Pripreme

[Helm]

Vrlo interesantan spisak. Jel to onda znači da je problem sa Melegom rešen?

[Dejan]

Vojvodina konačno može do trofeja!
28 Februar 2012 | 07:56 Sportal

Konačno u Srbiji je jedan tim, odnosno vlasnik kluba rešio da se potrudi i uloži sredstva ne bi li prekinuo poredak na tabeli koji decenijama već drže Partizan i Crvena zvezda. Ratko Buturović je ove zime odlučio da u Novi Sad dovede verovatno najboljeg stranca koji je igrao u Jelen Superligi Srbije, Almamija Moreiru, i dugogodišnjeg kapitena reprezentacije Gane i momka koji je bio obožavan od Torina do Bosfora Stefana Apiju. Ako se tome doda i odlični razarač protivničkih odbrana iz drugog plana, Aleksandar Katai, jasno je da Voša ima tim kadar da već odmah na startu proleća pomrsi račune Partizana i Crvene zvezde u Kupu Srbije, a plodovi dobrog rada mogli bi da se uberu već u narednoj sezoni kada je u pitanju prvenstvo.

Dugo se čeka titula u Novom Sadu...Predugo mnogi će reći, jer još od 1989. godine i sjajne generacije koju su predvodili Siniša Mihajlović, Slaviša Jokanović, Ljubomir Vorkapić i drugi. Još od tada „lale“ poste. Sjajni fudbaleri su izašli iz Novog Sada, neki sreću našli u beogradskim timovima, ali ostao je žal i kod njih za trofejima u dresu Voše.



Trener Dejan Vukićević je uz Branka Branovića, selektora Crne Gore, najbolji stručnjak koji dolazi sa tog podneblja. Preuzeo je Novosađane u zaista teškom momentu, kada je ekipa doživela možda i najteži poraz u istoriji ispadanje od Vaduca iz Lihtenštajna i uspeo da ne samo popravi rezultate, već i da vrati pobednički mentalitet u tim.

Priča kako igrači Vojvodine gube utakmicu kada krenu put Beograda već negde kod Beške nikako ne pije vodu ove takmičarske godine. Najbolje je to osetila Zvezda kada su igrači Voše potpuno razbili koncepciju igre Roberta Prosinečkog i zasluženo slavili u poslednjem kolu na "Stadionu Crvene zvezde".

Odbrana

Na golu je neprikosnoven Nemanja Supić. Otkrovenje Ćire Blaževića u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo pre nekoliko godina poseduje sjajan refleks i spada u najbolje golmana srpskog šampionata.

U velikoj meri dobra odbrana zasniva se u Voši i na dvojici snažnih centralnih bekova Danijela Mojsova i Branimira Trajkovića. Makedonac je doživeo kataklizmu u meču sa Vaducom, međutim, izdigao se posle toga i vratio u formu zbog koje je jedno vreme bio na radaru Olimpika iz Marseja i Dinama iz Moskve. Trajković je beskompromisan borac, pred čijim startovima često drhte protivnički napadači. Manu mu predstavljaju lopte koje dolaze iz drugog plana, ali je sigurno da će se mnogi namučiti da probiju vezni red i stignu da se ušunjaju iza njegovih leđa.

Par bekova Miroslav Vulićević - Vladan Pavlović pored defanzivnih zadataka često pomažu i napadu, a posebno kod desnog beka Vulićevića prodornost po boku neće izostati.

Ako se uzme u obzir da će verovatno Milovan Milović biti prva opcija na klupi Novosađana kada je odbrana u pitanju ne bi trebalo uopšte sumnjati u snažni bedem „lala“.



Sredina terena

Moreira, Apija, Miroslav Stevanović i ofanzivni vezista Katai - nije potebno previše trošiti reči.

