Svi ćemo se mi ovde jako lako složiti da se greška mora HITNO ispraviti, ali mislim da će to biti JAKO, JAKO TEŠKO uraditi.
Ugovor na Zapadu je jači od reči, pa makar ona bila i Predsednikova.
Jedino što može da nas isčupa iz problema je to što je Španija, na sreću (našu) i mediteranska zemlja.
sportskevesti.net
-
Cika_toma
ma pogresno si me razumeo, mislio sam da sam u tekstu (na sportskimvestima) dodao jos par recenica oko pojasnjenja tog problema, pa je to ispravljeno, a za dresove cemo jos videti...nadajmo se, ipak, da ce sve biti sredjeno.Turija wrote:Svi ćemo se mi ovde jako lako složiti da se greška mora HITNO ispraviti, ali mislim da će to biti JAKO, JAKO TEŠKO uraditi.
Ugovor na Zapadu je jači od reči, pa makar ona bila i Predsednikova.
Jedino što može da nas isčupa iz problema je to što je Španija, na sreću (našu) i mediteranska zemlja.
evo jedan dobar tekst,u stvari isecaka iz tog teksta, koji sam nasao na internet stranici bivse nam brace:
No pravu sliku loše Hajdukove organizacije najbolje vide svi oni koji prate Hajduka iz dana u dan i koji se iz sezone u sezonu sudaraju s milijun i jednom preprekom ili smiješnom sitnicom koja dokazuje koliko je Hajduk zapravo loše organizirana i improvizirano posložena radna organizacija. Bez obzira što uposlenika i činovnika ima sasvim dovoljno. Bez obzira što puno njih radi dobro i kvalitetno.
Zar opet treba obrazlagati što za bilo koji ozbiljniji europski klub znači službena internetska stranica? U Hajduku su taj posao shvatili toliko ozbiljno da su ga dali u ruke - tinejdžeru. Svaka čast mladom autoru i pohvala zbog osobne ambicioznosti, no klupska je sramota što se na pretraživačima mogu pronaći mnogostruko bolje neslužbene klupske stranice koje iz svoje ljubavi izrađuju zaljubljenici u bijelu boju, nego službena stranica koju za džeparac održava jedan srednjoškolac. Možda momak to zaista radi najbolje što može, no zar je to dovoljno za klub koji se diči armijom navijača diljem svih svjetskih meridijana?
No kako uopće pričati o internetu, kad je ta toliko moderna kovanica "PR" u Hajduku još uvijek tabu tema. To dokazuje i činjenica da je Hajduk valjda jedini od svih klubova koji su izborili Uefina natjecanja ove godine, već godinama bez glasnogovornika. Unaprijed se ispričavam ako se pojavi informacija da ga nemaju ni MKT Araz ili FK Süduva.
ovo je za mene objektivan i prihvatljiv clanak a ti sad ako imas volje uporedi,nije tesko,pa reci koju ocenu zasluzuje tvoj tekst a koju ovaj iznad,zanemari razliku u imenima jer nije ih tesko izmeniti a slika ipak ostaje veoma,veoma slicna samo sto je njihova internet stranica daleko isped nase(mi jos cekamo rezultat revansa protiv ciprana) a i jos nose svoje dresove.Teško se oteti dojmu da su u Hajdukovu organizaciju preko veze zalutali mnogi koji svoj posao ne znaju i ne rade kako treba. Velika ovosezonska ulaganja i (ne)realne ambicije koje dodiruju oblake mogli bi se srušiti kao kula od karata - zbog činovničke pogreške i nečijeg neodrađenog posla. Hoće li i tada biti preskupo posložiti i "momčad izvan terena", kao što je posložena na terenu? Predsjednik Branko Grgić morao bi pripaziti i na tu momčad, jer ona igra gotovo jednako važne utakmice.
Svi mi koji pratimo Hajduka već godinama, uglavnom odmahnemo rukom, nasmijemo se i u podsvijesti arhiviramo gafove koji se poljudskoj administraciji događaju iz sezone u sezonu i koji uporno nagrizaju ugled velikog i dobro organiziranog kluba.
-
Cika_toma
max, ja nisam ovde da me bilo ko, pa i ti ocenjuje i uporedjuje. ja sam ovde da, pre svega, zajedno sa vama, ravnopravno diskutujem o desavanjima u najstarijem srpskom prvoligasu.
