Стиже Кил, страшни Кил: Вошин меч за славу, историју клуба и града, а зашто не и за чудо
„Ако не будемо разбранили Волфа, ако наши голмани буду имали дан, постоје шансе“, рекао је тренер Новосађана Ројевић пред данашњи дуел (18.45, Арена Премијум 2) против четвороструког шампиона Старог континента у другом колу Лиге Европе.
Највећа утакмица у историју Војводине, меч миленијума, тако су у табору једанаестоструког узастопног шампиона Србије најавили меч другог кола Лиге Европе и дуел са четвороструким прваком Старог континента Килом. Можда по важности није меч бити или не бити, али по реномеу клуба, традицији, рукометни заљубљеници у Србији данас (18.45, Арена Премијум 2) у СПЕНС-у видеће, уз славну Барселону, синоним за овај спорт, Зебре са Балтика.
Можда није Кил у играчком смислу оно што је био, после лоше сезоне у Бундеслиги није изборио Лигу шампиона, али тим са севера Немачке је увек великан. Славу овог клуба проносили су и српски играчи, Ненад Перуничић, Момир Илић, Марко Вујин и Милутин Драгићевић. Победа чете Бориса Ројевића пре седам дана у Нашицама против Нексе широм је отворила врата друге рунде овог такмичења које је из годину у годину све јаче.
Кил долази у Србију после скоро 13 године. Тог 23. новембра 2011. партизан је у Пиониру дочекао великана са севера Немачке. На паркету тада је био Филип Јиха, садашњи кормилар тим с Балтика, а ту су били још Тијери Омеје, Момир Илић, Ким Андерсон, Доминик Клајн, Арон Палмарсон, Данијел Нарсис, Шапчанин Милутун Драгићевић. Зебре су славиле лако са 35:24 против црно-белих које је водио Александар Брковић, а на терену су били Влада Мандић, Ненад Максић, Иван Димитријевић, Саво Мештер, Милош Костадиновић, Немања и Вања Илић, Богдан Радивојевић, Страхиња Милић...
Кил је у транзицији, дошло је до подмлађивања екипе. Летос је Кил довео Андреаса Волфа, велико име светског рукомета, годинама једног од најбољих чувара мреже данашњице. Дуго је стуб тима Домагој Дувњак, прослављени хрватски репезентативац. Од искуснијих остали су пивотмени Хендрик Пекелер и Патрик Винчек.
Овог лета је отишло дугогодишње десно крило, Швеђанин Никлас Екберг. Вратио се у отаџбину, у Истад да заврши каријеру. Нема више ни леворуких Штефана Вајнхолда и шпанског ветерана Едуарда Гурбинда кога ћемо на јесен да гледамо у Панчеву када Бешикташ буде играо против Динама у другом колу ЕХФ купа. Нова крв у Килу је Мађар из Ференцвароша Бенце Имре кој ће заменити Екберга. Новајлије су и Лукас Зербе на десном крилу и дански десни бек Емил Мадсен из ГОГ Гудмеа.
На бековским позицијама су Швеђани Ерик Јохансон и Карл Валинијус, сјајни шутери, али далеко од тога да су топ играчи. Кил у Нови Сад долази без тројице бекова, леворуког Норвежанина Харалда Рајнкинда, луцидног Фаранина Елијаса Елефсена Скипаготуа, као и Аустријанца Николе Биика. На левом крилу су одлични Данац Магнус Ландин Јакобсен и немачки репрезентативац Руне Дамке.
У Новом Саду је све спремно за спектакл каква је рукометна Србија дуго чекала. Контигент од 6.000 улазница је подељен (доћи ће дани када ће моћи и да се наплаћују карте). Војводина је одлучила су се за проширивање капацитета велике дворане СПЕНС-а убацивањем монтажних трибина на партеру иза гола, што је додатних 720 места, па се очекује бар 7.000 гледалаца и ватрена подршка за најуспешнији клуб у граду који дуго домнира српским паркетима.
Трофејни стручњак Борис Ројевић очекује спектакл пред пуним трибинама.
„Долази Кил, то је уз Барселону, највеће име у свету рукомета. И за мене је ово највећи ривал против кога сам играо. Сви сањамо да добијемо прилику да се одмеримо против оваквог клуба. Очекује нас прави рукометни празник, више од 6.000 људи“, рекао је Ројевић.
Прошле године против Фленсбурга нисте имали ни промил шансе да изненадите, два лагана тријумфа немачког тима. Сада амбиције расту, може ли да се изненади Кил?
