Viđenje Dnevnikovog izveštača, naših igrača i trenera Zagorčića utakmice sa Viktorijom.
Jako je važno da se pravilno sagledao i shvatio uzrok poraza i razlozi za to.Drago mi je da postoji iskrena želja da se izgubljeno u Plzenu nadoknadi u Novom Sadu.Na kraju, dobili smo i objašnjenje sa slabiju partiju (od očekivane) Ožegovića (zdravstveni problemi pred ovaj meč, što se i primetilo da nije mogao da vuče ekipu, kao do tada).
Sve u svemu, u četvrtak na pobedu, uz malo višu i sigurniju našu odbranu (zbog opasnih prekida gostiju) sa Pekarićem na čelu (pa možda u tim situacijama i još jednim pridruženim visokim igračem iz polja - da se ne bi branili gomilom igrača u našem petercu i ostavljali prevelik prazan prostor u svojih 16 i izvan njega).
Hvala svima našim navijačima koji su bili na tribini u Plzenu i sjajno predstavili Novi Sad i Vojvodinu.
Po meni su samo i jednom preterali, a to je onaj transparent ,,Tovari buraniju", bez obzira što znam da je to trebalo da ohrabri naše igrače, ali nije lepo doći u goste sa takvom porukom domaćinima.Na kraju, mislim da je čak kontraproduktivno delovala na naše igrače, jer im je, na nedovoljno jaka leđa, natovarila teret favorita.
Dnevnik wrote:У Новом Саду сасвим друго лице
Очекивала је српска фудбалска јавност пуно од дуела између Викторије из Плзења и Војводине. Надали су се наши љубитељи фудбала да Новосађани имају снаге да досањају сан звани пласман у групну фазу Лиге Европе, јер су много показали током квалификација и наговестили да имају потенцијал и за остварење снова. Жреб их је одвео на дуел у Плзењ са шампионом Чешке, екипом Викторије и снови су, барем тако сада изгледа, грубо прекинути. Шампион Чешке је убедљиво савладао црвено-беле (3:0), не остављајући им у првом дуелу ни минималну прилику да нешто више ураде.
Искрено говорећи, дуел на Досан арени протекао је у апсолутној надмоћности Викторије и немоћи Новосађана да прекину неповољан развој догађаја на терену. И, будимо још поштенији, да на голу Војводине није било расположеног ветерана Срђана Жакуле, могао је крајњи резултат да буде још неповољнији за нашу екипу.
Утисак који је остао после утакмице недвосмислено је сведочио о томе да Викторија има тим за групну фазу Лиге шампиона. Сјајно организован клуб, без странаца (ако изузмемо словачке интернационаце), с још бољом инфраструктуром, можда је изненадио љубитеље фудбала из Србије, али је пружио и доказ да је озбиљна, јака европска сцена у овом тренутку још недохватна за наше клубове.
Иако смо знали да је клуб из Плзења током последњих година израстао у респектабилан европски колектив, на крилима замаха после дуела са Сампдоријом, веровали смо да Војводина може да му се супростави, али је прва утакмица показала супротно. Викторија је доминирала, играла једноставно и модерно, контролисала збивања на терену и поентирала кад год је имала прилику за то. На другој страни, и поред несумњиве жеље да још једном одиграју можда чак и изнад објективних могућности, Новосађани су били стегнути, недоречени, чак - уплашени. Епилог смо сви заједно видели.
Имао је Огњен Ожеговић, сјајни борац и сналажљиви стрелац Војводине, велике здравствене проблеме пред утакмицу у Чешкој. Повишена температура и укупно лоше стање онемогућили су овог Бањалучанина да буде опаснији по гол ривала, а после сусрета је изјавио:
- Имамо седам дана да се издигнемо и тактички што боље спремимо, баш као што су се Чеси спремили за дуел с нама. Резултат 0:3 јесте велики, али мораћемо да одиграмо пуно боље ако мислимо да било шта урадимо. Викторија нас је надтрчала, ми смо били слаби у неким деловима, иако смо и ми имали игру, али недовољну да урадимо нешто више.
Крајем првог полувремена и средином другог успевали смо да држимо лопту, али, нажалост, нисмо створили ни једну шансу. Шта је томе узрок, искрено – не знам, али се надам да ћемо смоћи снаге да у следећој утакмици направимо све оно што у Плзењу нисмо. И да покушамо да стигнемо велику предност ривала, ако не и да је престигнемо. Морамо да покушамо у реваншу да Чесима вратимо за оно што су нам урадили, јер, по мени, они су нас у првом сусрету понизили. Надам се да ће момци смоћи снаге да их, фудбалским речником исказано, пребијемо, јер су они баш то нама урадили у Плзењу.
Шеф стручног штаба Војводине Златомир Загорчић узроке за убедљив пораз видео је у великим пропустима и грешкама одбране, после који су падали голови.
- Викторија уме да игра овакве утакмице, а ми смо кобним грешкама ишли наруку ривалу.Надам се да ћемо у Новом Саду одиграти много боље и да ћемо успети да остваримо победу. Покушали смо, и поред тих 0:3, да играмо фудбал и мислим да је публика имала прилику да ужива. Нажалост, наши навијачи нису, ривалови јесу. Нису нас Чеси изненадили, све смо знали о њима и све је било мање-више познато. Искуство играња јаких утакмица било је адут ривала, ми нисмо користили неке прилике, отворене позиције за шут и ту се видео не страх, већ недостатак самопоуздања. Морамо да израстамо из утакмице у утакмицу и зато верујем да ћемо у Новом Саду показати сасвим другачије лице – нада се Загорчић.
У сличном тону говорили су и остали играчи из Новог Сада, с тим што треба обратити пажњу на речи Александра Станисављевића, левоногхог бобардера, који је, као закључак читаве приче у Чешкој, рекао следеће:
- Домаћини су играли јако чврсто и агресивно и морамо да признамо да су били бољи. Све је било на страни ривала, који је, уз то, имао и пуно среће. Резултат 0:3 је тешко достижан, али, не заборавите, у фудбалу је све могуће. Сетите се Тренчина, пораза Воше од 0:4, а онда оних новосадских 3:0... У реваншу се надам да ћемо имати, уз домаћи терен, подршку испуњеног стадиона и да ће се ствари бити у нашу корист. Мислим да није немогуће да достигнемо огромну предност коју сада има Викторија.
Реванш утакмица између Војводине и Викторије игра се у следећи четвртак, 27. августа, на стадиону „Карађорђе"
Чеси зауставили Иванића
Првак Чешке знао је одакле му прети највећа опасност и посебну пажњу обратио је на игру капитена Војводине Мирка Иванића. Сјајни везни фудбалер није ни за тренутак остављан сам, нити му је омогућавано да лако прими лопту, што је морало да се одрази и на течност у игри црвено-белих. Иванић се јесте трудио, али му је, уз све то, мало тога полазило за ногом и тек у неколико ситуација показао је колико значи за игру Војводине. Било је то, нажалост, недовољно да се заустави неповољан ток догађаја на Досан арени.
Навијачи, свака част
Имала је Војводина снажну подршку од преко 300 навијача у Плзењу. Иако су наспрам себе имали преко 10.000 присталица Викторије често су надјачавали симпатизере чешког тима.
На крају утакмице, иако је ривал убедљиво победио, навијачи Војводине поздравили су своје миљенике и захтевали од њих да у ревашу дигну главе и одиграју пуним срцем. Уз то, навијачи Воше су без и једног јединог ексцеса били уз свој тим, па, ако кажемо да првак Чешке има тим за Лигу шампиона онда морамо да истакнемо да и Војводина има исте такве навијаче.
)