Drugi razlog zasto sam ovde jeste da osetim vase stavove, razmisljanja, isto kao sto ih skupljam putem intervjua, ili na ulici, od drugova, rodjaka, na drugim forumima i da ih, a zapamti da to u ovom trenutku (a znam ljude u mnogim redakcijama) NIKO DRUGI NE RADI... Kako radim, to ja ne mogu reci, niti me to trenutno preterano zanima...
Drugi razlog zasto sam ovde jeste da osetim vase stavove, razmisljanja, isto kao sto ih skupljam putem intervjua, ili na ulici, od drugova, rodjaka, na drugim forumima i da ih, a zapamti da to u ovom trenutku (a znam ljude u mnogim redakcijama) NIKO DRUGI NE RADI... Kako radim, to ja ne mogu reci, niti me to trenutno preterano zanima...
Last edited by Cika_toma on Wed Aug 08, 2007 9:17 pm, edited 1 time in total.
ja sam svoj sud dao kao i posle prvog teksta i onda ti kazes:Cika Toma wrote:inspirisan vasim postovima ovde, napisao sam neku vrstu nastavka one analize o predsedniku Butorovicu, pa vam je ponovo prenosim na sud:
ja i pokusavam da diskutujem ali ti izgleda to tako ne tumacisCIKA Toma wrote:max, ja nisam ovde da me bilo ko, pa i ti ocenjuje i uporedjuje. ja sam ovde da, pre svega, zajedno sa vama, ravnopravno diskutujem o desavanjima u najstarijem srpskom prvoligasu.
bice mozda da sam ja nesto pogresno shvatio:roll:
p.s.
pisi malo o Vojvodini!
-
Cika_toma
nije li ovo tekst o Vojvodini?
kada sam rekao da tekstove stavljam na sud, ocekivao sam da kazete: "Ne, Bata nije takav, ovo je njegov greh" ili "mi smo vec evropska ekipa" ili "mi nikada necemo biti evropska ekipa", a ne da mi nudis ocene kao da sam u skolskoj klupi. To me ne zanima, bio ja odlican ili nedovoljan.
kada sam rekao da tekstove stavljam na sud, ocekivao sam da kazete: "Ne, Bata nije takav, ovo je njegov greh" ili "mi smo vec evropska ekipa" ili "mi nikada necemo biti evropska ekipa", a ne da mi nudis ocene kao da sam u skolskoj klupi. To me ne zanima, bio ja odlican ili nedovoljan.
Tomo,ja ne pricam o tebi vec o tekstu,clanku koji si ti ovde postavio i verovatno napisao.Ako vec izlazis u javnost sa svojim tekstovima onda moras biti spreman i na kritike,pogotovo ako za to ima razloga.Ponovicu jos jednom i meni je dosta,ovaj clanak se NE odnosi na Vojvodinu vec na jednog coveka i to je samo pokusaj reklame a Vojvodina se tu samo iskoriscava,takav sam bar ja utisak stekao citajuci.Pa ajde kad vec hoces da uzdizes nekoga iznad kluba onda bar to uradi na prihvatljiv nacin a ne zamazivanjem ociju.Daleko sam ja od dogadjaja u klubu ali i na ovu daljinu mi smeta izvestavanje/pisanje na tako jednostran nacin .Kako je tek onima koji su bolje upuceni u desavanja i stanje,mozda zbog toga nemaju volje ni da prokomentarisu ta hvalisanja i dizanje u visine.Dao sam ti,po meni,lep primer kako izgleda podosta objektivan clanak o nekom klubu(ne o predsedniku mada se sa jednom recenicom u tom tekstu vise reklo o njemu nego u celom tvom) a ti sad vidi da li ces to iskoristiti i pokusati da sledeci put napises kvalitetnije i sa manje rupa clanak ili ces nastaviti da hvalis onog ko ti je preci na vrat na nos.Uzmimo opet jedan primer:sutra kad despotovic promasi prazan gol sa pet metara,sta ces ti napisati?Da li je kriv on ili lopta sto je otisla pored gola?O Despotovicu sve najbolje!
-
Cika_toma
Kukavice!