„Заиста је тешко очекивати да победимо Кил, али сам рекао играчима на тренингу да морају сви да верују у то. Мора много тога да се поклопи да бисмо ушли равноправно у причу с њима. Пре свега, не смемо да разбранимо Андреаса Волфа. Ради се о једном од најбољих голмана на свету. С друге стране, ако наши чувари мреже Трнавац и Лучин буду имали дан, онда постоје шансе, могли бисмо нешто више да урадимо“.
Кил долази без тројице бекова, Билика, Елефсена Скипаготуа и Рајнкинда. Видите ли ту шансу?
„Мислим да им то неће бити проблем. Јохансон шутира са 10 метара, овај Емил Мадсен што је дошао ове сезоне је на десном беку можда и бољи од Рајнкинда. Видели смо прошле сезоне у дуелима са Фленсбургом колика је то разлика, какве су то тимови, колико су физички доминантни. Њихови пивотменни су снажни, добро граде. Покушаћемо да им парирамо. Екипа која победи Магдебург у гостима, која има буџет 15.000.000 евра је сигурно фаворит, али верујемо у чудо. Чуда се догађају“, истакао је тренер Лала.
Снага Новосађана ове сезоне су крила. У одличној форми је Египћанин Ахмед Сеса, а на десној страни Ројевићев ослонац је репрезентативац Србије Вукашин Воркапић. Играо је у Француској за Иври против Пари Сен Жермена, Нанта и Монпељеа.
„У дресу Војводине ово ми је сигурно највећа утакмица. Нисам играо прошле сезоне двомеч са Фленсбургом јер сам имао повреду лакта. Сви знамо шта Кил представља у светском рукомету. Сваки играч сања о оваквим утакмицама. Идемо на победу, нема друге. Свесни смо да је наш ривал фаворит, али мотива сигурно неће да нам недостаје“, рекао је за Воркапић.
Од кога прети највећа опасност?
„За мене је ту највеће име Дувњак који толико дуго траје и игра на таквом нивоу. Наравно, и на осталим позицијама су велика имена, али је мени Дувњак звезда Кила. Не могу да се кажем да се њега највише плашим, али он им ужива моје највеће поштовање. Наравно, ту је голман Волф“.
Прошла сезона, много проблема са повредама, ове све је кренуло како треба. Стигле су и добре партије, голови са крила, контре...
„Много се боље осећам ове сезоне, здрав сам. Само тако да потраје, да ме мимоиђу повреде. Прошле сезоне је било добро све то до тога меча са Партизан у фебруару. Поломио сам лакат, дуго одсуствовао. Када сам се вратио, опет је било проблема. Сада је све одлично“.
Какав је осећај СПЕНС у односу на Слану бару, дворану где тренирате, где се осећате као риба у води?
„Мени је супер СПЕНС, навикао сам ту да играм и у дресу репрезентације. Јесте Слана бара наша кућа, ту тренирамо, али је одлично за клуб, српски рукомет и за нас играче да дође много већи број навијача. Не сумњам да нас очекује сјајна атмосфера. На нама је да се одужимо добром партијом“.
Победа у Нашицама сигурно вам је унела додатну дозу самопоуздања?
„Наравно. Мало ко је веровао да можемо да победимо, али ето, разуверили смо многе. Играли смо добро, поготово у нападу. Добити у гостима екипу која има у својим редовима Штрлека, Лучина није мала ствар“.
Прошле сезоне сте играли на истој позицији са Дарком Миленковићем, сада са Франом Милетом? Каква је сарадња са новајлијом?
„Одлична, допуњујемо се добро. Фран је добар момак, и даље млад, може да напредује. И прошле сезоне сам имао сјајну сарадњу са Дарком Миленковићем. Он је увек користио сваки тренутак на терену, да промени ритам, уради нешто позитивно. Играо је и бека, стварно је био наш џокер“.
Вратили сте се у српски рукомет из Француске прошлог лета. Какве су импресије после нешто више од годину дана у црвено-белом дресу?
„Имао сам жељу да играм Лигу Европе. Војводина ми је понудила сарадњу. Прихватио сам, то је за мене била идеална ситуација, упала ми је кашика у мед, да играм овако јако такмичење, а и да будем у својој земљи, код куће. Мислим да је то сан свих наших играча, да могу да играју у амбициозном клубу у Србији. Нисам се ниједног тренутка покајао, уживам у Војводини“, закључило је брзоного десно крило Новосађана.
Много играчи Војводине имали су сударе са Килом. Петар Ђорђић и Миљан Пушица су дуго играли у Бундеслиги, сезону и по у најјачој лиги на свету био је и десни бек Јовица Николић. Белорус Борис Пуховски је војевао битке са Зебрама у Лиги шампиона у дресу украјинског Мотора из Запорожја.