем да је тај пораз од Ла Риохе био веома добар за нас. Тада су људи схватили да није баш тако лако и просто као што су мислили. И повреда Милана Милића је утицала на тај пораз. Једноставно, у том моменту сам био тужан, али касније сам схватио да је боље што је овако испало, мобилисали смо се за реванш, победили у Шпанији, и то убедљиво, имали смо и 10 голова предности. Драже ми је овако“.

Да ли Војводинин зенит Лига шампиона, да ли се стреми ка њој?

„По мени, најбоље ће ићи корак по корак. Ове сезоне мислим да смо направили максимум, прошли у Топ 16 фазу. Ова нова група је тешка, Фленсбург и Кадетен Шафхаузен. Ако некако прођемо онда се укрштамо са оном где су Фуксе Берлин и Динамо Букурешт који имају 10 пута веће буџете од нас. Сваке сезоне постављам неки циљ који можда није реалан. План је да пробамо да дођемо до Топ 8 Лиге Европе. И прошле сезоне у ЕХФ купу, прво је било, ’ајмо да прођемо једно коло, да не испаднемо од Италијана’. Временом смо рекли, идемо до четвртифнала, па кад смо и то прошли, онда смо желели трофеј. Нисмо ни ове сезоне очекивали Топ 16, успели смо. Следећи циљ је Топ 8. Наравно, дугорочни јесте Војводина у Лиге шампиона“.

Да ли је на пролеће Кадетен шанса за нокаут фазу?

„Ако Кадетен победи Фленсбурга и не изгуби годину дана код куће, а долазио је и Берлин у Шафхаузен, онда је јасно о каквом тиму је реч. Мислим да смо пропустили шансу у Силкеборгу у реваншу, онда бисмо са победом против Кадетена у Новом Саду већ били у нокаут рунди и највероватнији би ишли на Динамо из Букурешта. Спортски је да се надамо. Пласманом у Топ 16 смо испунили циљеве, али нема предаје у другој фази“.

МИ СМО КЛИНИКА ДА ВРАЋАМО У ЖИВОТ ИГРАЧЕ КОЈИ ИМАЈУ ПРОБЛЕМЕ

Да ли је стратегија Војводине да буде репрезентација Србије у малом?

„Да, јесте, то нам је план. Странац да, али ако нема на тржишту домаћи играч. Ми смо клиника да враћамо у живот играче који су имали проблема у претходном периоду као што су Миљан Пушица и Милан Милић. Покушавамо да им помогнемо да се врате. И, успева нам у томе. Следећи је Стефан Додић“.

Протеклог лета сте имали на првом дану припрема комплетан тим. Зна се да се тимови праве за следећу сезону у децембру или јануару. Да ли је то велики корак напред?

„Моја жеља је увек да оставим што више играча из претходне сезоне. На лето верујем да неће бити много одлазака. Добро је што је Ђорђић сада дошао, биће му потребно време да уђе у наш систем. Ради се о првом левом бек репрезентације, ту је и Додић као појачање за други део сезоне“.

Да ли Војводина може да доведе топ странца на лето?

„Још је рано за то. Померили смо границе, пример Петра Ђорђића најбоље показује то. Пре пар година, ни Стефан Додић ни он сигурно не би дошли код нас. Квалитетан странац, топ класа, можда за годину-две, ако будемо играли у Лиги шампиона“.

Ове сезоне сте постали упечатљиви по тајм-аутима. После критика, савета, играчи су касније играли по правило много боље после једноминутне паузе. План или спонтана реакција?

„Мислим да се човек роди с тим, да осети моменат када треба да тргне играче. Рекао би да је то неко моје животно искуство и осећај који не може да се научи. То је тренутак, увек је другачији“.

Да ли пре почетка меча имате план, колико ће ко да игра, када треба да га убаците у ватру, да га одморите или ток утакмице то диктира?

„Увек имам план, поготово када су значајне утакмице, и то детаљан. Све предвидим, али током утакмице, ако нешто крене у другачијем смеру, онда одлучују унутрашњи осећај, план А пада у води“.

Како сте дошли на идеју да против Алкалоида играте са четворицом бекова? Не гледа се то често на рукометним теренима.