Za većinu fudbalskih ekipa, radost nastaje kada lopta pređe protivničku gol liniju - to je, uostalom nekako i cilj i smisao ove nadasve popularne igre. Sa onakvom postavkom, međutim, čini se da su fudbaleri Vojvodine trebali da proslavljaju (ma nek ide život, ako treba i skidanjem dresa) kada se "bubamara" prekotrlja preko jedne druge linije - one koja ograničava šesnaestarac...našeg kluba.
Izgleda da, Rajevac ni na trenutak nije pomislio kako bi njegovi izabranici eventualno mogli da ugroze ekipu Atletika, pa je jedini cilj bio primiti što manje golova... Sa takvim razmišljanjem i pristupom, mogli su crveno-beli i da uštede novac za ovaj bespotrebni put.
Jedini napadač, ponovo Ranko Despotović, ako se i on može nazvati navalnim igračem, imajući u vidu da je pitanje je li uopšte imao dozvolu trenera (pod pretnjom izmene, verovatno) da pređe polovinu igrališta. Od najavljivanog Aleksića, do pred kraj susreta ništa, nastup gotovo bez veznog reda, a ako ne bez veznog reda, ono makar bez kreatora igre. Šta će to Voši, kada ona nije ni stigla u Madrid da bi - igrala?
O svemu, verovatno najbolje govori činjenica da je u prvih 45 minuta Atletiko imao 75% vremena loptu u svojim nogama. Najavljivao je predsednik Butorović kako Vojvodina želi da vidi gde je trenutno u odnosu na evropsku elitu i kako hoće da postane ozbiljan evropski klub - e, pa, to se ovako ne radi... Ovako funkcionišu Banat, Srem, Fruškogorac, Jugović Kać, Metalac Futog, ali nikako ozbiljan evropski tim.
Da bi se nešto uradilo, potrebna su, bićemo slobodni i prokomentarisati, tri preduslova: da se hoće, da se sme (da se ima hrabrosti za pokušaj) i da se ume. Da li Novosađani umeju, ne znamo, jer nismo videli ona prva dva. Ni promil.
Odbrana našeg predstavnika, kapitulirala je prvi put u 37. minuti, strelac Maksi Rodrigez. Isključenje Milutinovića početkom drugog dela igre, saseklo je još više "lale", pa je usledio, kao logičan splet okolnosti (ako 90 minuta jedva mrdnete iz svog šesnaesterca, očekivano je da protivnik ima podosta gol šansi), pogodak Forlana u 61. , dok je konačan rezultat postavilo "argentinsko čudo" zvano Aguero dvadeset minuta pre kraja susreta.
Naši, sramotno, niti jedan konkretan šut ka Leo Franku. Da je znao šta ga očekuje, verovatno bi ostao kući da se zanima sa ženom i dečicom, u ovoj prilici bi i cigla posred gola sasvim poslužila svrsi.
Kažu, neki, moglo je i gore. Ne da je moglo, nego je po prikazanom i trebalo. No, ta rečenica je daleko manja uteha srpskom fudbalu nego što je problem jedna druga - moglo je i bolje. I opet, ne da je moglo, nego je moralo - pre svega drugačije, hrabrije, pa onda i bolje.
Da se može, pokazale su nam komšije - Dinamo protiv Verdera, Hajduk protiv Sampdorije. Rezultati još uvek aktivni, ali ipre svega, igra - hrabra, na momente i veoma napadačka. Naravno, Atletiko treba respektovati, ali ono što smo gledali danas je nešto drugo. To je panični strah, kukavičluk. Taj put je ćorsokak, teško da vodi u Evropu....
Ono što je, međutim, "slaninare" razljutilo još više od kukavica, jesu prevaranti. Ako "mister pretplata" i RTS već nemaju sluha za nastup poslednjeg našeg predstavnika u kupu UEFA, očekivalo se to od TAKOZVANE vojvođanske televizije (RTV), koja je, nakon gomile mejlova i telefonskih poziva sa apelom da se meč prenosi to i najavila, uz specijalnu emisiju. Specijalna emisija bi, a od prenosa, mimo obećanjima i najavama - ništa. Ne očekujemo baš hari-kiri (osim ako oni ne insistiraju), ali bi mogla da padne koja ostavka zbog ovoga...Tako bi, valjda bilo u normalnoj zemlji. Kad malo bolje razmislimo koliko smo mi "normalni", pre će biti neka povišica - a, ako ne to, onda smo sigurni da se dotični neće ni zacrveniti. A, kada bi samo znali u koliko im je kuća širom Srbije danas spominjana uža i šira familija, i to ne u preterano prijatnom kontekstu...
