RK Vojvodina

[VošaNS]

Prijave za karte do sutra u 21h, grobare DA j***mo!

[Grbavica.021*]

Преко 1000 карата је резервисано због великог интересовања и пријаве ће трајати до сутра увече, до девет сати.

[Grbavica.021*]

СВИ НА СПЕНС!

[Grbavica.021*]

[Grbavica.021*]

Ројевић: Иза мене стоји 20 трофеја, деле лекције они који су нас вређали на Бањици и у Бањалуци



После два обраћање из Хумске, на ред је дошло саопштење из Новог Сада од тренера Војводине и селектора Србије.
Наставља се бура у српском рукомету. После партизана, који је у року од 24 часа издао два саопштења у коме је жестоко напао Војводину, тренера и селектора Србије Бориса Ројевића, а затим и директора Дарка Јевтића, уследио је одговор трофејног тренера Новосађана. Подсетимо, у среду (18.00) два кандидата за титулу играју меч првог кола Супер рукометне лиге Србије у дворани СПЕНС, уз навијаче оба клуба.

У запаљивој и токсичној атмосфери играће се велики дерби. Страсти су распламсане, тензије су подигнуте на максимум...

Саопштење тренера Војводине и селектора Србије преносимо у целости.

„Поштовани спортски пријатељи и колеге, осећам потребу да се обратим поводом серије неистинитих оптужби и личних напада који су последњих месеци упућени на мој рачун. Ове неосноване тврдње шире се и јавно и ван очију јавности, стварајући огроман притисак на мене и моју породицу, и више не могу да ћутим.

Месецима сам мета координисане кампање усмерене на дискредитацију мог рада као тренера и селектора репрезентације Србије, те на ометање моје способности да обављам свој посао. Напади су почели баш на почетку припрема РКВ, са јасним циљем да ме натерају да поднесем оставку на функцију селектора. Измишљене су приче, изврћу се чињенице и догађаји, све са циљем да се уздрма мој професионализам и преданост спорту којем сам посветио више од деценије као тренер. Ови напади, који су на тренутак престали, интензивирали су се управо на дан играња Суперкупа, што јасно показује њихову намеру и циљ. Очекивано, тајминг није случајан.

Оно што је иронично у читавој ситуацији јесте да управо они који сада деле лекције о лепом понашању и спортском духу, нису имали проблем да на утакмицама вређају наш стручни штаб. Такво непримерено понашање забележено је како на Бањици, тако и у Бањалуци, пред многим људима који су могли да чују увреде упућене нашем стручном штабу.

Сваки тренер, па тако и ја, користи гестикулацију и говор тела током утакмица, то је природан део вођења екипе на терену. Издвајање мене као некога ко то чини "неприкладно" представља намерно искривљавање стварности и покушај да се уруши мој углед. За столом током утакмице седели су и делегат и контролор ИХФ-а. Како то да нисам добио ни жути картон, а камоли искључење, уколико је моје понашање на утакмици било непримерено? Да сам било шта рекао судијском пару, у најмању руку бих добио барем жути картон, а вероватно и строжију казну. Сада, после наше победе, она се ставља у други план, а измишљају се непостојећи догађаји.

Током своје дуге каријере у рукомету, нисам видео овако концентрисан и неоснован напад на једног тренера и селектора репрезентације Србије, посебно не од стране људи који су ми донедавно честитали и пружали подршку. Њихов став се променио чим сам одбио да подлегнем њиховим амбицијама, и очигледно је да ова кампања лажи има за циљ да ме поремети у мојим професионалним обавезама.

Истина је око црвеног картона из 2019. године, док сам водио јуниорску репрезентацију, који је више био неспоразум него што је било говора о било чему озбиљном. Ако се заиста понашам на непримерен начин, зашто онда на толико европских утакмица клуба и репрезентације у протеклих 5 година нисам добио црвени картон, иако сам водио огроман број утакмица? Да је тај црвени картон заиста био проблематичан, да ли би ме тадашњи председник Савеза, Божидар Ђурковић (сви знамо колико је то важна личност у светском и европском рукомету), поставио у наредне две генерације јуниорске репрезентације, а после тога именовао за помоћног тренера А репрезентације?

Као селектор репрезентације Србије, били смо на гол до избацивања светског и европског шампиона, Шпаније, која је на недавно завршеним Олимпијским играма освојила бронзану медаљу. Све ово смо постигли са подмлађеном репрезентацијом, јер смо ушли у нови олимпијски циклус, а сада неко покушава да те резултате поништи. Пре тога смо два пута победили Пољску, чиме смо показали наш потенцијал. Посебно сам поносан на велики број репрезентативаца који су, кроз наш рад у клубу, постали важни чланови националног тима, доприносећи успеху репрезентације.