Doktor Mo, ili kako su mu u Voši nadenuli nadimak Moša je fudbaler čije lopte imaju bolje navođenje od bespilotnih letelica. Možda nije dovoljno jak da odgovori velikim izazovima u Evropi, ali je za terene Jelen Superlige Srbije Alesandro Del Pjero. Od njegove kreacije u mnogome zavisiće ofanziva Vojvodine. Ako mu Dejan Vukićević da neophodnu slobodu u igri sigurno će mu vratiti na pravi način.



Apija je vojevao bitke u Seriji A protiv nekih od najboljih igrača planete, a kasnije u Turskoj postao predmet obožavanja frenetičnih navijača Fenerbačea. Iako dugo nije igrao što zbog povrede, što zbog porodične tragedije (preminuo mu je otac tokom probe u Blekburnu, prim. aut.) već na pripremama je pokazao da nije izgubio ništa od onog znanja koje je demonstrirao u Italiji i Turskoj. Odlazak Slobodana Medojevića ne bi trebalo da se oseti, ako bivšeg kapitena Gane posluži zdravlje i zaobiđu povrede. Dete kluba i momak kojem se predviđa lepa budućnost Vuk Mitošević imaće priliku da mnogo toga nauči od Apije.

Katai je otišao u Olimpijakos, gde nije dobio pravu šansu, a pozajmica u matičnom klubu mogla bi da učini čuda za ovog pomalo nestašnog momka. Vukićević mu je očitao bukvicu posle jedne pripremne utakmice na kojoj se nije zalagao, a posle toga je Katai dobro zapeo i golovima počeo da „kupuje“ crnogorskog stručnjaka.

Miroslav Stevanović je pravi motorino ekipe. Odlična startnost, prodor i drskost u igri zacementarili su mesto mladog reprezentativcu Bosne i Hercegovine u timu. Pored odličnih ofanzivnih sposobnosti, Stevanović poseduje i dobru defanzivu, odnosno u stanju je često da pripomaže u defanzivnim zadacima, a nije mu strana ni pozicija desnog beka, gde može takođe da donese novinu u igri Novosađana.

Napad

Nekada jedan od najboljih omladinaca Evrope i jedan od najtalentovanij igrača Partizanove omladinske škole Petar Škuletić posle pada u zaborav, odnosno odlazaka u LASK iz Linca i Zetu vratio se u srpski fudbal i polako najavljuje da bi mogao ponovo da se vrati u sjajnu formu zbog koje ga je svojevremeno Seltik tražio. Jak kao stena, odličan u vazdušnim duelima Škuletić će biti neko koga će centaršutevima tražiti saigrači.

Abubakar Oumaru je verovatno omiljeni stranac koji je ikada zaigrao za Vošu. Nisu umeli da procene njegov kvalitet u Zvezdi, nije se dugo zadržao u OFK Beogradu, a od kada je došao u Novi Sad redovno trese mreže rivala. Brzinske sposobnosti maksimalno koristi protiv sporih defanzivaca i trebalo bi da bude odličan u tandemu sa Moreirom. Mo je u Partizanu često igrao sa Laminom Dijarom, koji je po karakteristikama identičan Abubakaru, a svi znaju koliko su bili ubitačni.

Klupa

Milovića smo već spomenuli, kao i Mitoševića, ali Vošin klinac Mrko Poletanović je uspeo da natera Vukićevića da ga javno pohvali posle priprema u Antaliji. Milan Bojović je takođe bivši izdanak Partizanove škole, koji je pronašao sebe u Novom Sadu, dok će i Brana Ilić biti pravo osveženje kada bude ulazio sa klupe u tim. Omaleni, ali i snažni napač dobro poznaje ekipu i predstavlja pravu moru u tandemu sa brzim Oumaruom. Kada je reč o rezervnom čuvaru mreže Budimiru Janoševiću, činjenica da je jedno vreme bio golman U21 rerezentacije svakako ne sme biti zanemarena.