Za razliku od njih, mi se, na ovim stranicama, makar trudimo da budemo od reči. Kao što je potpisnik ovih redova i obećao, iskreno izvinjenje Damiru Kahrimanu. Možda jeste kikser, možda jeste nabeđena zvezda (možda i nije, stvar je ukusa), ali je večeras i po ocenama španskih medija, branio fenomenalno i u nekoliko prilika spasao Vošu težeg poraza.
Za kraj, da li je u revanšu nemoguće pobediti? Ništa nije nemoguće, vatreni Grobari sećaju se (što uživo, što iz priča), onog čuvenog Queens Park Rangersa na JNA, a ima takvih primera još podosta... No, zavisi, osim od lude sreće i atmosfere koja će vladati (a stadion će biti dupke pun, glasovi naoštreni, dlanovi zagrejani - u to nema sumnje) i od toga hoće li Despot dobiti dozvolu da pređe pola...Samo da se ne izgubi sa druge strane, ipak je to, sa ovakvom taktikom nepoznata teritorija... Još, kada bi u napadu dobio i jednog, pa možda i dva "cimera" za taj meč, ijaoo.
Sada, makar, nema ništa da se izgubi. Kažu, neki, ima ugled. Koji, bre, to Vojvodina, posle godina evropske izolacije, ima ugled u evropskim krugovima?
Za većinu fudbalskih ekipa, radost nastaje kada lopta pređe protivničku gol liniju - to je, uostalom nekako i cilj i smisao ove nadasve popularne igre. Sa onakvom postavkom, međutim, čini se da su fudbaleri Vojvodine trebali da proslavljaju (ma nek ide život, ako treba i skidanjem dresa) kada se "bubamara" prekotrlja preko jedne druge linije - one koja ograničava šesnaestarac...našeg kluba.
Izgleda da, Rajevac ni na trenutak nije pomislio kako bi njegovi izabranici eventualno mogli da ugroze ekipu Atletika, pa je jedini cilj bio primiti što manje golova... Sa takvim razmišljanjem i pristupom, mogli su crveno-beli i da uštede novac za ovaj bespotrebni put.
Jedini napadač, ponovo Ranko Despotović, ako se i on može nazvati navalnim igračem, imajući u vidu da je pitanje je li uopšte imao dozvolu trenera (pod pretnjom izmene, verovatno) da pređe polovinu igrališta. Od najavljivanog Aleksića, do pred kraj susreta ništa, nastup gotovo bez veznog reda, a ako ne bez veznog reda, ono makar bez kreatora igre. Šta će to Voši, kada ona nije ni stigla u Madrid da bi - igrala?
O svemu, verovatno najbolje govori činjenica da je u prvih 45 minuta Atletiko imao 75% vremena loptu u svojim nogama. Najavljivao je predsednik Butorović kako Vojvodina želi da vidi gde je trenutno u odnosu na evropsku elitu i kako hoće da postane ozbiljan evropski klub - e, pa, to se ovako ne radi... Ovako funkcionišu Banat, Srem, Fruškogorac, Jugović Kać, Metalac Futog, ali nikako ozbiljan evropski tim.
Da bi se nešto uradilo, potrebna su, bićemo slobodni i prokomentarisati, tri preduslova: da se hoće, da se sme (da se ima hrabrosti za pokušaj) i da se ume. Da li Novosađani umeju, ne znamo, jer nismo videli ona prva dva. Ni promil.
Odbrana našeg predstavnika, kapitulirala je prvi put u 37. minuti, strelac Maksi Rodrigez. Isključenje Milutinovića početkom drugog dela igre, saseklo je još više "lale", pa je usledio, kao logičan splet okolnosti (ako 90 minuta jedva mrdnete iz svog šesnaesterca, očekivano je da protivnik ima podosta gol šansi), pogodak Forlana u 61. , dok je konačan rezultat postavilo "argentinsko čudo" zvano Aguero dvadeset minuta pre kraja susreta.
Naši, sramotno, niti jedan konkretan šut ka Leo Franku. Da je znao šta ga očekuje, verovatno bi ostao kući da se zanima sa ženom i dečicom, u ovoj prilici bi i cigla posred gola sasvim poslužila svrsi.