Из Војводине долазе и најбољи појединци јуниорских и кадетских селекција, као што су Драшко Ђорђе, најбољи леви бек Европе, Јовица Николић, најбољи десни бек, Марко Тасић, најбољи дефанзивац Европе и Лука Роган, један од најмлађих наших играча у Бундеслиги. Да ли тренер који је створио толико репрезентативаца треба да оде из Србије да би задовољио амбиције других?

Поносан сам на те резултате, као и на то што сам као клупски тренер освојио 20 трофеја, укључујући највреднији, европски трофеј. Прошле сезоне, наш наступ у Лиги Европе био је сјајан, а освојени ЕХФ куп представљао је изузетну промоцију Србије и нашег рукомета на европској сцени. Сви ови резултати, у Лиги Европе, ЕХФ купу и репрезентацији, били су промоција наше државе.

Поред тога, сматрам да су због ових дешавања угрожене и моја лична безбедност, као и безбедност моје породице. Атмосфера непрестане напетости и притиска створила је осећај несигурности који више не могу да игноришем. Ове лажне оптужбе наносе штету не само мени, већ и мојој породици. Психички притисак је достигао тачку на којој захтевам да они који су одговорни за ово одговарају за своје поступке.

Позивам надлежне и спортску јавност да се умешају и испитају ове злонамерне тврдње. Неопходно је да се ова ситуација реши и да нико више не буде изложен малтретирању каквом сам ја био изложен. Рукомет је спорт који почива на фер-плеју, поштовању и такмичарском духу. Ови принципи су угрожени од стране неколицине људи који своје личне амбиције стављају изнад интегритета игре. Време је да се овакво понашање заустави и да се сви усредсредимо на оно што је заиста важно – спорт који волимо“, стоји у саопштењу Бориса Ројевића, селектора националног тима Србије и тренер Војводине.

[Deep Purple]

[Grbavica.021*]

Навијачи партизана и симпатизери добили су источну трибину...

[Grbavica.021*]

РУКОМЕТАШИ ВОЈВОДИНЕ У СРЕДУ ДОЧЕКУЈУ ПАРТИЗАН У СПЕНСУ У ДЕРБИЈУ ПРВОГ КОЛА СУПЕРЛИГЕ СРБИЈЕ: Ко је бољи, видеће се на терену



Рукометом у Србији више од деценије влада новосадска Војводина.
Ове сезоне изузетно озбиљну кандидатуру за титулу првака Србије истакао је и партизан довођењем одличних појачања. Жреб је желео да се ове две екипе састану у првом колу Суперлиге Србије и то у среду од 18 сати, а челни људи лиге желели су да се овај дуел, из безбедносних разлога одигра у великој дворани Спенса, а не у СЦ Слана бара.

Верујемо у Бориса
Десно крило Новосађана Вукашин Воркапић рекао је да очекује победу против великог ривала.
Успели смо да их савладамо у првом овосезонском дуел, па не видим разлог да то не поновимо. Знамо да су добри и квалитетни, али фокусирани смо на нашу игру, верујемо у оно што радимо са тренером Ројевићем и циљамо победу – јасан је био Воркапић.

Прошле недеље црвено и црно бели састали су се у финалу Суперкупа, а Воша је славила (24:22) и освојила први трофеј. Од тог четвртка, па до данас било је много тема у вези за ривале, а која се не тичу стриктно терена. Оба тима су писала саопштења, оптуживала једни друге, а ко је заиста бољи показаће се у Српској Атини.

Тренер Војводине и селектор Србије Борис Ројевић истакао је да очекује сјајан рукомет, али и да је веома тешко два пута савладати партизан у кратко временском размаку.

Задовољан сам како смо отворили сезону, са два трофеја, иако смо променили малтене пола тима. То довољно говори о посвећености свих играча. Тешко је у кратком времену два пута победити истог ривала, који заиста има огроман квалитет. Знамо наш пут и наш циљ, играмо код куће, али не у нашој дворани него у Спенсу. Иако се много причало о томе где ће се играти то нас неће пореметити и надамо се да ће наши навијачи доћи и бодрити нас – јасан је Ројевић.

Војводина – партизан

НОВИ САД: Велика дворана Спенса, капацитет: 7.000 Судије: Ковач (Косовска Митровица) и Милосављевић (Звечан). Почетак: у 18 часова.