(Foto: MNPress, fkvojvodina.rs)

http://sportal.rs/news.php?news=69361&c=549" onclick="window.open(this.href);return false;

[playmaker]

Iskreno povraca mi se od ovakvih tekstova. Ovo je kao oni naruceni tekstovi vezani za blizance gde je Vilotic bolji od Pikea a Kaludjer od Drogbe.

[masterNS]

Konačno u Srbiji je jedan tim, odnosno vlasnik kluba rešio da se potrudi i uloži sredstva ne bi li prekinuo poredak na tabeli koji decenijama već drže Partizan i Crvena zvezda. Ratko Buturović je ove zime odlučio da u Novi Sad dovede verovatno najboljeg stranca koji je igrao u Jelen Superligi Srbije

Kakav bre vlasnik kluba? Dokle ce se pisati glupsti i neistine? EDIT: Promenjeno je i sada u tekstu stoji predsednik kluba...

[Tony Starks]

Prozivka i početak priprema u ponedeljak, u Austriju se putuje 3 jula:

http://www.fkvojvodina.rs/2012/06/crven ... rojavanje/" onclick="window.open(this.href);return false;

[Grba_NS]

Konacno u strucnom stabu odgovarajuce resenje kada je u pitanju strucnjak za fizicku spremu- prof. Milan Solaja, jedan od najboljih strucanjaka u nasoj zemlji...

[Nikola]

Grba, koliki uticaj i znacaj imaju visinske pripreme i takozvano punjenje pluca?

[Grba_NS]

Bezznacajno, bar u slucaju kako to praktikuju nase ekipe, 10-ak dana sto je isuvise kratko. Inace same visinske pripreme se polako napustaju u modernom sportu, sad se praktikuje da igraci treniraju na normalnim nadmorskim visinama, a borave/spavaju na velikim nadmorskim visinama (live high, train low). Neki su otisli toliko daleko da imaju specijalizovane sobe/komore u kojima igraci spavaju, cime poboljsavaju oporavak itd. Sam efekat planine nestaje vec nakon 48 sati posle silaska sa iste, tako da je to jos jedan razlog sve redjeg odlaska na tzv. visinske pripreme. Pricao sam vec, kad je rec o toj famoznoj planini, ne postoji "punjenje pluca" jer sama pluca nisu slaba tacka u treningu aerobnog kapaciteta- VO2 max (osim u slucaju nekog urodjenog deformiteta/oboljenja kao sto je astma), vec je to pre svega srce, i od njega iskljucivo zavisi koliki "trkacki" kapacitet ima jedan igrac.

[Helm]

Slazem se sa manje-vise svim sto si rekao, ali jednu stvar mi moras objasniti, kako pluca ne uticu na funkcionalnost misica?
Slazem se i da srce igra ogromnu ulogu, ali rekao bih samo kao posrednik izmedju pluca i misica.

Edit:
Ako si ciljao na to da je tesko povecati maksimalni kapacitet pluca, jeste i ne moze se izvesti za 10 dana na planini, ali je maksimalni kapacitet definitivno jako bitna stavka, ne mogu reci presudna jer iz lanca ne moze nista da se izdvaja, ali jako bitna fakat.

[Grba_NS]

Iz lanca bitnih stvari (za aerobni kapacitet-VO2 max) se moze/treba izdvojiti jedna stvar/stavka, a to je srce, koje dominira i koje je presudni faktor (nikakav posrednik) kada je u pitanju aerobni kapacitet coveka/sportiste. Koliko kiseonika moze da preradi srce u toku jednog minuta predstavlja glavnu determinantu kojom se danas odredjuje spremnost jednog sportiste (famozna VO2 max). Ponavljam, pluca nisu slaba tacka u tom lancu, ne uticu znacajno na samo postignuce (aerobno) osim u slucaju nekog tezeg deformiteta pluca, kao sto je astma gde sportisti imaju dozvolu antidoping agencije da uzimaju odredjene steroide koje sire krvne sudove u samim plucima.