Kažu, neki, moglo je i gore. Ne da je moglo, nego je po prikazanom i trebalo. No, ta rečenica je daleko manja uteha srpskom fudbalu nego što je problem jedna druga - moglo je i bolje. I opet, ne da je moglo, nego je moralo - pre svega drugačije, hrabrije, pa onda i bolje.
Da se može, pokazale su nam komšije - Dinamo protiv Verdera, Hajduk protiv Sampdorije. Rezultati još uvek aktivni, ali ipre svega, igra - hrabra, na momente i veoma napadačka. Naravno, Atletiko treba respektovati, ali ono što smo gledali danas je nešto drugo. To je panični strah, kukavičluk. Taj put je ćorsokak, teško da vodi u Evropu....
Ono što je, međutim, "slaninare" razljutilo još više od kukavica, jesu prevaranti. Ako "mister pretplata" i RTS već nemaju sluha za nastup poslednjeg našeg predstavnika u kupu UEFA, očekivalo se to od TAKOZVANE vojvođanske televizije (RTV), koja je, nakon gomile mejlova i telefonskih poziva sa apelom da se meč prenosi to i najavila, uz specijalnu emisiju. Specijalna emisija bi, a od prenosa, mimo obećanjima i najavama - ništa. Ne očekujemo baš hari-kiri (osim ako oni ne insistiraju), ali bi mogla da padne koja ostavka zbog ovoga...Tako bi, valjda bilo u normalnoj zemlji. Kad malo bolje razmislimo koliko smo mi "normalni", pre će biti neka povišica - a, ako ne to, onda smo sigurni da se dotični neće ni zacrveniti. A, kada bi samo znali u koliko im je kuća širom Srbije danas spominjana uža i šira familija, i to ne u preterano prijatnom kontekstu...
Za razliku od njih, mi se, na ovim stranicama, makar trudimo da budemo od reči. Kao što je potpisnik ovih redova i obećao, iskreno izvinjenje Damiru Kahrimanu. Možda jeste kikser, možda jeste nabeđena zvezda (možda i nije, stvar je ukusa), ali je večeras i po ocenama španskih medija, branio fenomenalno i u nekoliko prilika spasao Vošu težeg poraza.
Za kraj, da li je u revanšu nemoguće pobediti? Ništa nije nemoguće, vatreni Grobari sećaju se (što uživo, što iz priča), onog čuvenog Queens Park Rangersa na JNA, a ima takvih primera još podosta... No, zavisi, osim od lude sreće i atmosfere koja će vladati (a stadion će biti dupke pun, glasovi naoštreni, dlanovi zagrejani - u to nema sumnje) i od toga hoće li Despot dobiti dozvolu da pređe pola...Samo da se ne izgubi sa druge strane, ipak je to, sa ovakvom taktikom nepoznata teritorija... Još, kada bi u napadu dobio i jednog, pa možda i dva "cimera" za taj meč, ijaoo.
Sada, makar, nema ništa da se izgubi. Kažu, neki, ima ugled. Koji, bre, to Vojvodina, posle godina evropske izolacije, ima ugled u evropskim krugovima?
Povratak velike trojke srpskog fudbala
Od Dragan Štikovac Objavljeno Danas Domaći Fudbal , Meridijan Prva Liga Ocenjivanje:
Početna strana Domaći Fudbal Povratak velike trojke srpskog fudbala
Početna strana Domaći FudbalMeridijan Prva Liga Povratak velike trojke srpskog fudbala
Na početku prelaznog roka ekipa novosadske Vojvodine dovela je nekoliko dobrih fudbalera, i potom dugo vremena bila potpuno neaktivna na fudbalskom tržištu. Ipak, samo nekoliko dana pred kraj fudbalske "pijace", "lale" su dovele jednog od retkih plejmejkera Meridijan Superlige, Marija Đurovskog, koji je potpisao čak četvorogodišnji ugovor i tako su Novosađani pokazali da nema više angažovanja fudbalera na sezonu ili dve, te da se u klubu radi planski i na duge staze.
Ono što je možda više odjeknulo u našoj javnosti od angažovanja dvojice fudbalera Zete od strane Partizana, jeste angažovanje takođe dvojice Zećana, ali od strane upravo Vojvodine. Reč je o Janku Tumbasoviću, 22-godišnjem kapitenu ovog kluba koji dugi niz sezona gradi igru crnogorskog tima i kvari protivničku, i njegovom saigraču Žarku Koraću (20), koji je prošle sezone bio prvi strelac lige Crne Gore.