ВОЈВОДИНА: Андреј Трнавац, Фран Лучин, Јовица Николић, Жоао Педро Да Силва, Бојан Рађеновић, Вукашин Воркапић, Фран Милета, Миха Кавчић, Бранко Предовић, Барис Пуховски, Ахмед Хусеин Нафеа, Миљан Вуковљак, Милан Јовановић, Миљан Пушица, Петар Ђорђић. Тренер: Борис Ројевић.

партизан: Лука Арсенић, Саид Хеидарирад, Никола Зорић, Марко Васић, Никола Црноглавац, Младен Шотић, Немања Јовић, Лукас Барјактаровић, Миха Котар, Никола Зечевић, Немања Ратковић, Иван Мићић, немања Обрадовић, Ђорђе Петровић, Вељко Поповић, Немања Пештић, Филип Леовац, Лазар Анђелковић. Тренер: Ђорђе Ћирковић.

Када је реч о стварим ван терена Ројевић је био јасан.
Искрен да будем погађају нас увреде, али на то нећемо да мислимо док смо на терену. Та дешавања нас не дотичу превише, само нас мотивишу. Ми смо Војводина, вишегодишњи шампион, и увек смо свесни тога, да смо тим за велика дела – сматра Ројевић.

СВИ НА СПЕНС ИГРА ВОША!

[Grbavica.021*]

У данима када се пробија дно, играчи Војводине и партизана светло су српског рукомета



У атмосфери тензија, распламсаних страсти на релацији руководства новосадских црвено-белих и београдских црно-белих, данас 18.00 игра се велики дерби Супер рукометне лиге Србије. Актери на терену витешки се понашали пре шест дана у Бањалуци и дали пример свима
Није да не треба српском клупском рукомету мало тензије, појачаног медијског публицитета, да се на Сланој бари и Бањици не чује само шкрипа патика, да трибине буду пуније, да премијерни меч Супер рукометне лиге Србије, црвена звезда – Врање, не прати једва 200 гледалаца, од којих су „195“ играчи, тренери, родитељи, девојке, супруге, браћа, сестре и пар залуталих, али последњих дана сведоци смо пробијања дна. Када је домаћи шампионат добио на квалитету, када се поред Војводине појавио још један клуб који жели титулу, а то је партизан, кренуло је отварање Пандориних кутија, игра и игрице ван терена, закулисних радњи.

И сви мисле да су у праву, да су моралне громаде, док су они други зли и кривци за новонастали хаос који данима пуни портале и новинске ступце. Онима који не прате рукомет ништа није јасно, одакле толико набујалих страсти, а гле чуда, шампионат скоро да није ни почео.

Сав прљав веш кренуо је да испливава на површини, оптужбе, упирање прстом једни у друге. У главној роли су руководства два наша најбоља клуба, Војводине и партизана. Док су само они који помно прате овај спорт, некада трофејни, а сада уваљан у живо блато из кога се тешко излази, могли да наслуте да се нешто „кува“ пре Суперкупа у Бањалуци, после тог меча у престоници Републике Српске, који су Новосађани добили са 24:22, уследио је прави стампедо, ратови саопштења...

Кренуло је прошлог петка с Тошиног бунара у виду жестоког напада новог Управног одбора РСС-а на претходно руководство Савеза, који је пре два месеца поднело оставку (Милена Делић на место председника УО и Драган Буквић, челник Скупштине), као и на Радосава Шљиванчанина, доскорашњег председника Скупштине партизана, који је оптужен да је годинама био самовољни власник српског рукомета.

Уместо да се пише о фантастичној игри Милана Јовановића који је дао црно-белима 10 голова, девет у наставку, играо симултанку у финишу с одбраном ривала, о Египћанину Ахмеду Сеси, играчу са највећим реномеом који је последњих година стигао у Србју, о новом партизану који обећава с капитеном Николом Зечевићем, великим појачањем на голу, Иранцем Сеадом Хеидарирадом, вођен тренерском руком Ђорђа Ћирковића, који је најавио велика дела, уследили су дани када су се одапињале отровне стрелице, на видело излазило да је сукоб челника Војводине и партизана изашао из спортског оквира и дозе пристојности, па се помињао чак и "недостатак мушкости".

Уследили су „игрице“ око места одигравања дербија првог кола Супер рукометне лиге Србије. Слана бара је отпала због безбедоносних услова јер није могла да прими две групе навијаче, па је на крају, ипак, СПЕНС одређен као поприште меча шампиона и освајача Купа Србије. Уследила су два оштра саопштења из Хумске, прво усмерено против тренера Лала и репрезентације Србије Бориса Ројевића, а дан касније можда још жешћи удар на директора српског шампиона Дарка Јевтића. У уторак се саопштењем огласио и прозвани Борис Ројевић. Месецима се спекулише да ће Врбашанин да буде бивши селектор Орлова иако има чврст уговор до 2028. године и тек два званична меча на клупи наше селекције, те жесток отпор и елиминицију за гол у судару са Шпанијом у баражу за Светско првенство.

