Probacu da ne mracim danas toliko, koliko je moguce, igramo bitnu utakmicu pa ajde.
Procitao sam sve komentare, i objave i jutros video clanak na mozzartsportu vezano za Serija, i iskren da budem nisam ni morao da vidim jer sam verovao u to sto ste vec i ranije napisali tako da mi potvrda nije ni trebala. Posle nekih ranijih odluka a najveca je bila dovodjenje sadašnjeg trenera, mene vise nista ne cudi niti iznenadjuje, ali i ne samo zbog odluka u skorijoj proslosti nego i u daljoj. Iskreno majstori smo da sami sebe ukanalimo, vratimo unazad mnogo koraka, cim ugledamo svetlost neku makar i najmanju umesto da je pratimo i vodimo se njoj mi se vratimo u jos veci mrak.
Kao sto se nisam nadao nicemu dolaskom sadasnjeg trenera, niti sam imao bilo kakva ocekivanja ista nemam ni za danas. Apsolutno sam bezosecajan, cak i razumem kako stvari funkcionisu i u ligi i generalno u svemu, ali to ne znaci da mi ne mozemo da budemo najbolji unutar samih nas i da tezimo ka tome da budemo uvek bolji i bolji, zdravi pre svega i pobedjivati ono sto trebamo moramo i mozemo, sto ne mozemo ili nam nije dozvoljeno i to je okej, pristajemo na takve uslove i takvu igru pa nemamo puno da se zalimo, ucestvujemo u tome.
Raditi na sebi, stvoriti zdravu pricu i ne dozvoljavati da se ovakve gluposti i sramne stvari desavaju, je samo neki od malih koraka koje treba da preduzmemo da bi se neke stvari promenile, mozda.
Zao mi je sto ovako pisem, najvise bi voleo da je drugacije, zao mi je sto sam za danasnju utakmicu totalno bezosecajan i sramota me je zbog toga, zao mi je sto u neku ruku necu reci prizeljkujem ali se ne nadam dobrom rezultatu (to je i vecinom zato sto pre svega zelim da se nekome vide ledja sto pre, msm da je i vecini tako), mozda jednim delom i pokusavam da se iskljucim od nadanja, da se ne bi opet razocarao i iznervirao.
Neka mi oproste ljudi ako mracim, ili ako sam pesimista i ne pisem u duhu pobednickom i pozitivnosti, ali nazalost istu ne vidim.
Da sam u drzavi, otisao bih na utakmicu, razumem sve i jedne i druge, i sam ne znam sta je pametno, ali ovako vise ne ide. Vrteti se konstantno u krug, nadati se stalno necemu, i ispadati budala, pa ko je onda lud verovatno mi.
Elem neka momci danas daju 200% potuku se momacki u sportskom duhu izgaraju na terenu daju svoje srce i ja cu biti zadovoljan, ostalo me nista ne zanima. Samo neka pogledaju grb na dresu koji nose, i to je dovoljno.
Oni koji odu na stadion, neka uzivaju i neka daju maksimum podrsku, ja se nadam da cu uzivait barem malo gledajući preko telefona.
Nadam se da neko nece zameriti na gore napisanom, svi smo ovde iz istog razloga, i imamo razlicita misljenja, ali na kraju svi imamo istu zelju nameru i ljubav.
Ajde Voso!
Samo njoj jedinoj, Vojvodino jurisaj..
Bravo 
Sta cete onda 
. Sve je to samo kulminiralo u meni da se udaljim sto je vise moguce. Vise Vosu ne postavljam na prvo mesto i vise ne organizujem privatni zivot naspram nje. Posle dve decenije i plus takvog zivota, nije bilo lako preseci. No, osecam da vise i nemam volje da odem na stadion. Cak, i kada dolaze crveno-crna go**a. Mislio sam da se to nece dogoditi nikada, ali svi imaju neku liniju kada puknu.