Oba fudbalera potpisala su četvorogodišnje ugovore kao i Đurovski, a Partizan je na pozajmicu od godinu dana poslao Mladena Lazarevića, fudbalera koji je na početku sezone bio čak i standardan, međutim dolaskom Zorana Tošića i sjajnim igrama mladog Obradovića Lazarević je pao u drugi plan. Obzirom na probleme koje trener Rajevac ima na levom boku, nekadašnji bek Zemuna će odlično doći Vojvodini.
Angažovanjem pomenuta četiri fudbalera "lale" su napravile zaista moćan tim, daleko snažniji od onog koji su imali na početku šampionata pre manje od mesec dana. Nema sumnje da je sada svaka "rupa" popunjena, te da na svakoj poziciji konkurišu po dva kvalitetna igrača, i da Novosađani sada mogu posle dugog niza godina da ponovo konkurišu za sam vrh tabele sa Crvenom zvezdom i Partizanom!
Prošla sezona je najavila ovaj povratak "lala" a nova bi trebalo to samo da potvrdi. Vojvodina ima sve kvalitete da se u ovom trenutku upusti u ravnopravnu trku sa "večitima" za titulu šampiona.
Konačno da i naša liga postane interesantnija posle gotovo pune decenije, na radost svih poklonika domaćeg fudbala.
Od Dragan Štikovac Objavljeno Danas Domaći Fudbal , Meridijan Prva Liga Ocenjivanje:
Početna strana Domaći Fudbal Povratak velike trojke srpskog fudbala
Početna strana Domaći FudbalMeridijan Prva Liga Povratak velike trojke srpskog fudbala
Na početku prelaznog roka ekipa novosadske Vojvodine dovela je nekoliko dobrih fudbalera, i potom dugo vremena bila potpuno neaktivna na fudbalskom tržištu. Ipak, samo nekoliko dana pred kraj fudbalske "pijace", "lale" su dovele jednog od retkih plejmejkera Meridijan Superlige, Marija Đurovskog, koji je potpisao čak četvorogodišnji ugovor i tako su Novosađani pokazali da nema više angažovanja fudbalera na sezonu ili dve, te da se u klubu radi planski i na duge staze.
Ono što je možda više odjeknulo u našoj javnosti od angažovanja dvojice fudbalera Zete od strane Partizana, jeste angažovanje takođe dvojice Zećana, ali od strane upravo Vojvodine. Reč je o Janku Tumbasoviću, 22-godišnjem kapitenu ovog kluba koji dugi niz sezona gradi igru crnogorskog tima i kvari protivničku, i njegovom saigraču Žarku Koraću (20), koji je prošle sezone bio prvi strelac lige Crne Gore.
Oba fudbalera potpisala su četvorogodišnje ugovore kao i Đurovski, a Partizan je na pozajmicu od godinu dana poslao Mladena Lazarevića, fudbalera koji je na početku sezone bio čak i standardan, međutim dolaskom Zorana Tošića i sjajnim igrama mladog Obradovića Lazarević je pao u drugi plan. Obzirom na probleme koje trener Rajevac ima na levom boku, nekadašnji bek Zemuna će odlično doći Vojvodini.
Angažovanjem pomenuta četiri fudbalera "lale" su napravile zaista moćan tim, daleko snažniji od onog koji su imali na početku šampionata pre manje od mesec dana. Nema sumnje da je sada svaka "rupa" popunjena, te da na svakoj poziciji konkurišu po dva kvalitetna igrača, i da Novosađani sada mogu posle dugog niza godina da ponovo konkurišu za sam vrh tabele sa Crvenom zvezdom i Partizanom!
Prošla sezona je najavila ovaj povratak "lala" a nova bi trebalo to samo da potvrdi. Vojvodina ima sve kvalitete da se u ovom trenutku upusti u ravnopravnu trku sa "večitima" za titulu šampiona.
Konačno da i naša liga postane interesantnija posle gotovo pune decenije, na radost svih poklonika domaćeg fudbala.
? x 10
* Od Tomislav Lovrekovic
* Objavljeno 07/16/2007
1. Zašto je čudno da Kežman i Rambo Petković nisu u reprezentaciji, a nije čudno da na spisku Klementea nema mesta za Ranka Despotovića?