Невиних нема, иако и једни и други изигравају жртве ових других. Једни (партизан) су коначно, после више од деценије, направили клуб достојан имена, репутације, богате историје, да не буде више аматерски или полупрофесионални какав је био годинама, када су рукометаши играли без плата или када су добијали „сићу“. Освојен Куп Србије прошле сезоне био је замајац за боље дане, добро је одрађен прелазни рок овог лета, продужена је сарадња с носиоцима игре из прошле сезоне, доведено 10 новајлија, клуб је и маркетиншки ојачао (сајт, друштвене мреже, видео материјал). И сада се жели све - одмах и сад.

Други (Војводина) после победе у Бањалуци тражио је изузеће судија Мошоринског и Панџића, сматрају на Сланој бари да су ма баш сви, од директора Суперлиге Дејана Миленковића, сарадника за судијска питања Слободана Вишекруне, те сви делиоци правде у служби црно-белих, да желе само да им отму титулу.

И у таквој атмосфери, када се на клупама оба тима „скакало“ на сваку спорну одлуку у Бањалуци, у мечу који је реално био више ревијални, који нема никакав значај, а направљено је као да је у питању мајсторица финала плеј-офа, није ни арбитрима лако да суде.

У том хаосу, рукометаши Војводине и партизана су били једини светао пример како се бори витешки на терену. Ниједан инцидент, намеран фаул, у атмосфери у којој је све около била темпирана бомба или буре барута, служило је за пример и лекцију за оне старије... Пример када је капитен црно-белих Никола Зечевић помогао повређеном Стефану Додићу да оде до клупе, говори у прилог тези да играчи нису излазили из спортског оквира, да нису попустли живце у наелектрисанома Борику где су били и оба групе најватранијих навијача и где је коначно била атмосфера која тако фали српском клупском рукомету.

У партизану играју чак петорица рукометаша која су некада бранила боје Воше (Немање Ратковић, Марко Васић, Лазар Анђелковић, Лука Арсенић и Младен Шотић), док је голман Новосађана Андреј Трнавац до прошлог лета био узданица клуба из Хумске. Како да буде зле крви између рецимо Ратковића и играча Војводине, када је до пре пар месеци искусни пивотмен славио титулу у црвено-белом дресу Лала?

Све очи рукометне јавности данас биће усмерене у СПЕНС. Долазе најватренији навијачи оба клуба. Тензије између руководства су на максимуму. Капацитет највеће дворане у Српској Атини је драстично смањен, па се не очекује више од 2.000 до 2.500 гледалаца. Само да рукомет победи, да се на терену одлучи ко је бољи у овом тренутку. Ако су овакве тензије сада, у првом колу, шта да очекујемо у финалној серији, а велике су шансе да ће ови ривали негде у мају (част вицешампиону Металопластици и Динаму из Панчева) одлуче о шампиону Србије.

Проблем је и што у српском рукомету нема ауторитета, што у РСС-у, што ван њега, који ће да позове зараћене снаге на разговор, на смиривање страсти. Овакво блаћење и јавно етикетирање ником не служи на част и не доприноси оздрављењу српском рукомету што је свима наводни циљ. Опет је рукомет у медијима, али опет због саопштење, прљавог веша, а таман се чинило да је време када су афере и сукоби били у првом плану ствар прошлости. Време је да коначно рукомет буду у епицентру и због Стефана Додића, Милоша Коса, Николе Зечевића, Луке Рогана, млађаних Ђорђа Драшка, Андрије Станкова, Огњена Ценића, новог таласа српског рукомета, који може много у годинама које следе.

[Mare_Liman]

Вечерас се туђман пече! Сви на спенс!

[Mare_Liman]

Навијачи партизана и симпатизери добили су источну трибину...

Је л то трибина где је ложа или ?

[Grbavica.021*]

Навијачи партизана и симпатизери добили су источну трибину...

Је л то трибина где је ложа или ?

источна трибина, према информацијама до којих сам стигао рк партизан је тражио 800-1000 карата.

[Grbavica.021*]

За ову утакмицу је требало да се по мени организује са картама као против цигана у фудбалу, свако ко је у могућности да сваког другара исцима и подигне што већи број карата и ако је западна трибина резервисана за домаће навијаче наћи ће црна жгадија која ће се довикивати са источном трибином.

[Grbavica.021*]

[Uvek sa tobom]

Браћо видимо се данас на СПЕНС-у! Јеб* гробаре