Osim ako nisi neki profesor/naucnik koji je ima neka nova saznanja na ovom polju (karadiovaskularna izrdzljivost) o ovome ne bih vise raspravljao, jer je ovo jedna od najosnovnijih stvari/teorija kada je rec o trenaznom procesu i samoj fiziologiji sporta...

[Helm]

Kao što rekoh, slažem se sa skoro svim što si rekao, nemoj misliti da pokušavam da poreknem tvoje tvrdnje. Nismo se razumeli za kapacitet pluća, ok je, slažem se da nema svrhe disati 20 litara ako ne može da se ponese više od 7-10 npr. Ali opet, moja saznanja su da srce samo svojom frekvencijom i intenzitetom kontrakcije utiče na minutni volumen krvi koji je presudan za prenos kiseonika količinom eritrocita pa time i hemoglobina koji sadrži. I stoga stanje hipoksije dovodi do povećanog broja eritrocita i većeg kapaciteta za kiseonik što bi moglo navesti na logiku da je planina metod izbora za pripremu. I tu dolazimo do problematike koju si naveo, nedovoljno vremena da se značajno utiče na to. A treba uzeti u obzir i kratak životni vek eritrocita i konstataciju da u uslovima normalnog kiseonika nema osnova za dalju hiperplaziju i da se svaka promena vrlo brzo vraća u normalu. I dolazimo do još jedne značajne stavke savremenog sporta koju si takođe pomenuo a to su komore zadužene da održavaju hipoksične uslove tokom cele sezone i one imaju ozbiljne rezultate, tako da valja očekivati zabranu kao u slučaju autotransfuzije. Dakle, slažem se sa tobom za sve osim relacije srce-krv, a smatram da je moguće da ja grešim i da sam prevideo nešto i zato i pitam da mi objasniš, da naučim još nešto ako nisam u pravu.

[Grba_NS]

srce samo svojom frekvencijom i intenzitetom kontrakcije utiče na minutni volumen krvi koji je presudan za prenos kiseonika

Upravo ovo citirano govori ono o cemu ja pricam tj. ono sto tvrdim (srce-presudan faktor) i to je uglavnom to sto treba da te interesuje kada je u pitanju trening karadiovaskulrane izdrzljivosti-kako povecati minutni volumen srca (krvi)?! Kao posebno znacajnu stvar bih izdvojio kako je na trenaznu tehnologiju uticalo saznanje o znacaju udarnog volumena srca. Naime, sa prvim saznanjima znacaja ovog faktora, poceli su da se menjaju principi treninga kardiovaskularne izdrzljivosti, tj. polako napustanje dugackih kontinuiranih aerobnih treninga i polako uvodjenje kratkih intervalnih deonica, cija je glavna karakteristika da udarni volumen srca raste i u pauzi (odmoru) izmedju deonica. Teoriju je u praksi potvrdio Emil Zatopek, koji je prvi poceo da primenjuje ovaj princip treninga, nakon cega je napravio nezabelezen uspeh - 1952 na Olimpijskim igrama u Helsinkiju pobedio u sve tri dugoprugaske staze: 5000m, 10000m i maratonu.

. Ali opet, moja saznanja su da srce samo svojom frekvencijom i intenzitetom kontrakcije utiče na minutni volumen krvi koji je presudan za prenos kiseonika količinom eritrocita pa time i hemoglobina koji sadrži. I stoga stanje hipoksije dovodi do povećanog broja eritrocita i većeg kapaciteta za kiseonik što bi moglo navesti na logiku da je planina metod izbora za pripremu.:

Drugi deo tvoje konstatacije-hemoglobin i fenomen povecanja istog na planini.
Nakon 2 dana na nadmorskoj visini dolazi do porasta hemoglobina... ALI, koncentracija hemoglobina raste samo kao posledica smanjenja volumena krvi, fenomena poznatog kao hemokoncentracija.
Ovaj gubitak zapremine krvi odslikava smanjenje telesne vode nastalo kao posledica gubitka putem bubrega i povecane respiratorne evaporacije zbog kompenzatorne hiperventilacije.
Hemokoncentracija dovodi do povecanja viskoziteta (gustine) krvi koja izaziva porast otpora kretanju krvi kroz cirkulaciju. U cilju odrzavanja protoka krvi, srcana frekvencija raste. Iako sportista ne oseca ni jednu prethodno pomenutu pojavu, osm hiperventilacije, pojedini neprijatni simptomi mogu se pojaviti u okviru tzv, akutne planinske bolesti: gubitak apetita, vrtoglavica, mucnina, povracanje, gubitak sna, glavobolja, tromost, kasalj, poremecaji mentalnog statusa, dehidracija i slabost. Sto je veca nadmorska visina zamor se ranije javlja, a intenzitet pri kome se odredjeni aerobni rad odigrava se smanjuje, kao i sposobnost da se odredjena aktivnost izdrzi.

[Helm]

Lapsus za mvs
Da, vidim da poznaješ odlično fiziologiju sporta, tako da nemamo šta da se ubeđujemo već samo da razmenjujemo stavove
To jeste vrlo zanimljiv pristup razvoja aerobne izdržljivosti, i dao je vrhunske rezultate, ali dao je i smrtne slučaje po meni. Jer, nije retkost da je uzrok smrti u sportu upravo zadebljanje srčanog zida. Sistem sa povećanjem frekvencije je kao prevaziđen zbog "matematičke" granice, ali sa tenzijom se da igrati. Kad već ne možeš da promeniš pritisak u arteriji (ili možeš?) a ti ga menjaj u srcu. Fiziološki tako jednostavno, a toliko opasno iako ne deluje. S druge strane povećanje količine hemoglobina su uspešno rešavali autotransfuzijom i postizali značajno bolje rezultate sa istim srčanim parametrima, ali postoje i novi načini (Đoković verovatno) s tim što i tu treba očekivati zabranu.
Po meni, sa srcem se ne treba igrati, hemoglobin deluje kao dobro rešenje, ali kad bi se zanemarili etički problemi, biopsije mišića u mlađim kategorijama bi značajno unapredile sistem. Ne bih se začudio da pojedini timovi to i rade. Tu su i mnoge druge glikogenske i nervne stimulacije ali one glavnu ulogu igraju u anaerobnom treningu. Ipak za fudbal je i to značajno, ali kod fizičke spreme je osnovno pitanje kako dopremiti što više kiseonika u mišiće. Nema puno metoda, za razliku od anaerobnih gde se nivo uspeha zasniva na periodima korišćenja novih metoda koje još nisu zabranjene.
Ok, drago mi je da smo rešili ovo, razumi i mene, ne mogu predvideti ko koliko zna jer me je pre mesec dana trener ubeđivao da treba 25godišnjeg sportistu terati da trči do iznemoglosti jer mu je maksimalni puls ispod 200 a to nije dobro!

[Boske87]

Čitajući zadnje postove na trenutak sam zaboravio da se nalazim na forumu navijača Voše , mislima sam se vratio u studentske dane i duga noćna čitanja skripti i različite literature .

Očigledno su članovi ovog foruma potkovani znanjem iz raznih oblasti, privilegija je biti u tom društvu. Eh kad bi samo uprava Voše bila na nivou njenih navijača, gde bi nam bio kraj ...

[Tony Starks]

http://www.mondo.rs/s248056/Sport/Fudba ... rtner.html" onclick="window.open(this.href);return false;

Tri kontrolne utakmice biće odigrane u Austriji (6. jula protiv Kopenhagena i 11. Jula protiv Jabloneca, dok se treći rival još traži), a po povratku u Novi Sad "lale" će imati još dva kontrolna meča. Imena ostalih protivnika biće saopštena naknadno.