2. Zašto je Mišković "poslovni čovek voljan da investira u sport", a Butorović "sumnjivi biznismen"?
3. Zašto je Albert Nađ sinonim vernosti i ljubavi prema klubu (što neosporno i jeste), a Ljubiša Dunđerski i Dejan Govedarica se ni ne spominju u toj kategoriji?
4. Zašto je Vladimir Vermezović naš najtalentovaniji trener, a Milan Đuričić, čovek koji je polagao pred izvesne ispite pred komisijom UEFE kako bi Srbija dobila dozvolu za školovanja trenera, se ne nazire na toj "listi", makar i miljama iza čuvenog Vermeza?
5. Zašto su svi jednoglasni u oceni da je navijanje Delija na finalu kupa bilo spektakularno, a slabo se spominje najmasovnije (ili jedno od najmasovnijih) gostovanja od raspada SFRJ, koje je tom prilikom priredila Firma (oko 2000 ljudi)?
6. Zašto se toliko piše o Zrinjskom i proširenju stadionu, ili o Pobedi i tradicionalno dobrim odnosima Makedonaca i aktuelnog osvajača duple krune Srbije, a evropski nastup Vojvodine se retko spominje i u novosadskoj štampi?
7. Zašto je "slika dana" kada se "tamo neki" reper pojavi u dresu Zvezde, a nije ni "sličica" kada se frontmen Ateist Repa, na jednom od najvećih muzičkih festivala u Evropi, pojavi u dresu Voše?
8. Zašto su se "ljubitelji odbojke" zabrinuli zbog mogućeg ispadanja beogradskih crno-belih (jedini tim koji nikada nije igrao u drugoj ligi) u po rangu, jedno takmičenje slabije, a totalni raspad, ne tako davno, šampionske rukometne ekipe Vojvodine, izbacivanje iz SPENSA i teško preživljavanje (finansijsko i takmičarsko), nije ni iz daleka toliko interesantno?
9. Zašto će svako makar spomenuti napore RK Crvena Zvezda da se plasira u Ligu šampiona, a retko ko napisati poneki redak o nastupu OK Vojvodine u najelitnijem takmičenju?
10. Zašto iz medija saznajemo celokupan profil Partizanovih pojačanja, bilo da je to dojučerašnji drugi golman Čukaričkog ili neki talentovani Brazilac, a o igračima koji su stigli na "Karađorđa", osim imena i prezimena, ne čujemo i ne pročitamo - ništa?
Niti je ovo priča samo o Vojvodini, niti sam ja simpatizer, navijač ili nezvanični portparol novosadskog kluba. Ovo je priča, o srpskom fudbalu o celosti - o Radničkom iz Kragujevca i njegovim "Đavolima", o Napretku i Jakuzama, o Radu i zloglasnom UF, o Nišlijama, Subotičanima...
Naravno, delom su za lošu medijsku sliku krivi i čelnici klubova, koji nedovoljno shvataju i poštuju taj aspekt delovanja kolektiva (premda, većina njih ni ne zna zašto tu sedi, pa teško da poštuje druge aspekte), ali nisu ni novinari baš od juče, pa da ne mogu objektivno da izveste bez pomoći istih.
Odgovore na ova pitanja, nemam. Niti mogu da saznam, pronađem, zaključim. Upitnici, dakle ostaju. Dok ih rezultatima i agresivnošću (pozitivnom, ne mislimo na fizičku, naravno) klubovi ne skinu. Ili time, ili viskijima i plaćenim večerama. Čini si, da je ovo drugo, "u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu" daleko efektivnije i češće primenjivano.
Kraj Teksta
----------------------------------------------------------------------------------
Nadam se da Toma nece ljutiti sto sam okacio ovaj blog post. I da znam da Clanak nije posvecen prvenstveno Vojvodini
* Od Tomislav Lovrekovic
* Objavljeno 07/16/2007
1. Zašto je čudno da Kežman i Rambo Petković nisu u reprezentaciji, a nije čudno da na spisku Klementea nema mesta za Ranka Despotovića?
2. Zašto je Mišković "poslovni čovek voljan da investira u sport", a Butorović "sumnjivi biznismen"?
3. Zašto je Albert Nađ sinonim vernosti i ljubavi prema klubu (što neosporno i jeste), a Ljubiša Dunđerski i Dejan Govedarica se ni ne spominju u toj kategoriji?