„Припремали смо се. Видео сам да можемо тако да изненадимо ривала и мислим да смо у томе успели. Задали смо доста проблема Алкалоиду“.

АКО ВОЈВОДИНА НАСТАВИ ДА РАСТЕ ВИДИМ СЕБЕ У КЛУБУ И ПОСЛЕ 2025.

Где видите себе за три године – Војводина или иностранство?

„Искрено, ако Војводина настави да расте ка Лиги шампиона, онда себе видим на клупи моје Воше. Ако је то максимум, иако добијем неку понуду великог европског клуба, сигурно да бих покушао да се опробам у неком озбиљном пројекту. Верујем да ће то неко да препозна, пре свега мислим на Лигу шампиона, али сматрам да нисам завршио европску причу с Војводином, да тек треба да пишемо историју. Следећа сезона ће за мене да буде пресудна. Ако буде простора за напредак, остао бих. Уговор ми истиче у јуну 2025“.

Да ли сте дошли у ситуацију да се играчи сада нуде Војводини?

„Има и тога, и то све више“.

Да ли ћете да играте у другој фази Лиге Европе у СПЕНС-у?

„То је питање за Дарка Јевтића“.

Какве су жеље - Слана бара или највећа градска дворана?

„Играчи воле Слану бару. Да знам да ће бити пуна дворана, волео бих да играмо у СПЕНС-у, иако се не би осећали да играмо на домаћем терену. Свима би нам импоновало да изађемо пред 7.000-8.000 гледалаца. Тешко је напунти СПЕНС, идеално је да имамо дворану од рецимо 3.500 места“.

НЕ БИХ МОГАО ДА КАЖЕМ "НЕ" ПОНУДИ ДА ПОСТАНЕМ СЕЛЕКТОР СРБИЈЕ

Многи вас виде као будућег селектора Србије. Да ли имате жеље да водите најбољу селекцију своје земље?

„Свако ко је патриота би волео да представља своју земљу на највишем нивоу, а то је место селектора. Репрезентација сада има селектора. За мене време ради, једног дана ће неко да препозна мој рад и сигурно не бих могао да кажем ’не’“.

Некада је био тренд да тренери у исто време воде и клуб и репрезентацију. Сада се враћа професионална улога селектора. Стручњаци најбољих репрезентација света, Николај Јакобсен из Данске, Ђорди Рибера из Шпаније, Алфред Гисласон из Немачке, Гијом Жил из Француске не раде у клубовима. Да ли бисте могли једног дана да водите и клуб и репрезентацију?

„Могао бих. Мислим да Србија сада има три до четири озбиљна тренера и да у будућности неће бити потребе за странцем на кормилу“.

Да вам председник клуба или директор каже да можете да бирате играче, да нема лимита, само кажете „хоћу тог и тог“, ко би то био?

„Довео бих Дејана Милосављева и Драгана Пешмалбека“.

Ко ће бити шампион Европе ове сезоне?

„Мој фаворит је Веспрем. После пораза од Барселоне на свом терену, тренеру Момиру Илићу сам послао поруку да ће бити најбољи на крају. Чујем се с њим често, веома га ценим, размењујемо искуства. Моша је велики радник, човек без сујете, који је спреман да пита, и да буде питан. Размењујемо често мишљења, волим да једни другим делимо савете, допуњујемо се“.

Да ли сте некада истерали играче са тренинга због незалагања?

„Наравно, било је тога“.

Неко вам каже пре тренига да се рецимо посвађао с девојком, да не може да тренира. Допустили бисте да прескочи обавезу?

„Није проблем, али да ми каже пре тренинга. Кад си дошао на терен, значи да је све у реду. Ствари су постављене тако, нико не може да буде изнад екипе. Ако желиш да будеш део породице, основа је да се проблем не решавају иза леђа, већ директно, лицем у лице“.

Ко је најбољи рукометаш данашњице?

„За мене је то Дика Мем“.
Србија на Европском првенсву, колико може, шта је реално, а шта корак више?