4. Zašto je Vladimir Vermezović naš najtalentovaniji trener, a Milan Đuričić, čovek koji je polagao pred izvesne ispite pred komisijom UEFE kako bi Srbija dobila dozvolu za školovanja trenera, se ne nazire na toj "listi", makar i miljama iza čuvenog Vermeza?
5. Zašto su svi jednoglasni u oceni da je navijanje Delija na finalu kupa bilo spektakularno, a slabo se spominje najmasovnije (ili jedno od najmasovnijih) gostovanja od raspada SFRJ, koje je tom prilikom priredila Firma (oko 2000 ljudi)?
6. Zašto se toliko piše o Zrinjskom i proširenju stadionu, ili o Pobedi i tradicionalno dobrim odnosima Makedonaca i aktuelnog osvajača duple krune Srbije, a evropski nastup Vojvodine se retko spominje i u novosadskoj štampi?
7. Zašto je "slika dana" kada se "tamo neki" reper pojavi u dresu Zvezde, a nije ni "sličica" kada se frontmen Ateist Repa, na jednom od najvećih muzičkih festivala u Evropi, pojavi u dresu Voše?
8. Zašto su se "ljubitelji odbojke" zabrinuli zbog mogućeg ispadanja beogradskih crno-belih (jedini tim koji nikada nije igrao u drugoj ligi) u po rangu, jedno takmičenje slabije, a totalni raspad, ne tako davno, šampionske rukometne ekipe Vojvodine, izbacivanje iz SPENSA i teško preživljavanje (finansijsko i takmičarsko), nije ni iz daleka toliko interesantno?
9. Zašto će svako makar spomenuti napore RK Crvena Zvezda da se plasira u Ligu šampiona, a retko ko napisati poneki redak o nastupu OK Vojvodine u najelitnijem takmičenju?
10. Zašto iz medija saznajemo celokupan profil Partizanovih pojačanja, bilo da je to dojučerašnji drugi golman Čukaričkog ili neki talentovani Brazilac, a o igračima koji su stigli na "Karađorđa", osim imena i prezimena, ne čujemo i ne pročitamo - ništa?
Niti je ovo priča samo o Vojvodini, niti sam ja simpatizer, navijač ili nezvanični portparol novosadskog kluba. Ovo je priča, o srpskom fudbalu o celosti - o Radničkom iz Kragujevca i njegovim "Đavolima", o Napretku i Jakuzama, o Radu i zloglasnom UF, o Nišlijama, Subotičanima...
Naravno, delom su za lošu medijsku sliku krivi i čelnici klubova, koji nedovoljno shvataju i poštuju taj aspekt delovanja kolektiva (premda, većina njih ni ne zna zašto tu sedi, pa teško da poštuje druge aspekte), ali nisu ni novinari baš od juče, pa da ne mogu objektivno da izveste bez pomoći istih.
Odgovore na ova pitanja, nemam. Niti mogu da saznam, pronađem, zaključim. Upitnici, dakle ostaju. Dok ih rezultatima i agresivnošću (pozitivnom, ne mislimo na fizičku, naravno) klubovi ne skinu. Ili time, ili viskijima i plaćenim večerama. Čini si, da je ovo drugo, "u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu" daleko efektivnije i češće primenjivano.
Kraj Teksta
----------------------------------------------------------------------------------
Nadam se da Toma nece ljutiti sto sam okacio ovaj blog post. I da znam da Clanak nije posvecen prvenstveno Vojvodini
Dobro je (ponovo) potsetiti se i treba da stoji dokle god je aktuelan.
A, biće aktuaelan još dugo.Jer, i danas, sve je isto ko i ranije (po svakoj tački).Pa čisto, barem, da se zna.
Neka se svake godine ,,otkači,, jedna tačka, pa za 10 godina, valda ćemo normaln(ije)o razmišljati (pisati). Iako, za nas, su godine kao vekovi.
A, biće aktuaelan još dugo.Jer, i danas, sve je isto ko i ranije (po svakoj tački).Pa čisto, barem, da se zna.
Neka se svake godine ,,otkači,, jedna tačka, pa za 10 godina, valda ćemo normaln(ije)o razmišljati (pisati). Iako, za nas, su godine kao vekovi.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