„Мислим да имамо добру групу. Црна Гора је у паду, Мађарска јесте играла четвртфинале Светског првенства, али је имала лак пут до Топ 8, не видим да су бољи од нас. Исланд је солидна репрезентација која има топ играче. Мислим да смо најбољи у групи. Дуго година играмо заједно, неколико играча можда су међу два-три најбоља на својој позицијама као што су Драган Пешмалбек и Дејан Милосављев. Банда је можда најбољи на свету, а зна се да је голман у данашњем рукомету бар 30 одсто тима. Ово Европско првенство је велика шанса за нешто више. Четврта је година са истим селектором. Мислим да је сада ситуација – сад или никад! Рекао бих да смо по квалитету од петог до осмог места, али да треба да тежимо да пребацимо ту реалност. Недостаје нам скалп велике репрезентације. Побеђивали смо Француску, Норвешку и Шведску, али не на Европском или Светском првенству“.

БРЗА ШЕТЊА И ПЛИВАЊЕ КАО ВЕНТИЛИ, СУПРУГА НАЈЗАСЛУЖНИЈА ШТО САМ УСПЕО

Шта радите ван рукомета? Неки хоби?

„Хоби ван рукомета? Нема се времена. Сваки слободан тренутак волим да искористим са породицом, са супругом и децом. Моја супруга је највећи кривац што сам ја овде. Да није било њене подршке, не бих успео. Она ме је убедила да уђем у ово, да почнем да се бавим тренерским послом, а то тада уопште није било плаћено. Имао сам шансу 1:1.000 да успем, кренуо сам од 1.000 места. Привржен сам родитељима, брату и другарима. Посветим сваки дан бар пола сата брзе шетње, волим да одем на базен, то су неки вентили. Престао сам да играм баскет, фудбал, сад више ове пензионерске ствари“.

Често планете, темпераментни сте. Да ли са годинама иде и та смиреност?

„Гледам да будем смиренији и мислим да то иде на боље. Не знам колико људи примете, али сам мирнији сад него на почетку каријере. Долази то с годинама. Међутим, кад бих био без енергрије, играчи би то препознали. Овако знају колико се дајем, колико улажем у ово, па морам да то пренесем на њих“.

[Grbavica.021*]

ВЕЛИКИ ПОСАО ВОЈВОДИНЕ: ПУШИЦА ДО 2026.



Стуб одбране, повратник у репрезентацију Србије, потписао нови уговор са српским шампионом
Пројекат “Европска Војводина” ради пуном паром, залауфао се. После Стефана Додића и Петра Ђорђића, још један сјајан посао управе Лале. Нови уговор са десетоструким узастопним шампионом Србије и победником ЕХФ купа потписао је Миљан Пушица.

Стамени стуб одрбане остаће на Сланој бари до 2026. године, саопштили су новосадски црвено-бели.
“Тврђава се гради од јаких бедема”, написали су Новосађани.

Пушица је стигао у октобру прошле сезоне у Војводину, односно вратио се у табор Новосађана, где је провео две године, од 2012. до 2014. После првог мандата у дресу Лала, бранио је боје Висле из Плоцка и немачког Миндена у Бундеслиги. Имао је тешку повреду колена, годину и по је био ван рукомета. Вратио се пре нешто више од годину дана у српску Атини и одиграо фантастично.

Затегао је одбрану Војводине, заједно са капитеном Миљаном Вуковљаком, направио је бедем испред гола. Дефазива је снага чете Бориса Ројевића, а добре игре искусног момка из Пријепоља нису остале незапажене. Управа клуба му је понудила уговор на још две године. Стари је истицао у јуну 2024.

Селектор Србије Тони Ђерона је прошлог месеца вратио у национални тим Пушицу, који би са Илијом Абутовићем требало да буде стуб одбране на Европском првенству у Немачкој које креће 10. јануара.

Протекле недеље, Воша је активирала бомбу, доласком Петра Ђорђића из Бенфике. Пре тога је стигао и некада најбољи јуниор света Стефан Додић из словеначког Цеља.

Воша је 2023. годину завршила са четири трофеја, пласирала се у Топ 16 Лиге Европе, а следеће године у Нови Сад, вероватно у СПЕНС-у, долазе бивши првак Старог континента Фленсбург и најбољи швајцарски тим Кадетен Шафхаузен.